У фебруарском броју „Српског пчелара“, који је у припреми, објављујемо 3. део студије „ДОБРОМ ИСХРАНОМ ДО ЗДРАВИХ ПЧЕЛА – ПРОТЕИНИ“, те коначно дођосмо и до њеног најважнијег дела, а то су подаци о немерљивој важности протеина (беланчевина) за пчеле.
Овде смо за посетиоце сајта припремили извод из текста. Цео текст моћи ћете да прочитате у штампаном издању „Српског пчелара“ за фебруар 2022, који се штампа наредних дана.
Као што смо најавили, од фебруарског броја испорука часописа се наставља само онима који су уплатили чланарину СПОС-а или претплату за часопис за 2022. годину, те вас позивамо да то што пре учините, како би вас ваше друштво пчелара правовремено унело у електронску базу пчелара СПОС-а, те да фебруарски број добијете на време, а уз њега и јануарски ако сте нови члан (стари су га већ добили), односно док га има на залихама.
Све податке о чланарини СПОС-а за 2022. годину можете наћи на сајту www.spos.info/membership/clanarina-spos-a-i-pretplata-na-casopis-srpski-pcelar-u-2022
Образац за учлањивање у СПОС преузмите на страници www.spos.info/obrazac-za-uclanjenje
Robert Brodschneider
Karl Crailsheim
Department of Zoology, Karl-Franzens-University Graz (Austria)
ДОБРОМ ИСХРАНОМ ДО ЗДРАВИХ ПЧЕЛА
(ТРЕЋИ ДЕО)
ПРОТЕИНИ
Једини природни извор протеина за пчеле је полен. Друштва сакупљају 10–26 kg полена годишње. Wille и сар. (1985) и Crailsheim и сар. (1992) проценили су да је потреба за поленом двокорпусног десеторамног друштва 13,4 и 17,8 kg годишње. За разлику од меда, у кошници се у било ком тренутку складишти само мала количина полена и залихе се брзо смањују током беспашног периода (Schmickl и Crailsheim, 2001, 2002).
Исхрана друштва
… …
… …
… …
У кошници, пчеле мешају полен са нектаром из медне вољке, медом и жлезданим излучевинама да би створиле пергу – пчелињи хлеб, која се разликује од свеже сакупљеног полена, по нижој pH вредности а има и мање скроба (Herbert Shimanuki, 1978а; Ellis и Hayes, 2009). Хранљива вредност перге за медоносне пчеле већа је од оне свеже сакупљеног, лабораторијски ускладиштеног или замрзнутог полена уз неколико изузетака (Hagedorn и Moeller, 1968; Herbert Shimanuki, 1978а; Dietz и Stevenson, 1980; Cremonez и сар., 1998; Pernal и Currie, 2000). Промена квалитета складиштеног полена у кошници (пергe) се приписује микроорганизмима повезаним са медоносном пчелом (Gilliam, 1997).
Vásquez и Olofsson (2009) сугерисали су да су бактерије млечне киселине из желуца медоносне пчеле из рода Lactobacillus и Bifidobacterium укључене у процес ферментације перге и да су можда одговорне за побољшање нутритивне вредности производњом витамина.
… …
… …
… …
Потхрањена друштва
… …
… …
… …
Друштва без залихе полена одржавају узгајање легла само кратко време, прво употребљавајући ускладиштену пергу, а касније и исцрпљујући своје телесне резерве (Haydak, 1935). Медоносне пчеле су развиле механизам за реаговање на промене у односу на количину полена и потражње легла за протеинима: могу канибализовати легло и на тај начин добити протеине које користе за исхрану осталих ларви. Младе ларве у које је до тог тренутка уложено мало хране могу се канибализовати, а старије ларве се одржавају (Schmickl и Crailsheim, 2001, 2002). Ако се недостатак полена настави, легло се не може више узгајати.
… …
… …
… …
Исхрана одраслих пчела
… …
… …
… …
Протеини чине 66–74% суве материје одраслих пчела радилица (Hrassnigg и Crailsheim, 2005). Садржај протеина се повећава током првих неколико дана (De Groot, 1953) због анаболизма протеина (Crailsheim, 1986), а код старијих пчела благо опада. Пчела радилица у просеку конзумира 3,4–4,3 mg полена дневно са максимумом у старости одгајивачица легла (Crailsheim и сар., 1992). Количина протеина у хемолимфи се такође повећава током првих неколико дана након излегања и утврђено је да је 11,4–27,6 μg/μL (Cremonez и сар., 1998) или 6,0–9,4 μg/μL (De Jong и сар., 2009) за пчеле старе 6 дана које су храњене различитим врстама полена или протеинском храном.
… …
… …
… …
Потхрањеност одраслих пчела
… …
… …
… …
Важност обезбеђивања протеина за одрасле пчеле доказали су многи аутори (видети Crailsheim, 1990, за додатне референце). Истраживања у кавезима утврдила су да одрасле пчеле могу да преживе дуго времена на угљеним хидратима, који су им потребни за енергетски метаболизам, али пчеле којима је дозвољено да се хране и поленом показују већу дуговечност (Maurizio, 1954; Schmidt и сар. , 1987; Schmidt и др., 1995; Alqarni, 2006; Manning и др., 2007). Потреба медоносних пчела за протеинима, специфична за узраст, је изузетна: младе одрасле пчеле подлежу таквим физиолошким променама као што је сазревање мишића крила (Hersch и сар., 1978) и неадекватна исхрана поленом одгађа време сазревања радилице до највеће масе грудног коша (Hagedorn и Moeller, 1968).
… …
… …
… …
Исхрана ларви
… …
… …
… …
За извођење једне ларве потребно је 25–37,5 mg протеина или 125–187,5 mg полена (Hrassnigg и Crailsheim, 2005). Ларве се директно хране самим поленом директно у малој количини; највећи део протеина који ларва добија је кроз прерађену храну од стране одраслих пчела. Babendreier и сар. (2004) израчунали су да је удео протеина директно добијеног из полена око 5%. Пчеле хранитељице развиле су хипофарингеалне жлезде и ензиматску спремност за прераду протеина добијеног из полена у висококвалитетну храну ларве (Moritz и Crailsheim, 1987), која омогућава брзи раст ларви медоносне пчеле. Број храњења и храна коју неговатељице дају прилагођавају се старости ларве. Младе ларве се посећују и хране ређе од старијих ларви (Haydak, 1970; Schmickl и Crailsheim, 2002).
… …
… …
… …
Потхрањеност ларви
… …
… …
… …
Друштва прекидају узгајање легла уместо да добијају неухрањене пчеле, и према Imdorf-у и сарадницима (1998) ово одржава квалитет лутки које се узгајају. Насупрот томе, други аутори открили су да се потхрањене ларве узгајају у одрасле пчеле са умањеним квалитетом. То се драстично показало у експерименталним условима, где су изгладнеле ларве развиле малформације (Jay, 1964). Оштећења су такође доказана кроз смањење животног века и суве тежине (Еишен и сар., 1982), садржаја протеина (Kunert и Crailsheim, 1988), морфометрије (Herbert и сар., 1988) и величине крила и тела (Daly и сар., 1995; Brodschneider и др., 2009б, ц).
Јајници радилица узгајаних у условима са мало полена су мање развијени у поређењу са радилицама које су одгајала друштва којима је дата прихрана са високим садржајем полена. Hoover и др. (2006) истраживали су утицај исхране ларви на јајнике лажних матица (младе пчеле радилице које пронесу) и такође показали преношење квалитета хранљивих састојака из ларве у стадијум одраслих пчела. Када су обе групе биле храњене истом мешавином матичне млечи и меда у фази одраслих пчела, јајници пчела које су у стадијуму ларве узгајане у лошим условима, нису се развили као они код пчела које су добро храњене у стадијуму ларве.
Исхрана ларви такође може утицати на понашање и физиологију радилица. Mattila и Otis (2006 б) добили су дугоживеће радилице у једној години, а радилице са краћим животним веком друге године, када су у пролеће дохрањивали друштва протеинима. Овај контраст између година сугерише да су и други фактори поред исхране протеинима одговорни за њихове резултате. Пчеле које су узгајане у условима дохрањивања такође су мењале понашање које се односи на узгој легла чешће него оне које су одгајане у контролним условима.
… …
… …
… …
Храњење протеинима
Храна богата протеинима може се давати пчелињим друштвима како би се повећао раст и бржи развој друштава у пролеће (Mattila и Otis, 2006а), у временима лошег уноса полена или ако је доступан само један извор полена (нпр. Schmidt и сар., 1995), или у областима или периодима у којима је доступан само полен неквалитетних врста (Somerville и Nicol, 2006). Додатак у јесен продужава узгој легла пре зиме, али не олакшава зимовање пчела које су узгајане у јесен. Сходно томе, наредног пролећа друштва са допунама протеина у јесен нису имала боље резултате (Mattila и Otis, 2006а). Standifer и сарадници (1977) су испитивали разлику између додатака полена (вештачке високо протеинске исхране које садрже полен) и замена полена (вештачке високопротеинске протеине које не садрже полен, већ протеине из соје, пивски квасци, млеко или алге, између осталих). Замене полена могу бити исплативија алтернативна дохрана него дохрањивање поленом. Уношењем полена из других друштава постоји ризик од ширења патогена, што се може ублажити зрачењем полена.
… …
… …
… …
Друштва могу узгајати легло само кад су у исхрани пчела присутни сви неопходни хранљиви састојци. Због тога је важно и конзумирање протеинских оброка и број и квалитет јединки које узгајају друштва које су храњене заменама полена је важан. Пчеле се могу одгајити на протеинским оброцима без полена, а Herbert и сарадници (1977) су показали да је оптимални ниво протеина у исхрани потребан пчелињим друштвима из кавеза да одгоје легло 23–30% и треба избегавати ниво протеина од 50%. Ипак, аутори се не слажу око тога да ли допунско храњење значајно повећава производњу легла у друштвима која лете слободно. Doull (1980а, б) у својој дугогодишњој студији није нашао повећање броја узгајаних пчела. Mattila и Otis (2006а) известили су о ранијем почетку и повећаном узгоју легла у друштвима са додатим поленом или заменом полена у пролеће. DeGrandi-Hoffmann и сар. (2008) су у једном од два испитивања пронашли да додатак полена више повећава узгој легла у поређењу са додатком замена за полен. Avni и сар. (2009) нису нашли значајан пораст у односу на контролну групу која је била храњена само угљеним хидратима са једним изузетком. Pankiw и др. (2008) су додали феромон легла у храну друштвима којима су додавали протеински додатак током две зиме у Тексасу и установили повећање површине легла, одрасле популације и конзумирање додате прихране у поређењу са друштвима која су добијала само протеински додатак.
… …
… …
… …
… …
… …
… …
… …
… …
… …
… …
… …
… …
Šalje se...