Пчелари су доставили СПОС-у изјаву министра пољопривреде у коме наводи да ће новим законом о сточарству бити дозвољене и друге расе пчела за гајење осим карнике. Сви знамо колико је то лоше решење, о томе смо у часопису ”Српски пчелар” детаљно писали када је почела фама са нелегалним увозом бакфаст пчела.
Пошто је из нацрта новог Закона о сточарству избачена одредба о забрани гајења других раса пчела, осим карнике (или крајинске расе, како се неретко преводи на српски) СПОС је у оквиру јавне расправе својих 12 примедби на нацрт закона послао и примедбу по овом питању, а ево и како, овде је можете прочитати у целости, а на крају овог текста наћи ћете и образложење:
”У Закон о сточарству додаје се нови члан који регулише гајење медоносних пчела:
(1) Дозвољене расе пчела: На територији Републике Србије дозвољено је гајити искључиво аутохтону расу медоносне пчеле Apis mellifera carnica (крањска пчела, домаћа карника).
(2) Забрана: Забрањује се увоз, држање, узгој, репродукција и дистрибуција матица, пчелињих заједница и генетског материјала свих других, неаутохтоних раса медоносне пчеле.
(3) Изузетак за научна истраживања: Увоз и држање других раса пчела могући су искључиво у научноистраживачке сврхе. За то је неопходно претходно прибавити одобрење надлежног министарства, уз поштовање прописа о биосигурности и очувању генетских ресурса.”
СПОС се у томе у потпуности усагласио са практично истоветним предлогом Биолошког факултета, који је такође детаљно, независно од нас, послао предлог и образложио разлоге зашто се не сме дозволити гајење других раса пчела поред аутохтоне карнике.
Ево какво смо образложење нашег захтева послали:
”Аутохтона медоносна пчела у Србији, пре свега сива пчела тј. домаћа карника (Apis mellifera carnica представља кључни део националног биолошког и културног наслеђа. Ове подврсте су еволутивно прилагођене локалним климатским и биљним условима, а одликују их отпорност на болести и миран темперамент, што их чини идеалним за одрживо пчеларство.
Проблем: Последњих деценија, нелегални увоз неаутохтоних раса пчела, попут италијанске жуте пчеле (A. m. ligustica) и бакфаст хибридне пчеле (A. m. buckfast), озбиљно угрожава опстанак наше домаће аутохтоне расе пчела. Увозне расе пчела нису прилагођене нашем поднебљу, а њихово мешање са аутохтоним пчелама доводи до:
– Губитка генетичке чистоће,
– Смањене отпорности и
– Дугорочне нестабилности пчеларства због неконтролисане појаве лоших хибрида.
Решење: Законско ограничење узгоја неаутохтоних раса пчела.
Неопходно је донети законску одредбу којом се на територији Републике Србије дозвољава гајење искључиво аутохтоне расе пчела Apis mellifera carnica.
Оваква мера би трајно заштитила генетичку стабилност и осигурала будућност пчеларства у Србији.
Усклађеност са прописима
Предложено решење је у потпуности усклађено са домаћим и европским законодавством:
- Домаћи закони: У складу је са чланом 70. важећег Закона о сточарству.
- Прописи Европске уније: Кључна Уредба (ЕУ) 2016/1012 не третира пчеле као домаће животиње у зоотехничком смислу. То државама чланицама и кандидатима, попут Србије, даје пуно право да самостално уређују питања генетичке заштите пчела. Пракса земаља као што је Словенија потврђује да су оваква ограничења у складу са правним тековинама ЕУ, јер промовишу очување биодиверзитета (члан 191. Уговора о функционисању ЕУ).
- Међународне обавезе: Заштита аутохтоних раса је у складу са принципима
Конвенције о биолошкој разноврсности и Протокола из Нагоје.
Доношењем овог закона уз уважавање предложеног члана, Србија би заштитила своје природно богатство, осигурала одрживост пчеларства и поступала у потпуности у складу са релевантним домаћим и међународним стандардима.”
Сходно изјави министра, примедбе Биолошког факултета и СПОС-а нису уважене, што ће нанети велику и дугорочну штету српском пчеларству.
Својевремено је и Словенија имала сличан проблем, али је успела да направи изузетак у ЕУ те је само на њеној територији дозвољено гајење само карнике, јер се наметнула као земља порекла ове расе пчела.
Šalje se...