Završen je časopis „Srpski pčelar“ za april 2023. godine.
U ČITANЈU JE REŠENJE
Bez jakih društava nema meda, ali rad sa jakim društvima je balansiranje na ivici rojevnog nagona, a uspešnost pčelarenja se ogleda u tome kako pčelar da izađe na kraj sa rojidbom.
Da bi se glavne paše maksimalno iskoristile, prirodno rojenje je nepoželjno, zbog toga pčelar treba sve da uradi da do toga ne dođe. U tom cilju, donosimo vam rešenja za: 1) lako i brzo otkrivanje rojevnog stanja uDB košnici, kada su postavljena medišta; 2) kako rešavati rojevno stanje u jeku paše.
Priroda često nije naklonjena pčelama, pa im odgovarajuća pomoć pčelara omogućava da ostvare i svoje i njegove potrebe. Da bi u tome uspeo, pčelar treba uvek da sarađuje sa pčelama i prirodom, ali na koji način?
Svaki pčelar, posebno mlad, želi da poveća broj pčelinjih zajednica u svom pčelinjaku. Uvećanje broja pčelinjih zajednica može se veoma uspešno izvršiti pomoću nukleusa, na različite načine.
Selidba više nije način da se dođe do različitih vrsta meda, selidba je sada postala način da se dođe do meda uopšte. Ako je tako, kako se najbolje pripremiti da bi selidba bila uspešna i ekonomski opravdana?
Selekcija i uzgoj kvalitetnih pčela su složen i skup posao, ali se višestruko isplate, ako se rade po standardizovanom sistemu. O ovoj vrlo osetljivoj temi objavljujemo pristup Vuka Bijelca, na osnovu sopstvenog iskustva stečenog u selekciji sa profesionalnog i ekonomskog pristupa pčelarstvu u Nemačkoj.
U ovom broju čitaćete i drugе korisnе i interesantnе temе.
Kompletan sadržaj aprilskog broja pogledajte OVDE.
NAGRAĐENI AUTORI NAJBOLJIH TEKSTOVA I FOTOGRAFIJA ZA MART
Za prvi najbolji tekst proglašen je članak „Pravilan prolećni razvoj daje rezultate“ Stanka Rajića, te njemu, pored duplog honorara, pripadaju i centrifuga, pčelarska bluza, pčelarske rukavice, pčelarski nož i pčelarska viljuška firme „FINANS“ iz Rume.
Za drugi najbolji tekst proglašen je članak „Pismo pčelarima za mart“ Vladimira Šešlije, te njemu pripada centrifuga za šest ramova LR/AŽ, sa ručnim pogonom, firme „EVROTOM“ iz Rume.
Za prvu najbolju fotografiju proglašena je fotografija Save Tadića, na str. 144, kome pored duplog honorara pripada i pet kilograma satnih osnova firme „ZLATNA PČELA – RIOS“ iz Rače.
Za drugu najbolju fotografiju proglašena je fotografija Milana Matića, na str. 138, te njemu pripada 11 hranilica za pčele firme „TEHNOPLAST GLIGORIJEVIĆ“ iz Batočine.
Nagrađenima čestitamo!
PIŠITE ZA SRPSKI PČELAR JER VAS PORED NOVČANOG HONORARA ZA NAJBOLJI TEKST I SLIKE OČEKUJU I VREDNE NAGRADE, ČAK 2 CENTRIFUGE PO BROJU ZA NAJBOLJE TEKSTOVE, A SATNE OSNOVE I HRANILICE ZA NAJBOLJE FOTOGRAFIJE (OVDE).
ŠTAMPANJE I SLANJE ČASOPISA
Časopis će se štampati u ponedeljak, utorak i u sredu, 20, 21. i 22. marta, a pakuje se i šalje u četvrtak i petak, 23. i 24. marta, i već od 27. marta stizaće na adrese pčelara širom Srbije i inostranstva.
U slučaju kašnjenja, interesujte se kod svog poštara obaveznim podnošenjem pisane žalbe, jer pošta samo tada sprovodi akciju potrage za časopisom.
Podsećamo vas da se od februarskog broja isporuka časopisa vrši samo onima koji su uplatili pretplatu za časopis za 2023. godinu, te vas pozivamo da što pre obnovite pretplatu, kako bi vas vaše društvo pčelara pravovremeno unelo u elektronsku bazu članova SPOS-a, da biste januarski, februarski i martovski broj dobili u redovnom terminu, odnosno dok ih ima na zalihama. Doštampavanja neće biti.
Uputstvo o članarini SPOS-a i pretplati na časopis „Srpski pčelar“ za 2023. godinu možete naći na veb-sajtu www.spos.info/clanarina-spos-a-i-pretplata-na-casopis-srpski-pcelar-u-2023 i u „Srpskom pčelaru“ za oktobar 2022. na str. 625. Na istim stranicama je i uputstvo kako se pretplatiti na časopis „Srpski pčelar“ iz inostranstva.
Obrazac za učlanjivanje u SPOS preuzmite OVDE na ćirilici i OVDE na latinci, a štampan je i na omotnici oktobarskog i decembarskog broja časopisa.
„Srpski pčelar“ sa 126 godina neprekidnog izlaženja je najstariji štampani časopis u Srbiji i regionu koji se štampa u 12 brojeva godišnje!
Šalje se...