SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

ФАЛСИФИКОВАНИ МЕД И ДАЉЕ ПУНИ ПРОДАВНИЦЕ ШИРОМ СВЕТА



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 13.464

„Разоткривање“ меда, који је заправо шећерни сируп, јесте врло непријатна истина, али нове анализе пружају доказе да поступци фалсификовања опстају. Свуда у свету контроле указују на присуство огромних количина фасификованог меда, али се истовремено указује и да су методе за инспекцију и откривање фалсификата често ограничене и непоуздане. Мед је трећа храна која се највише фалсификује, иза млека и маслиновог уља.

 

Данас у свету пчеле се гаје у преко 90 милиона кошница, из којих се добија око 1,9 милиона тона меда, у вредности око 6 милијарди евра. Пчеларство пружа огромну корист за животну средину, јер три од четири усева зависе од опрашивања пчела, у погледу приноса, али и квалитета.

 

Пчеларски посао је изузетно тежак, па је мед скуп – и то га чини примамљивом метом за фалсификовање јефтиним заменама. Најчешћа превара је разблаживање правог меда шећерним сирупом, који се обично производи од пиринча, кукуруза или шећерне репе. Кина је највећи светски произвођач меда, чинећи четвртину светске производње, али се на њен успех и доминацију ниском ценом одавно гледа са сумњом. У источној провинцији Чејианг, где је највећа концентрација пчеларске индустрије и индустријског биља, производи се јефтин пиринчани и кукурзни сируп, који се меша са медом. „Алибаба“, кинеска интернет пијаца, чак оглашава индустријски фруктозни сируп за мед, за око 0,19 долара по килограму. Пчелари упозоравају да је проток фалсификованог меда који излази из Кине толико велик, да уништава светско тржиште.

 

Према Међународном трговинском центру (ITC), глобални увоз меда од 2010. до 2019. године порастао је у вредности са 497 милиона на 665 милиона долара, или 34,5%. Међутим, чини се да су ови подаци знатно прецењени, јер један број земаља увози велике количине меда за њихову накнадну препродају по вишим ценама под маском властитих производа. Пример ове праксе је откривена превара ланца за снабдевање Сједињених Држава јефтиним кинеским медом, која је укључивала 30 земаља посредника.

 

Пчеларски сектор у Европи укључује 10 милиона кошница и 650 хиљада пчелара. Упркос томе, европски пчелари обезбеђују само 64% меда од количине која се конзумира у региону, а остале количине се увозе. То значи да, упркос екстремном паду производње, мало је вероватно да ће се цене повећавати, јер су европски произвођачи поткопани јефтиним увозом. У Copа-Cogecа (Комитет професионалних пољопривредних организација у ЕУ), описали су ову ситуацију „као одраз дубоких структурних поремећаја тржишта“ и уверени су да ће цене меда у земљама главним увозницама и даље да падају.

 

У новембру 2020. године, Copа-Cogecа упозорила је да су средства за егзистенцију многих европских пчелара у опасности, након једне од најтежих берби у последњих неколико деценија, делом изазване поплавама у централној и источној Европи, а делом и због присуства фалсификата и меда сумњивог квалитета. Примера ради, у Мађарској производња багремовог меда била је само 10% од вишегодишње просечне бербе. У Аустрији су пчелари известили да тако лоша берба није забележена деценијама. Пад производње забележен је Португалији (–80%) и на југу Италије (од –70% до –80%).

 

„Опстанак професионалних пчелара заиста је угрожен“, упозорио је Етијен Бруно (Etienne Bruneau), председник Радне групе за мед у Европској пољопривредној кровној организацији Copa-Cogeca и председник Комисије Апимондије за пчеларску технологију и квалитет, указујући тиме на проблем са фалсификовањем меда, који је преплавио европско тржиште по врло ниској цени. „Већи део меда из Кине увезеног у Европу помешан је са сирупом“, каже Бруно, и додаје: „У Кини вам кажу ако желите мед, то је једна цена, а ако желите јефтинију цену, у њему можете имати сируп“.

 

Такав пад производње требао би да повећа цене, али европска пчеларска индустрија саопштава да су цене заправо наставиле да падају због све већег увоза лажног меда из Кине. Они желе хитну акцију за борбу против лажног меда, бољим обележавањем и побољшаним методама контроле. Заједнички истраживачки центар (Joint Research Centre – JRC) – Интерне научне службе Европске комисије, тестирао је 893 узорка меда у продавницама на мало и открио да је 127 (14%) осумњичено да садрже додатке шећерних сирупа.

 

Током 2018. и почетком 2019. године, Канадска агенција за надзор хране (Canadian Food Inspection Agency – CFIA) утврдила да су 52 узорка од 240 (21,7%) била незадвољавајућа, због откривеног присуства додатих шећера. Углавном је то био мед увезен из Грчке, Кине, Индије, Пакистана и Вијетнама. Као фалсификат користили су кукуруз, пиринач, репу и друге сирупе. Другу проверу квалитета меда ради утврђивања његовог фалсификовања страним шећерима, CFIA је спровела од 1. априла 2019. до 31. марта 2020. године. За тестирање 275 узетих узорака коришћене су методе анализа односа стабилних изотопских односа (Stable Isotope Ratio Analysis – SIRA) и нуклеарне магнетне резонанце (НМР). Од 127 узорака, 16 је садржавало мед домаће производње, а 111 увозног порекла. Квалитет 110 узорака (86,6%) био је задовољавајући код SIRA и НМР (110/127). Квалитет 17 узорака (13,3%) није био задовољавајући једном од метода или код обе методе (17/127). 

 

Према Министарству пољопривреде и хране Московске области, 2020. године, ветеринари у региону су узели 1.974 узорка и спровели 11.844 испитивања меда. Резултат контроле је да чак 69 серија лажног меда није смело да се нађе у продаји. 

 

У Великој Британији пчелари су такође потиснути, због јефтиног меда, који се слива са производних линија у Кини. 

 

– Чак и за велике узгајиваче пчела, производна цена би морала бити знатно нижа да би могли да се надмећу по цени за производ који продају као мед, каже Мартин Пaпa (Martin Pope), који води компанију Beezа Ltd, која производи производе од меда и воска, близу Кингсбриџа у Јужном Девону (Енглеска).

 

Пчелари у Мексику почињу да узвраћају рат, водећи међународну кампању како би истражили и разоткрили преваранте меда и претећи ризик за биодиверзитет од напуштених кошница и смањења популације пчела. Крајем 2018. године, Пројекат аутентичности меда у Мексику наручио је серију тестова на мед британских супермартека, укључујући и тестове НМР. Извела их је Food KC, угледна лабораторија са седиштем у Лангензену (Немачка). Десет од 11 производа, укључујући и мед сопствене марке из Tescо-а, највећег битанског супермаркета, пало је на тестовима НМР, због сумње на фалсификовање шећером. Ниједан од 11 узорака није прошао сва испитивања аутентичности. У 2020. години, 13 узорака меда подвргнуто је још једној серији тестова. Девет узорака је садржавало D-Psikozu, ретки ниско енергетски моносахаридни шећер,који се не би смео наћи у меду. Десет од 13 узорака меда показало је позитивно присуство ензима, што указује да могу бити фалсификовани сирупом. Свих 13 узорака меда пало је на НМР тесту.

 

Тестови су указали на широко фалсификовање, али су такође открили ограничене и често непоуздане доступне методе за откривање превара са медом. Научници и регулатори широм света сада развијају тест са огромном базом података о узорцима меда, за који се надају да ће довести до кривичног гоњења превараната меда и да ће илегалној индустрији меда доћи крај.

 

Ако је толико врхунских лабораторија, а научници и инспекције се слажу да се мед масовно фалсификује на глобалном нивоу, зашто се тако ретко гоне преваранти? Одговор лежи делом у науци, делом у неуспеху регулаторних тела да разумеју и координирају ту науку, али такође и у природи самог меда. Пчелари се надају да ће НМР бити технолошки спас за њих.

 

У писању приказа аутор је користио више релевантних међународних извора, чији се попис налази код аутора и могу се доставити заинтересованим читаоцима.

 

Властимир Спасић,

Главни и одговорни уредник „Српског пчелара“

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien