Jedna od novijih metoda testiranja meda na falsifikovanje, nuklearna magnetna rezonanca, otkrila je da je skoro polovina prodatih količina meda u Australiji „razređena“ jeftinim zaslađivačima kao što su sirup od pirinča, pšenični glukozno-fruktozni sirup i sirup od belog šećera porekla šećerne repe.
Naime, u okviru kontrole meda na tržištu, 12 od 28 uzoraka meda iz prehrambenih prodavnica širom Australije testirani su u uglednoj laboratoriji u Nemačkoj, a ispostavilo se da se zapravo radi o jeftinim zaslađivačima, a ne medu. U Australiji se pitaju kako je to moguće, kada je taj isti med prošao sve zvanične testove koji se sprovode u toj zemlji? Istraživači kažu da je sve i te kako moguće, jer se metode falsifikovanja meda razvijaju iz dana u dan.
Naime, službeni i međunarodno prihvaćeni testovi prepoznaju samo med falsifikovan šećerom od šećerne trske i glukozno-fruktoznim kukuruznim šećerom (sirupom). Falsifikatori su to uvideli, i odmah prešli na druge vrste šećera i sirupa (sirup od pirinča, pšenični glukozno-fruktozni sirup, itd.). Ali, onda na scenu stupa nuklearna magnetna rezonanca, relativno nova tehnologija u industriji meda, koja je zbog cene, za sada, nedostupna većini laboratorija, ali koju ozbiljne i ugledne laboratorije već uveliko imaju i koriste.
Nemačka laboratorija „Quality Services International lab”, koja poseduje i pomenutu nuklearnu magnetnu rezonancu (NMR), angažovana je od strane australijskog hortikulturaliste Roberta Kosta da sprovede oba tipa testova, i standardne i testove na NMR-u. I dok je svih 28 uzoraka prošlo zvanični test C4 šećera, samo 14 je prošlo NMR testiranje.
„Test C4 pokriva većinu lažnog meda, jer većina jeftinih šećernih sirupa koji se koriste za falisifikovanje meda potiču od C4 biljaka, kao što su kukuruz i šećerna trska“, objašnjava Ema Beket sa Univerziteta u Njukastlu, i nastavlja: „Međutim, novi dodaci medu, kao što su sirupi od pirinča, pšenice i šećerne repe, potiču od C3 biljaka, i zato ne mogu biti prepoznati standardnim testovima“.
Upravni direktor nemačke laboratorije „Quality Services International lab”, koja testira med već skoro 30 godina, kaže da je NMR najopsežniji test za otkrivanje falsifikata među medovima. Navodi da je lažni med uvek postojao na tržištu, ali je poslednjih godina to sve veći problem zbog sve sofisticiranijih metoda falsifikovanja, pa je sve teže otkriti falsifikovan med.
Studija iz 2018. godine, pokazala je da je dodatnih 27% drugih australijskih brendova meda „obogaćeno“ šećerom od šećerne trske ili glukozno-fruktoznim kukuruznim sirupom, a u samoj studiji je korišćena tradicionalna C4 metoda testiranja. Pomenuti brendovi su bili mešavina australijskog i meda iz Kine, a ne 100% australijski med.
U Sjedinjenim Američkim Državama je stanje po pitanju meda verovatno i lošije. Laboratorijska analiza iz 2011. godine je pokazala da 76% meda koji se prodaje u SAD (60 različitih brendova) nema polen u sebi, što ukazuje da se verovatno radi o falsifikovanom medu. Štaviše, 100% uzoraka meda iz ugostiteljskih objekata nije imalo polena u sebi. Melisopalinolog Vodžin Brajant sa Univerziteta u Teksasu, navodi da uklanjanje svih polenovih zrnaca iz meda nema smisla, da se isto može postići samo ultrafiltracijom, a da taj proces filtracije ne radi ništa drugo nego košta novac i smanjuje kvalitet meda. Onda je jasno da se to radi namerno, da bi se sakrilo geografsko poreklo meda. I velepčelar Ričard Adi tvrdi da nije tajna zbog čega se med filtrira i čiji je to interes, jer svi znaju da se to čini kako bi se sakrilo odakle je taj med doputovao, a u većini slučajeva u SAD ulazi iz Kine.
Sa falsifikatima se ceo svet bori na različite načine. Šta je savet za potrošače? Kupujte tzv. sirovi, odnosno nefiltrirani med direktno od pčelara Srbije.
Priredio: Milan S. Matejić
Šalje se...