Prema najnovijim podacima, pčelari koji su obuhvaćeni istraživanjem izgubili su ukupno 44,1 odsto svojih zajednica u toku godine (1. april 2015. do 1. april 2016. godine). Ovo predstavlja povećanje od 3,5 odsto u odnosu prethodnu godinu (2014/2015), kada su utvrđene stope gubitka od 40,6 odsto. Stopa zimskih gubitaka povećana je sa 22,3 odsto u prethodnom zimskom periodu na 28,1 odsto prošle zime, dok je stopa letnjih gubitaka povećana sa 25,3 odsto na 28,1 odsto.
Ovi podaci su prikupljeni i obrađeni od strane stručnjaka projekta Informacioni partner pčelarstva (Bee Informed Partnership) u saradnji sa Inspektoratom za pčelarstvo Ministarstva poljoprivrede SAD (U.S. Department of Agriculture – USDA). Izveštaji su sastvaljeni na osnovu anketa o gubicima pčelinjih zajednica, kod 6,2 hiljade američkih pčelara, u 48 država, koji su vlasnici oko 400 hiljada košnica, što predstavlja gotovo 15 odsto od 2,74 miliona košnica u Sjedinjenim američkim državama.
Zimski gubici pčelinjih zajednica za 2014/2015. iznose 23,1 odsto, ali su letnji gubici prvi put premašili zimske i iznose 42,1 odsto. Zimski gubici pčela su za 0,6 odsto manji u odnosu na zimske gubitke za 2013/2014. Ovo je treća godina za redom, da su zimski gubici znatno niži, u odnosu na prosečne zimske gubitke u poslednih 10 godina, koji iznose 28,7 odsto.
Informacije o smrti pčela tokom zime u Sjedinjenim Američkim Državama počeli su da prikupljaju od 2006. godine, a od 2010. prikupljaju se i podaci o uginuću pčela tokom leta.
“Podaci o zimskim gubicima, ohrabruju, posebno iz razloga što nismo videli mnogo znakova SiSiDi (akronim od Colony Collapse Disorder – CCD), ali tako visoki gubici tokom leta i preko cele godine i dalje su veoma zabrinjavajući”, kazao je Džef Petis (Jeff Pettis) viši entomolog Istraživačkog centra USDA u Beltsvilu, u državi Merilend (Agricultural Research Service Bee Research Laboratory in Beltsville, Maryland) i koordinator istraživanja. „Visoka stopa gubitaka tokom cele godine znači da pčelari moraju da rade prekovremeno, da stalno nadohnađuju svoje gubitke. Ovi gubici koštaće pčelara i vremena i novca. Što je još važnije, ako pčelari žele da zadovolje rastuću potražnju za oprašivačkim uslugama, istraživači treba da nađu bolje odgovore za smanjenje zimskih i letnjih gubitaka pčelinjih zajednica”.
Oko dve trećine pčelara koji su obuhvaćeni istraživanjem, prijavilo je gubitke veće od 18,7 odsto, a koji pčelari prihvataju kao “ekonomski prihvatljiv” nivo.
Sada smo u drugoj godini visoke stope letnjih gubitka, što je razlog za ozbiljnu zabrinutost „, rekao je Denis vanEngelsdorp, (Dennis vanEngelsdorp), asistent entomologije na Univerzitetu u Merilendu i direktor projekta Informacioni partner pčelarstva.
Istraživači napominju da mnogi faktori doprinose masovnim gubicima pčelinjih zajednica. Među njima, jasan krivac je krpelj varoa, smrtonosni parazit, koji se lako širi među pčelama. Pesticidi i neuhranjenost, izazvana promenom namene zemljišta, takođe, verovatno uzimaju svoj danak, posebno kod komercijalnih pčelara.
Istraživanje je deo šireg projekta, kojim se nastoji da se razume zašto su pčelinje zajednice tako lošeg zdravlja, i šta se može učiniti da situacija stavi pod kontrolu. Neke kulture, kao što je badem, u potpunosti zavise od pčele kao oprašivača. Procene ukupne ekonomske vrednosti pčela za usluge oprašivanja kreću u rasponu od 10 do 15 milijardi američkih dolara godišnje.
Ovo istraživanje je u velikoj meri podržano od strane Nacionalnog instituta za hranu i poljoprivredu USDA, koji takođe obezbeđuje većinu sredstava za projekat Informacionog partnerstva u pčelarstvu.
Više informacija o ARS zdravstvenih istraživanja pčela i CCD mogu se naći na www.ars.usda.gov/ccd.
Potpuna analiza podataka istraživanja biće objavljena u jednom od narednih brojeva časopisa “Srpski pčelar”.
Priredio: Vlastimir Spasić
Šalje se...