Као што је познато, СПОС годинама уназад доставља јануарски број часописа „Српски пчелар“ свим члановима из претходне године, без обзира да ли су зановили чланарину. Јануарски број се управо завршава, а ексклузивно вам у целости унапред преносимо цео традиционални новогодишњи интервју председника СПОС-а.
ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ СПОС-а
МОЖЕ ЛИ СЕ ЈОШ НАПРЕД?
Разговор водио: Инж. Властимир Спасић
Уредник: Председниче, година иза нас била је врела што се тиче борбе са разним лобијима (фалсификатори, некоректни пакери меда, увозници пестицида, произвођачи и дистрибутери нелегалних лекова…). Све снажнијом борбом против оних који пчеларима откидају од профита, стварате све више непријатеља СПОС-а. Може ли се то издржати? Могу ли пчелари то разумети и видети ко иза чега стоји, јер превише се активности догађа одједном?
Председник: Није то баш тако. То су све мали „играчи“ који мисле да су велики. Уски умови не могу широко да размишљају. Да су размишљали широко, ми не бисмо градили Погон, не би било фалсификата, црних пестицида, лажних лекова… и свима би било боље, па и њима. Али ко је навикао да краде, он не уме да стане сам. Мора неко да га заустави. Лично сматрам да је у пчеларима све већа снага, да су коначно охрабрени! Све више видим иницијативе појединаца да пријаве неисправан мед, рецимо. Све више се људи ослобађа да јавно каже оно што мисли, и да се јавно супротстави онима који нам држе гиљотину над вратом. Тога до скоро није било. Некако ми се чини да је управо 2021. година по том питању прекретница. И треба тако! Нека виде те але незасите, које су годинама живеле на грбачи пчелара, да пчелари имају главе и здраво размишљају. Јер, претходних година су ћутали, нису смели да им се супротставе јавно и било шта лоше (истинито) кажу о њима. Плашили су их се, јер су зависили од њих! Погон „Наш мед“ нас ослобађа, учи нас да будемо своји. Коначно смо одагнали страх из пчеларске душе, и верујте, по мени је то наш највећи успех! Али и гаранција да смо коначно сви заједно почели да стварамо будућност. Као што сам увек говорио, само слогом и јединственошћу можемо да се изборимо за свој статус. А не да се све препушта само руководству СПОС-а. Сви морамо свуда да говоримо о свим изазовима које имамо, и да свакоме у очи кажемо да нисмо наивни и да одлично знамо шта нам раде, али да се са тиме помирити нећемо. Не морамо се ми око свега слагати, али сви имамо минимум заједничких интереса, само јак и још бројнији СПОС је гаранција нашег опстанка и напретка. Објасните пчеларима око себе колико је важно бити у СПОС, чланарина је симболична, свега 2500 динара годишње, а много нам доноси. Објасните им шта је све СПОС урадио протеклих година, колико новаца донео у пчеларство, постигао највеће откупне цене…
Уредник: Видесмо ове године нешто што до сад не видесмо. Један фалсификатор ухапшен. Један пакер меда ухваћен у утаји пореза у накарадном „промету меда“, о чему ћемо тек чути кад почне суђење, и дошло му je решење Пореске управе да плати 49.862.010 динара (424.000 евра), тренутно је у блокади. Шта се то заправо дешава?
Председник: Све су то последице дугогодишњег системског рада. Није било лако анимирати надлежне да се тиме баве, то зна свако ко редовно прати активности СПОС-а. Сетите се само билборда које смо постављали у Београду пре пар година. Наравно, долази све више нормалних људи, да их тако назовем, на битна руководећа места у држави, па имамо са ким да разговарамо, има ко да нас разуме. А ни њима није било лако да покрену деценијама учмалу администрацију, али као што видите, упорност чуда чини. Јер, знате како се понаша већина државних службеника, типа „радио не радио, плата леже“. Много тога се системски променило. Основана је јединица за координацију инспекција, која прати ко шта ради. Видели сте да од 2021. године свако на лак начин може електронски преко сајта или вибера да пријави сумњу на фалсификат, и да буде извештаван о току рада инспекције. Пореска управа је максимално унапређена, ради као сат. Дивим се пореској инспекторки која је радила на једном случају (обелоданићемо све једног дана), која је силне притиске трпела и није поклекла. Никад реч нисам проговорио са њом, али знам одлично шта су све покушавали, те једва чекам да упознам ту људску громаду. И наравно, да, још увек итекако има корумпираних чиновника, али овакви светли примери дају наду! Када дође време, биће одликована највишим признањем СПОС-а. За пример свима осталима како треба да раде. Видели сте да смо пријавили јавног тужиоца јер се са окривљеним састајао на тајном месту. Све ове ствари биле су мисаона именица пре неколико година, а сада је све то реалност, и ја се захваљујем свима који подржавају наше активности годинама уназад, сада су сви видели какви се резултати могу добити. Дуг је пут пред нама, али кардинални проблеми су решени, сада остаје да истрајемо у континуитету и лопужама нема спаса. А пчелари већ сада коначно могу да живе од свога рада, да имају реалну светску цену меда, 2021. године ниједна земља у свету није имала већу откупну цену багрема, која никад није била ближа крајњој продајној цени, видите сад да и то може, а 2007/2008. године смо сањали да откупна цена багрема буде 2 евра. Можда је то данашњим млађим пчеларима смешно, али питајте наше професионалне пчеларе који су тада неуспешно покушавали да оснују националну пчеларску задругу, о чему су тада сањали, а шта су сада доживели. Сањали су багрем од 2 евра, и говорили да је то цена при којој би им се исплатило да пчеларе, а тадашња максимална откупна цена била је 1,55 евра. Подсетићу још једном вечно заборавне да је 2008. година била година са највишом дотадашњом откупном ценом меда у историји по статистици ФАО Уједињених нација, а код нас је цена достигла тек 1,8 евра те године, и то за багрем, а остали медови су били око једног евра, нешто мало мање (чак и 0,9 евра за сунцокрет) или мало више.
Уредник: Све саме чињенице, немам примедби. Али, како тумачите да и даље има пчелара који све те резултате Савеза оспоравају?
Председник: Јао, немојте молим вас. У СПОС-у их практично нема, односно и то мало што их има су искључиво они којима смо срушили неки лични интерес. Неки продају фалсификате, на жалост у сваком житу има кукоља, а сада им је сужен простор. Неки пчелари су откупљивали мед од других пчелара па препродавали, а сад се откупне цене приближиле малопродајним и њихов интерес је спласнуо, разумем зашто нас не воле. Неки на овај или онај начин раде и дан данас за поједине пакере меда, и све мање пара има за њих, јер је зарада пакера већ другу годину значајно смањена. Неки су се крили иза СПОС-а и зарађивали на наивним почетницима, неки су организовали такмичења за квалитет меда на нелегалан односно криминалан начин са утајом пореза, и сада када је СПОС све то разоткрио и такву бруку више неће да трпи, наравно да нас не воле. Ту су и они који пријављују више кошница него што имају, па поштени пчелари не могу да добију повећање субвенције по кошници, иако држава сваке године повећава суму новца за субвенције јер број кошница званично расте. Али не видим разлога зашто бих се ја освртао на ту малу групу ускогрудих душа, којима је ситан лични профит испред интереса пчеларства. Ја могу само да их позовем да се врате у колосек, биће им много боље када буду са свима нама заједно, нас више од 8.000 је увек јаче од неколико појединаца, а кад смо заједно, и ти појединци зарадиће више, само то још не разумеју. Ја се чак и не љутим на њих, ја их једноставно игноришем јер немам времена које бих могао да им посветим. Али ако се некад уразуме, ми ћемо се понашати као да ништа није било. Јер, сви смо пчелари, и сви смо на истој страни, а то што по неко у некој фази свог живота то не уме да разуме, то је посебна ствар. Све их позивам да се врате у наше јато, много је топлије и комотније кад смо сви заједно. Што се тиче оних ван СПОС-а, њих уопште не разумем, али то и није толико важно, важно је да знам да ће и они пре или касније ипак разумети прво себе, па онда и нас, и да ће нам се придружити. СПОС заиста нема намеру да било шта више ради за нечланове. Ако нам успе једна активност коју тренутно интензивно развијамо, до краја године ћемо и то знати, потпуно ћемо затворити и ово мало ствари које радимо за све пчеларе, посветићемо се искључиво члановима СПОС-а, јер они су за СПОС највеће благо, то су образовани и упућени људи којима је све јасно, који знају да смо на правом путу, који су се лично уверили у резултате, а како нови резултати буду пристизали, тако ће нам се и остали сами придруживати. Мада, и даље се често чудим када видим да још увек има оних који се дрзну да се љуте што не могу да добију нешто од СПОС-а, а нису чланови. Много им је 208 динара месечно за чланарину. Али, то су наше ћуди… једном ће сами схватити да нема бесплатног ручка, јер неко мора да га плати. А чланарина СПОС-а је заиста симболична.
Уредник: Како сте задовољни радом Погона?
Председник: Лично сам презадовољан. Штета само што је година била лоша па меда нема довољно. Поред тога, цену за пчеларе смо максимално приближили крајњој продајној цени, те показали да је и то могуће. Било би наравно боље да се више пчелара одлучило да мед прода Погону, али за њихову кратковидост ми немамо лека, време ће им најбоље показати колико греше, ми свакако можемо да радимо и без њих, али са њима бисмо могли да се изборимо за још већу цену. Замислите да после багрема имамо на стању рецимо 1.000 тона меда, онда бисмо могли да уговарамо дугорочне послове, мед би брже одлазио из земље, и брже био наплаћиван. Али добро, кажем да сам за почетак презадовољан, успели смо да од ничега направимо чудо, да формирамо реалну откупну цену, односно доведемо светске продајне цене у Србију. Кад то кажем мислим на крајње продајне цене, а цене за пчеларе су као што и сами видите за багремов мед највеће у свету (7,1 евро нема нико осим нас). Не успевамо и даље да се изборимо за организован пласман сунцокретовог меда, плаћамо га 3,5 евра али су то ограничене количине за домаће тржиште. Треба да знате да до сада ниједан шлепер сунцокрета није изашао из Србије од било ког пакера. Сви други који купују сунцокрет по 3 евра, купују га искључиво за малопродају, у Србији или углавном суседним земљама, с тим што они имају развијену малопродају, а ми још увек немамо. Када успемо да је развијемо, на чему увелико радимо, сунцокрет ће коначно заузети место које му припада.
Уредник: Пре разговора ми рекосте како има проблема са поленом у багремовом меду ове године. О чему се тачно ради?
Председник: Ради се о томе да у годинама када меда нема довољно, пчелари очигледно не могу да одоле, и „захвате“ мед и из плодишта, са крајњих рамова, вероватно верујући да се такође ради о багрему. Међутим, колика је то грешка најбоље говори пример да смо код једног пчелара са наизглед потпуно провидним багремовим медом (око 2 тоне) утврдили анализом да то уопште није багремов мед, већ медљика, веровали или не. И тога има. Такав мед није могао бити откупљен. Такође, често нам се дешавало ове године да неки шлепер има више полена неке друге биљке него полена багрема, иако и багремовог има више него довољно, али све више купаца то не занима, њих свакако занима полен сходно закону, али желе чист сортни укус багремовог меда. Такав мед је јако тешко продати, већина откупљивача у Србији га и не би купила, али ми смо ипак нашли купце и за такав мед а исплатили смо га као сортни багремов мед. Али то неће бити увек могуће. Зато водите рачуна да добијате што сортније медове, посебно багремов, објавићемо посебан текст како пчелар то може да уради, и сигурно ћемо наћи начин за стимулисање таквог ангажовања пчелара кроз бољу цену таквога меда.
Уредник: Многи пчелари данас желе да постану професионалци у овом послу, па ме интересује како сте задовољни радом обновљене Групације професионалних пчелара, јер многи са посебним интересовањем од те Групације очекују много?
Председник: Бићу искрен до краја, нисам задовољан, јер сматрам да још увек нису схватили којим путем треба да иду. На првом месту су идеје и прегалачки рад на њиховом испуњењу. Идеја нема много, на жалост, али и код идеја треба имати меру, успех СПОС-а последњих 12 година је заснован само на идејама које се могу реализовати, јер су унапред добро сагледане и постављене на чврсте или крхке (то је небитно, верујте) али поуздане ноге. Те ноге најчешће нису биле новац, већ иновативност саме идеје. Они су сами одредили висину своје чланарине, коју ће само они даље инвестирати, СПОС је само извршилац њиховог буџета, а учланило се само 7 особа (није ни цело председништво које броји 15 људи, а није се учланио ни сам председник Групације). Јел треба још нешто да кажем? Ја их молим и преклињем да наставе са радом, да ако је проблем чланарина коју су сами одредили, да је смање и на 100 динара ако желе, али да раде, да генеришу реалне идеје и да их остварују. И ја имам милион неостваривих идеја. И шта са њима? Тајна успеха СПОС-а је само у томе што радимо само могуће ствари. Волели бисмо ми да утичемо на мир у свету и свеопште благостање, да би људи имали више новца за мед, али о томе нас нико ништа не пита. Зато се бавимо могућим пројектима и наравно реализујемо све што започнемо, јер не сањамо немогуће снове. Мада ја најбоље знам да нема немогућег, али немогућег има у одређеној фази развоја. Што нисам предложио да се Погон гради 2008. године, већ тек 2015. године? Зато што је требало створити бројне предуслове.
Уредник: Који успех сматрате најзначајнијим у овој години?
Председник: Свакако наставак успешног рада Погона „Наш мед“. Без двојбе. Мислим да многи нису ни свесни какав је Погон мотор развоја пчеларства. Јер да га није било, да није повукао великопродајну цену меда навише, ми бисмо још увек продавали мед по 800 динара на мало. А сада га продајемо по 25-50% већој малопродајној цени на кућном прагу. Једноставно, ради се о системском пројекту, који са собом повлачи буквално СВЕ и код СВИХ, од пчелара са 5 кошница до пчелара са 2000 кошница. Тешко ми је било да то објасним људима претходних година, али сада сви виде. Повлачи и перцепцију јавности која је пресудна, повлачи веће присуство у медијима, повлачи већу пажњу надлежних. Чули сте сигурно министра пољопривреде који је рекао да су му се обратили произвођачи оваца и парадајза и да ће и једнима и другима помоћи да изграде свој погон за пласман, по узору на наш. Покренули смо један нови модел који мења и пчеларство и Србију. Интересантно је да од УСАИД (Америчка агенција за међународну сарадњу) до сада СПОС није добио ни динара за изградњу Погона иако смо више пута тражили помоћ и сигурни смо да су много новца уложили и у неке далеко мање битне пројекте од нашег, али дао нам је суштинско знање кроз обуку у САД 2009. године, и све ово што сада радимо научили смо у САД те године, када смо видели како раде њихове пољопривредне и друге кооперативе, на којим принципима и како позитивно размишљају, ни на кога не кукају него вредно раде, али са здравим идејама на челу. Да њих није било, СПОС би вероватно и даље био само издавач часописа, као и деценијама уназад, до неба им хвала на томе, као и на свему што су чинили за нас кроз друге ванредно важне и вредне пројекте заједно са НАЛЕД-ом, невезано за Погон. О знању које смо добили од НАЛЕД-а да све ово спроведемо, да и не говорим, њихова помоћ била је буквално непроцењива, без њих не бисмо били ни близу ту где јесмо.
Други изузетно важан успех је што смо успели да се изборимо да и пчеларство уђе у правилник познат као „50:40:10“, где пчелар појединац може да добије до 20.000 евра бесповратно, и то ће бити велики подстицај нашим малочас поменутим професионалним пчеларима да се даље развијају, али и пчеларима са мањим бројем кошница, да уђу у професионалне воде.
Уредник: Шта нисте остварили у 2021. години?
Председник: Годинама се боримо да решимо регистрацију пчеларских возила, да помиримо ставове три министарства, и на жалост, још увек нисмо успели. Али, ја сам сигуран да хоћемо, јер једно знам, још увек не наиђосмо на проблем који нисмо успели да решимо. Решићемо и то пре или касније. Сада бар надлежни знају колико је то битно, пре неколико година им није ни било јасно шта заправо желимо, сада су се ствари промениле, и сви надлежни нивои власти нас у томе подржавају, тако да циљ је известан. У последњим преговорима смо најбоље могли да видимо колико није лако све прописе ускладити, посебно са интересима осигуравајућих кућа, али то је императив, и то ће се догодити. То је важан, можда и кључни фактор даљег успешног убрзаног развоја пчеларства.
Уредник: Како ви лично видите стратешке циљеве и планове за будућност СПОС-а? Може ли се још напред?
Председник: Широка је то тема. Свакако борба за повећање субвенција по кошници. Ту је и даља бескомпромисна борба против фалсификатора меда, тровања пчела, али и велики изазови по питању заштите животне средине. Ту је и једна од најтежих борби за установљавање Института за пчеларство, који је на најдужем штапу, али свакако је више него потребан и достижан. Лично међу првим приоритетима бих ставио и даљу професионализацију СПОС-а, јачање стручне службе која је тренутно спала само на две особе, јер посла је све више, СПОС је јако проусаидширио спектар активности, а чланство стално тражи нешто ново. За то је наравно потребан и новац кога никад нема довољно.
Верујте, најважнија активност свих пчелара Србије је да додатно и непрекидно радимо на нашем јединству. Да нас је 20.000 уместо 8.000, сасвим бисмо имали другачији статус код надлежних државних органа. Масовност, заједнички рад на сваком нашем циљу, на свим нивоима, од локалног до државног. Једноставно, свако само треба да ради свој посао. И објашњавање наших мука и циљева вашим суседима у улици је можда најважнија ствар! Ја знам да то ретко ко разуме, али једна од наших најважнијих мисија је да стално говоримо о пчеларству на свим нивоима. Сматрам да све заједно треба да нас је срамота што још увек имамо неке потрошаче који не знају да прави мед кристалише. А где су друге битне информације које сваки потрошач треба да зна? Малопре сам говорио о немогућим стварима и рекао да ништа није немогуће. Да, није немогуће да се може направити свеобухватна маркетиншка кампања која би сваком грађанину у главу убацила све битне информације о меду, али за то су потребни милиони евра. Али доћи ће и тај дан када ћемо их и имати. Само треба вредно да радимо и будемо сложни. Ко је могао да поверује да ћемо наћи 1.600.000 евра и завршити Погон који ево ради већ другу годину, а при формирању идеје о његовој градњи имали смо уштеђено само 40.000 евра. Ко зна и вредно ради, даће му се. Мислите о томе. Кренимо даље ЈЕДИНСТВЕНИЈИ НЕГО ИКАД, и сваки циљ ћемо остварити. Анимирајте пчеларе око вас да се учлањују у СПОС! Сада нам је све битнија и масовност. Сигурно се нећемо предати пред онима који су нас деценијама цедили само зато што смо били неорганизовани и нејединствени.
Да нисмо били јединствени и пре свега поштени у свему према држави, сигурно не бисмо добили подршку државе за градњу Погона, пре свега председнице Владе Србије Ане Брнабић и министра пољопривреде и потпредседника Владе Србије Бранислава Недимовића. Они су савршено разумели шта радимо, видели су нашу озбиљност и поштен и отворен рад. То им се допало и помогли су, на чему им бескрајно хвала, остаће уписани у историји као људи који су дали оркански ветар у леђа српском пчеларству. На нама је да наставимо одговорно да радимо и нови успеси су неминовни.
Šalje se...