Као што смо и најавили (www.spos.info/drugaciji-pogled-nova-rubrika-u-srpskom-pcelaru), од фебруарског броја у часопису „Српски пчелар“ уводимо нову рубрику „Другачији поглед“. У рубрици ће се објављивати текстови чији садржаји представљају другачији приступ и нуде другачија решења у односу на до сада стандардну и познату пчеларску теорију и праксу. Први гост рубрике је председник СПОС-а, у тексту је сагледао угинућа пчела из нешто другачијег угла.
Овде смо за посетиоце сајта издвојили извод из текста. Цео текст моћи ћете да прочитате у штампаном издању „Српског пчелара“ за фебруар 2022, који се штампа наредних дана.
Као што смо најавили, од фебруарског броја испорука часописа се наставља само онима који су уплатили чланарину СПОС-а или претплату за часопис за 2022. годину, те вас позивамо да то што пре учините, како би вас ваше друштво пчелара правовремено унело у електронску базу пчелара СПОС-а, те да фебруарски број добијете на време, а уз њега и јануарски ако сте нови члан (стари су га већ добили), односно док га има на залихама.
Све податке о чланарини СПОС-а за 2022. годину можете наћи на сајту www.spos.info/membership/clanarina-spos-a-i-pretplata-na-casopis-srpski-pcelar-u-2022
Образац за учлањивање у СПОС преузмите на страници www.spos.info/obrazac-za-uclanjenje
Др мед. Родољуб Живадиновић
Председник СПОС-а
060/444-0101
[email protected]
ДРУГАЧИЈИ ПОГЛЕД
КАД КОШНИЦЕ
ТУЖНО ЗВЕЧЕ
Од 2006. године до данас са забринутошћу ослушкујемо информације из САД о синдрому нестајања пчела из кошница (CCD), али ниоткуда нема коначног одговора зашто САД од тада сваке године изгубе 30-55% пчелињих заједница. Иначе се ради о потпуном нестанку пчела из кошница, врло често и током пролећног развоја, тако да је рецимо данас у кошници све савршено, легла и хране у изобиљу, а кад се вратите на пчелињак за 2 недеље, у кошницама нема ниједне једине пчеле.
… …
… …
… …
Угинуће од варое
… …
… …
… …
Таквих драстичних појава усред пролећног развоја код нас нема ни данас, те само на основу тога можемо да закључимо да овог синдрома у Србији нема.
Зимских губитака има, али су они углавном последица лошег или неправовременог третмана варое, наравно и придружених вируса. Када одете на пчелињак страдао током зиме од варое, симптоми и знаци које ћете затећи су крајње логични. Страдала су она друштва која су претходне сезоне била најјача (што више легла, биће и више варое, чак непропорционално више, јер је легло у јаким друштвима боље храњено, те самим тим и привлачније за вароу, па је и плодних потомака варое драстично више него у слабим друштвима). Преживела су друштва која су претходне сезоне била најслабија. У случају ултра јаког напада варое, преживелих нема. Све је то познато: празне кошнице, без пчела, хране у изобиљу на рамовима. Разлога за то у случају страдања од варое има више. Немачки научници су доказали да када ниво протеина у хемолимфи пчеле (услед јаког паразитирања варое) падне испод одређеног нивоа, пчела губи оријентацију и не зна одакле је полетела у природу, те у њој и страда не враћајући се у кошницу пошто и не зна где треба да се врати. Такође је вароа, још током исхране легла за зимске пчеле, одрадила свој посао и смањила залихе протеина у телу пчела, те и ако сте неким касним третманом побили већину вароа, то вам неће много помоћи, јер ће низак ниво протеина у телу пчеле, као и ослабљен организам пчеле на дејство вируса, довести до истог већ описаног ефекта. Такође је показано да пчеле које су јако нападнуте вароом, због узнемирености умеју да излете из кошница на јако ниским температурама, без шанси за повратак. Аутор ових редова је имао прилику да то лично види на нула степени. На крају, после пар прочисних летова и невраћања пчела у кошницу, кошница остане празна или друштво ненормално ослаби.
… …
… …
… …
Празне кошнице без објашњења?
Међутим, ове зиме неки пчелари пријављују значајна угинућа пчела, која иако страховито личе на вароу, не могу са стопроцентном сигурношћу да се само њој припишу, или можда и могу, али ми за то немамо довољно знања. Рецимо, један од наших пчелара изгубио је 130 од 150 кошница. Преосталих двадесетак кошница су углавном слабе, мада има и баш јаких, што је већ необично ако је у питању само вароа. Пчелињак је третирао са више лекова, сви су нерегистровани, што значи да се не зна која је у њима активна материја и у којој дози. Претходне године имали смо случај у Панчеву, али и у још пар места, где су пчелари остали без пчела убрзо након почетка третмана, јер су им пчеле буквално биле потроване нерегистрованим лековима, јер су „паметни“ произвођачи без струке и науке у глави, вероватно ставили више отрова него што их сме бити (а пошто неки стављају и тотално забрањене, њих уопште и не сме бити), како би постигли „већу ефикасност“, а тиме су заправо достигли дозу која убија и пчеле. Доказ да је то тако лежи у чињеници да су друштва која тим леком нису третирана на истом пчелињаку, била сасвим нормалне снаге и понашања.
… …
… …
… …
Малтретирање пчела
… …
… …
… …
Ту је наравно и ненормално исцрпљивање пчелињег организма, што све већим бројем селидби којима морамо да прибегавамо због климатских промена, што обилним прихранама ради припреме за зиму или „стимулације“ пролећног развоја. Све су то стресови за пчеле. Чак и позитиван стрес (позитиван за пчелара – високи унос меда) није позитиван за пчеле јер им претерано исцрпљује организам. Познато је руско истраживање где су једно пчелиње друштво целе године селили на обилне паше, на којима је донело огромне количине меда, а и поред тога су га у јесен прихранили са чак 50 кг шећера. Пчелињи организам то није издржао, друштво је угинуло пре зиме од исцрпљености.
… …
… …
… …
Колико је полен кључан у свему, па и у преживљавању пчела код јаког утицаја неповољних фактора, потврђује и истраживање Хајдака који је показао да пчела без приступа полену троши за одгајање једне ларве у леглу 3,21 мг телесног азота, за чије стварање је пчела одгајивачица морала да поједе и преради чак 140 мг полена просечне хранљивости. Иначе је за одгајање једне пчеле потребно 89,4-142,8 мг полена. Само у првих 5 дана живота пчела поједе још 29 мг полена. То су огромне количине, те наука закључује да је за одгајање једне пчеле и цео њен живот потребна скоро двострука количина полена (до 180 мг) у односу на саму масу пчеле.
… …
… …
… …
Шта се може закључити са постојећим знањем?
Сви наведени атаци ослабљују имунитет пчела. Питање је само када ће се сплет наведених познатих и ко зна колико непознатих могућих фактора, тако поклопити да доведе до колапса пчелињег организма и његовог умирања.
… …
… …
… …
… …
… …
… …
Šalje se...