Ово је најчешће питање потрошача меда који знају да је мед једина храна која на наше столове долази у непрерађеном облику, без конзерванаса и адитива, онаква какву су је пчеле сакупиле из природе. Али како лаик може знати да је мед заиста од пчела, а не фалсификат? Одговор је, на жалост, да правог одговора једноставно нема.
На почетку треба нагласити једну законску одредбу и језичку грешку, којом се често користимо. Наиме, по закону, медом се може звати само оно што је пчела направила. Све оно што није пчела направила, не може се називати медом, а ако се меду додају шећери, добијени производ никако не сме у свом имену садржати реч мед. Тако су синтагме ”фалсификовани мед”, ”лажни мед”, ”прави мед” и сличне, заправо плеоназми, али су се једноставно уврежили у народу и практично служе само да се нагласи да нешто није пчелињи мед, те је често без њих немогуће говорити а да вас саговорник лако и у потпуности разуме, када се говори на ову тему.
Једноставни фалсификати се релативно лако могу препознати. Пре свега, немају типичну арому меда. Таквим медовима су додате вештачке боје, али оне немају способност да дају меду природну мутноћу. Што је мед природно тамнији, фалсификатори додају више вештачке боје, која само потамни мед, али он остаје кристално провидан, те буквално можете препознати саговорника гледајући га кроз теглу, док код природног меда то није могуће јер он има природну мутноћу. Фалсификати направљени од чистог шећера, имају необично ниску цену, која је неретко нижа од откупне цене меда по којој пакери меда купују мед од пчелара. Такви фалсификати обично због процеса производње имају јако повишен ниво ХМФ-а, те да би га смањили, фалсификатори у тај лажни мед додају чак и живу соду, која је јако опасна.
Савршенији фалсификати чак пролазе и софистицираније анализе, али не све. Међутим, њих је на први поглед много теже препознати, и чак су и дугогодишњи пчелари често немоћни.
Једини начин који је скоро увек поуздан, јесте ако купите кристалисани мед, али да је хомогено кристалисан од дна до врха тегле. Поред зидова тегле или на површини може имати танке беличасте слојеве искристалисане глукозе из меда, и то је једино ремећење хомогености које је дозвољено. Све друго такође може бити прави мед, али се једноставно мора потврдити лабораторијском анализом, јер заиста има свега на тржишту, мада данашњи масовни фалсификатори углавном праве лажни мед тако да никад не кристалише, јер у српском народу постоји уврежено мишљење да је кристалисани мед пореклом од шећера, а истина је управо супротна – кристализација је доказ да је мед природан.
У северним земљама као што су Норвешка, Шведска, Финска, Руска федерација и друге, потрошачи скептично гледају на течне медове, пошто су навикли на кристалисани мед, јер су тамо генерално ниже температуре, а оне промовишу много бржу кристализацију меда него у нашим јужнијим крајевима.
Све о процесу кристализације можете детаљно прочитати на следећем линку: https://spos.info/o-kristalisanju-meda/
Посебно треба нагласити потрошачима да све методе о којима чак говоре и наизглед озбиљни саговорници, чак и назови стручњаци који имају диплому факултета али немају знање о свему, често немају никаквих, али баш никаквих додирних тачака са истином. То су урбане легенде о ваздушном мехуру у тегли који се на одређени начин креће кроз теглу кад је окренете, или о нити меда док мед цури која се не прекида ако је мед ”прави”, или легенда о растварању сирупа и меда у води на одређени начин… Све су то научне неистине, и добри фалсификати могу све те приручне тестове да прођу без икаквих проблема. Тако да пазите кога слушате.
Постоји један интересантан тренд последњих година, а то је да су многи пакери меда задржали исте тегле које користе за ”мед” а то су тегле запремине 720 мл, али на њима преко ноћи више није писало да је унутра 1000 грама меда што је деценијама писало (што је исправно јер је специфична тежина меда већа од воде, те у 720 мл простора стаје око 1000 грама меда), већ су почели да пишу углавном 900 грама, а ретки 950 грама. Тврдња је да се од шећера не може никако направити густина меда, већ је вештачки мед лакши те су морали да смање количину ”меда” који сипају у исту теглу.
Мора се нагласити да је једини прави начин за препознавање правог меда искључиво модерна лабораторијска анализа, која утврђује природност меда. Ради се о више метода које се примењују, пре свега по питању изотопа, чиме се утврђује порекло шећера у меду, односно од којих биљака је шећер у меду. Тако, ако се у меду пронађе шећер од шећерне репе, трске, пиринча, кукуруза и слично, онда то значи да мед није природан, већ да су му додати страни шећери. Такав мед се не сме називати медом, већ се мора повући са тржишта и уништити.
Потрошачима меда који желе да једу чист пчелињи мед без додатака, који као такав једини има позитивно биолошко деловање на наш организам, уопште није лако. Потребно је да се више образују о меду и његовим вредностима. Добар извор поузданих информација је сајт Савеза пчеларских организација Србије, одељак ЗА ПОТРОШАЧЕ (www.spos.info). Треба пратити и тржишне анализе меда које спроводе покрети потрошача, што даје добре сигнале ко се бави фалсификовањем меда а ко не. Код пчелара које познајете свакако можете купити прави пчелињи мед. Код покрета потрошача из Панчева (www.potrosacizakvalitet.com/учланите-се), можете за само 2.000 динара проверити природност меда који купујете од свог добављача (трговине или пчелара), јер поверење је једно, а анализа нешто сасвим друго.
Др мед. Родољуб Живадиновић, спец. епидемиологије и апитерапеут
Председник Савеза пчеларских организација Србије
Šalje se...