Милијане, све си нас изненадио и ојадио својим изненадним одласком.
Толико си кроз дуги низ година помагао СПОС да си постао институција. Умео си да препознаш све оне који су у СПОС-у хтели да остварују малигне утицаје и да униште једину праву организацију пољопривредника на националном нивоу. Препознавао си све интересџије са велике удаљености у преломним временима за СПОС, много пре нас свих осталих, и чврсто си бранио СПОС заједно са нама последњих четврт века, бескомпромисно се борећи за опстанак и развој пчеларства, а на корист свих наших пчелара и целе државе. То колико си помагао СПОС нека овде остане записано, да генерације запамте ко им је градио савремену организацију. Био си најстарији међу нама, али модерног и виспреног ума, надмашујући много млађе од себе, представљајући блештећу звезду која се неће никада угасити јер ћемо неговати сећање на тебе и твоја несебична прегалачка дела.
Многи данас можда неће моћи ни разумети како и за шта смо се борили, каква су то тешка и мрачна времена била, како је требало отргнути се од утицаја лажних пријатеља пчеларства, тадашњих накарадних прописа, и изборити се за подршку државе пчеларству, које тада није било ни у траговима. Сећам се како смо спречили интересџије да постанемо једина земља на свету у којој пчелари не би смели да одгајају матице за себе, то је можда најбољи пример младим генерацијама пчелара да виде за шта су се залагали наши тадашњи професори, а што смо ми морали да спречавамо како смо знали и умели. Велико ти хвала на свакој помоћи и свакој подршци у уређењу српског пчеларства. Генерације које те не познају, много су пропустиле, али морају неговати захвалност за све што си учинио за њих.
Жао ми је што ово пишем тек након твоје смрти, јер људи су проклета врста, никад не умеју за живота да одају признање најбољима међу нама.
Изузетно ми је драго што смо 4. децембра 2022. године провели скоро цео дан крај таковског грма, разговарајући о мучној српској историји, коју обојица толико волимо и стално смо је били и остали гладни. Тако ми је пријао тај дан, сваки тренутак ми је и даље тако свеж, и сигуран сам да ће заувек остати тако. Срећан сам што сам тог дана имао ретку прилику да се дружимо наизглед не размишљајући о пчеларству, а свака друга реч опет су нам биле пчеле. Наша заједничка љубав према пчели победиће наша смртна тела.
Мојој жалости за тобом краја нема. Ништа ме неће утешити.
Волео бих да и даље останеш са нама, и чуваш твоје пчеларство и са оног света. У мени си свакако заувек. Као што и дан данас не урадим ништа и не донесем ниједну одлуку пре него се запитам како би наш покојни Бата Петровић то решио, тако ће од сада бити и са тобом. Остајемо доследни нашим заједничким идејама, упорно тражећи младе који желе да свој живот посвете пчеларству, као што смо то ми учинили. Многе смо већ нашли, радујмо се томе!
Највише ми је жао што ниси дочекао да се избавимо из кризе у којој се налази данашње светско и српско пчеларство. Могу да ти обећам да ћемо проблеме у Србији решити. Или нас неће бити. Мисли на нас и моли се за нас српске пчеларе.
Нека ти је вечна слава! Хвала!
Председник СПОС-а
Šalje se...