Kада просечан потрошач поразговара са својим пчеларом о изазовима с којима се он данас суочава, лако стиче утисак да се проблеми који су годинама расли — сада обрушавају свом силином. Пчелари у Србији, под притиском нелојалне конкуренције(масовна појава фалсификата меда), климатских промена и драматичног скока цена инпута у пчеларској производњи више последњих година, све теже успевају не само да произведу мед, већ и да одрже пчелиње заједнице у животу.
Инфлација једе добит
Од 2019. до 2025. године, просечан ниво инфлације у Србији достигао је званично 40%, док је цена меда код пчелара остала непромењена. Трошкови су расли из године у годину, али произвођачи, покушавајући да остану конкурентни, годинама нису повећавали малопродајну цену. Ова ситуација довела је пчеларе на руб егзистенције, многи су угасили пчелињаке или смањили производњу демотивисани насталим променама и фактичком немогућношћу да утичу на њих.
Симболична корекција цене
Тек ових дана постепено долази до симболичне корекције, али чак и сада цене до 1.500 динара по килограму меда не достижу реалну тржишну вредност, већ само покушавају да изравнају део губитака накупљених кроз године инфлације. Пчелари су свесни да је тржиште меда веома подривено високим ценама свега осталог, те зато корекција цене и није реална, већ прилагођена потрошачима и опет је испод нивоа инфлације.
Фалсификати и сумњиви увозни мед нарушавају тржиште
Један од највећих удара за домаће пчеларе представља велика количина фалсификованог меда на тржишту. Такав производ не само да збуњује потрошаче, већ нарушава репутацију меда из Србије, који је одувек важио за природан и квалитетан. Увезени, нискоквалитетни мед, редовно сумњивог порекла, продаје се по дампиншким ценама и ствара лажну слику у трговинама да је мед јефтин производ, а заправо му производна цена никад није била већа!
Пчелари су на то одреаговали и стављањем свог меда у промет у трговинама, из сопственог погона за паковање меда под брендом НАШ МЕД по најповољнијој могућој цени за потрошаче, јер је Погон направљен да ради без профита, главна сврха му је остваривање директног споја пчелара и потрошача, јер један број потрошача нема свог пчелара. Али, дошло је време симболичне корекције цена која постепено стиже на тржиште.
Пчелар на крају ланца вредности
Пчелари су 2024. године за поједине врсте меда добијали невероватно ниске цене по килограму у откупу на велико. Након препакивања и брендирања, тај исти мед се пласира по вишим ценама, али најмањи доходак од тог процеса има управо онај који је производ створио. Без приступа тржишту и са смањеном потражњом, многи пчелари су приморани да продају по овим ценама — често испод тачке рентабилности, што је многе одвело у пропаст и гашење пчелињака већ у овој години.
Симболичне субвенције
Што се тиче државних субвенција, оне износе 1.000 динара по кошници и порасле су свега 200 динара у последњем периоду. У исто време, остале пољопривредне гране бележе огроман раст подстицаја — по хектару, кроз регресирано гориво, семенски материјал, стеоне јунице, премије за млеко… те је пчеларство свакако неправедно запостављено, те субвенције не успевају довољно да амортизују трошковни удар.Савез пчеларских организација Србије тражи подизање субвенција на 2000 динара у 2025. години, са повећањем на име надокнаде за трошкове опрашивања, што и ЕУ уводи од наредне године на захтев и иницијативу ЕБА (Европски пчеларски савез) у виду посебне надокнаде за услугу опрашивања коју пчелари пружају.
Да ли желимо раст цена свих врста хране?
Допринос пчела опрашивањем гајених култура у пољопривреди вишеструкопревазилази вредност производње меда. Опрашивање пчелама директно утиче на повећање приноса многих култура — од воћа, поврћа до уљарица — и без пчела би ти приноси драматично опали.
Смањење популације пчелара услед неисплативости производње правог меда због присуства фалсификата, отежани услови за пчеларење изазвани климатским променама и растом трошкова пчеларске производње могу довести до пада приноса свих битних гајених усева, што би неминовно изазвало раст цена хране и додатне економске притиске на пољопривреднике и потрошаче, јер би потрошачи плаћали сву храну скупље ако се број пчела драматично смањи!
Због тога је очување и подршка пчеларству од непроцењивог стратешког значаја, јер пчеле нису само произвођачи меда већ и чувари плодности и стабилности читавог пољопривредног система.
Kуповина домаћег меда = улагање у опстанак свих нас
Kуповином домаћег меда не добијате само природан и здравствено исправанпроизвод, већ директно улажете у опстанак пчеларства и нижу цену све хране коју свакодневно конзумирате.
Цена испод 1.000 динара? Звоно за узбуну
Пчелари су годинама носили терет инфлације уместо да га пренесу на потрошача. Ове године цене до 1.500 РСД нису луксуз, већ покушај да пчелар престане да ради са дебелим минусом. Свака цена испод минимум 1.000 динара (за неке врсте меда) треба да побуди сумњу — јер је испод економске одрживости, а багремов, липов и ливадски мед више никако не могу коштати испод 1.500 динара у малопродаји на кућном прагу пчелара, после више од 7 година немењања цена, а повећања свих инпута у производњу.
Подржи пчеларе — подржи себе
Подржавајући пчеларе куповином меда на њиховом кућном прагу или у трговини куповином њиховог сопственог бренда НАШ МЕД, улажете у безбедну храну за своју породицу, очување биолошке разноликости (јер пчеле опрашују и негајено биље) и будућност локалне пчеларске производње.
Погледајте наш раст трошкова од 2019. до 2025:
Ставка. Раст (%)
Гориво +34%
Kошнице (ДБ10) +86%
Рамови за кошнице +140%
Восак (сатне основе) +75%
Тегле, етикете, поклопци +117%
Регистрације возила +40%
Ветеринарске услуге +50%
Прихрана и лекови за пчеле +40%
Закуп тезги и администрација +50%
Извршни одбор СПОС
Šalje se...