Obrazovni kanal Sci Show u svojim filmskim predavanjima o medu fokusirao se na antibakterijska svojstva meda, koja u uslovima povećane otpornosti mikroorganizama na antibiotike postaju sve važnija.
Domaćin Hank Green objašnjava ova svojstva sledećim karakteristikama meda:
– Med ima tri glavna trika za borbu protiv bakterija.
Prvi je sav taj šećer. Med je samo oko 17% vode. Većina ali ne sve, ono što ostaje je šećer. Dve glavne vrste šećera u medu su glukoza i fruktoza. Kao i svi šećeri i glukoza i fruktoza su lepljive – one privlače vodu. Voda može da putuje kroz ćelijske membrane od veće koncentracije ka nižoj koncentraciji. Veća koncentracija vode je kod bakterija nego u medu. Med sadrži 17% vode. Prilikom prolaska kroz bakterije i gljivice gde je znatno veći sadržaj vode, med aktivno upija vodu iz ovih mikroorganizama, čime se sprečava njihov dalji razvoj.
Druga stvar je, da kada pčele prave med, u njega ubacuju enzim glukozo-oksidazu. Bakterije mrze oksidazu glukoze iz sledećih razloga: proizvodi dva različita jedinjenja. Ona pretvara glukozu u glukonsku kiselinu i vodonik peroksid. Glukonska kiselina, pogađate, daje medu pH vrednost manju od 4. To je oko hiljadu puta veća kiselost nego neutralni pH7, sredina u kojoj se bakterija razvija. I vodonik peroksid je vrlo dobar u ubijanju bakterija, on uništava ćelijske zidove bakterija,
Konačno, kako su same pčele na treći način učinile med antibakterijskim?
Stavile su antibiotike u njega. Pčele proizvode u svom telu peptiddefenzin-1 (bee defensine-1), protein vrlo akivan protiv bakterija, gljivica i virusa. To je deo njihovog imunog sistema koji ih štiti od bakterija, gljivica i nekih virusa, uključujući i one koje bi mogle izazvati bolesti unutar košnice. Ovaj peptid (antibiotik) pčele dodaju u med za njegovo očuvanje.
Pčele prave med od nektara biljaka koje sadrže štetne materije za mikroorganizme. Posebno visok antimikrobni učinak ima med sa Novog Zelanda od grma biljke manuke (Leptospermum scoparum), koji sadrži metilglioksal. Metilglioksal je mali organski molekul koji se formira u medu iz jedinjenja u nektaru pojedinih cvetova Ovaj med se široko koristi u bolnicama na Novom Zelandu u lečenju mnogih bakterijskih oboljenja, posebno želudca i raznih rana. .
Kod 10% meda nalaze se spore bakterije Clostridium botulinum. Kao što je poznato, otrov koji luče te bakterije može da izazove botulizam, smrtonosnu bolest. Međutim, med „isušuje“ bakterije tj. spore u tolikoj meri da više ne predstavljaju opasnost po zdravlje odrasle osobe.
Međutim, veruje se da kod dece mlađe od godinu dana, imuni sistem još uvek nije dovoljno sazreo, pa je med kontraindikovan.
Izvor: Video – Honey: Bacteria“s Worst Enemy
https://www.youtube.com/watch?v=7FlzHiURdTs
Vlastimir Spasić
Šalje se...