Svake godine, 22. aprila, obeležava se Međunarodni dan planete Zemlje u više od 150 zemalja širom sveta, u cilju skretanja pažnje građanima na značaj očuvanja prirode i sprečavanje negativnih posledica po životnu sredinu. Cilj obeležavanja ovog datuma je upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živi i tako smanjila negativan uticaj na životnu sredinu.
Ova 50. godišnjica Dana planete Zemlje proći će u senci globalne pandemije izazvane korona virusom. Nije li baš ova pandemija poslednja opomena čovečanstvu da se savesnije odnosi prema prirodi, biljnom i životinjskom svetu u njoj? Zato je ovo prilika da se još jednom osvrnemo na taj živi svet i ukažemo na značaj očuvanja pčela kao važnog faktora očuvanja i obnove biodiverziteta na našoj planeti.
Medonosna pčela ima izuzetno značajno i kompleksno mesto u spontanoj prirodi, ali još značajnije kada su u pitanju razne poljoprivredne kulture. Medonosna pčela svojom aktivnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodnju ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i estetske aspekte življenja.
Na zemljinoj površini ima oko 250 hiljada vrsta biljaka-cvetnica, od kojih su mnoge u veoma kompleksnim odnosima sa insektima oprašivačima, u prvom redu sa medonosnim i divljim pčelama. Zаhvаljujući pčelаmа u svetu se proizvedu poljoprivredni proizvodi u vrednosti od oko 577 milijаrdi dolаrа godšnje; više od tri četvrtine usevа u svetu se oslаnjа delimično ili potpuno nа oprаšivаnje od strаne insekаtа i drugih oprаšivаčа; dа oprаšivаči zаvise od brige milionа pčelаrа (ukupаn broj je procenjen nа 1,4 milionа ljudi); kаo i bezbednost hrаne čovečаnstvа, održаvаnja biodiverzitetа nа nаšoj plаneti i stаbilnost ekosistemа se oslаnjа nа direktne doprinose pčela.
U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 15.000 pčelara, koji poseduju oko 1,2 miliona košnica. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 450 miliona evra. Samo jedno pčelinje drustvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.
Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom, sto puta je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose voćaka i to: jabuka, šljiva, krušaka, trešanja i višanja za oko 60%, suncokreta za 40%, semena deteline za oko 70%, a plodove i semenje raznog povrća za više od 70%. U SAD najveći prihod pčelari ostvaruju od usluga oprašivanja poljoprivrednih kultura pčelama (u protivvrednosti od 100 kg meda po košnici).
Pesticidi su proizvod hemijske industrije i predstavljaju u izvesnom smislu zagađivače koji su štetni ako se ne primenjuju u tačno propisanim količinama, vremenu i na odgovarajuši način. Oni zagađuju vodu, zemljište i biljne proizvode i time izazivaju bolesti ljudi i životinja. Nekontrolisana i prekomerna upotreba pesticida izaziva mnogobrojne štetne posledice. Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji protiv više od 20 hiljada štetnih agenasa vodi borba sa više od 800 registrovanih preparata pesticida, na bazi 400 i više aktivnih suptanci, od kojih su oko 150 insekticidi.
Evropska komisija je 27. aprila 2018. godine većinom glasova donela odluku o potpunoj zabrani upotrebe tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotianidin, imidakloprid i tiametoksam), insekticida koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) predstavljaju rizik za pčele. Za predlog zabrane upotrebe glasalo je 18 zemalja, među kojima su i najveće zemlje članice EU, dok su protiv bili predstavnici Mađarske, Rumunije, Danske i Češke (www.spos.info/tri-neonikotinoida-trajno-zabranjena-u-eu).
Vlada Republike Srbije je nizom mera značajno doprinela razvoju i unapređenju pčelarstva u Srbiji, što se ogleda kroz opredeljenje da se sve veći broj mladih opredeljuje za bavljenje pčelarstvom, kao i u povećanju broja košnica i podizanju produktivnosti po košnici pčela.
U sаdаšnjim okolnostimа, kаdа u velikoj meri život pčela ugrožаvаju nаjnovije poljoprivredne tehnologije, klimаtske promene, GMO, snažni pesticidi, širenje bolesti, štetočine i prirodni neprijаteljа pčela, postoji potrebа dа se rаzvije globаlnа strаtegijа zа zаštitu pčela. Uvereni smo da ćemo u tome imati snažnu podršku svih naroda i svih država sveta.
Savez pčelarskih organizacija Srbije
Šalje se...