SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

MERE ZA ZAŠTITU PČELA I DRUGIH OPRAŠIVAČA RAZMATRANE U UN



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.834

Od 2. do 17. decembrа 2016. u meksičkom gradu Kankunu (Cancun, Mexico), održana je 13. Konferencija UN, posvećena očuvanju biološke raznovrsnosti planete (the UN Conference of the Parties (COP) to the Convention on Biological Diversity). U radu konferencije je učestvovalo 7 hiljada ljudi, uključujući 4 hiljade delegata iz 170 zemalja i 400 međunarodnih organizacija.

Zemlje članice su usvojile ukupno 78 odluka, uključujući i 41 odluku usvojenu od strane Konferencije. Konferencija je usvojila Kankunsku deklaraciju, kojom su se zemlje članice obavezale da doprinesu očuvanju i obnovi biodiverziteta u razvoju šumarstva, ribarstva i u drugim sektorima poljoprivrede i turizma.

Ocenjujući rezultate konferencije, ministar životne sredine Meksika Rafael Pakčjano (Rafael Pacchiano Alamán) je rekao: „Doneli smo odluke o veoma važnim pitanjima. Pored integralne zaštite biodiverziteta u sferi proizvodnje i usluga, razmatrana su i pitanja bezbednosti hrane, zaštite ekosistema i vrste zagađenja mora, a naravno, i  klimatskih promena“.

U 38. rezoluciji u Kankunu, je i odluka da se pojačaju napori da se zaštite oprašivači: „Države su se saglasile o potrebi očuvanja i povećanja staništa oprašivača, kao i smanjenja upotrebe pesticida, u cilju očuvanja pčela, leptira, ptica i drugih oprašivača, jer ljudska aktivnost produkuje nove pretnje. Potrebno je da se transformiše poljoprivredna praksa, kako bi se dodatno zadovoljila potražnja za hranom, a da se spreče veliki ekonomski gubici“.

Na konferenciji su prezentovani rezultati o smanjenju oprašivača i mogućih posledica ove pojave, zasnovanih na istraživanjima, koje je sproveo tim britanskih naučnika od 11 ljudi sa Univerziteta u Redingu (University of Reading), Univerziteta istočne Engleske i Centra za ekologiju i hidrologiju, na čelu sa prof. Simonom G. Potsom (Simon Gillings Pots).

Autori studije naglasili su, da je zahvaljujući pčelama i drugim oprašivačima, u svetu se proizvode poljoprivredni proizvodi u vrednosti od 233 do 577 milijardi dolara godšnje; više od tri četvrtine useva u svetu se oslanja barem delimično na oprašivanja od strane insekata i drugih oprašivača; da oprašivači zavise od dobrobiti miliona poljoprivrednika-pčelara (ukupan broj je procenjen na 1,4 miliona ljudi); kao i bezbednost hrane čovečanstva, održavanje biodiverziteta na našoj planeti i stabilnost ekosistema se oslanja na direktne doprinose oprašivača.

 „Bez oprašivača, mnogi od nas više nebi bili u mogućnosti da uživaju u kafi, čokoladi, jabukci i mnogim drugim namirnicama, koje su deo svakodnevnog života“, rekao je  prof. Simon Pots.

Takođe, primećeno je da u sadašnjim okolnostima, kada u velikoj meri život oprašivača ugrožavaju: najnovije poljoprivredne tehnologije, klimatske promene, GMO, moćni pesticidi, širenje bolesti, štetočina i prirodnih neprijatelja oprašivača, postoji potreba da se razvije globalna strategija za zaštitu oprašivača.

Komentarišući rezultate razgovora u Kankunu o merama za zaštitu oprašivača, prof. Simon Pots je rekao da: „Izveštaj u UN odličan je početak, ali sada je potrebna prava akcija. Bitno je da su vlade, poljoprivrednici, poslovni ljudi i svetska zajednica počeli da preduzimaju konkretne korake, da se spreči dalji gubitak pčela i drugih oprašivača. Nije sve izgubljeno za oprašivače. Srećom, možemo da im pomognemo. Dalja neaktivnost stvorila bi dodatne pretnje po bezbednost hrane i dobrobit mnogih miliona ljudi“.

Nakon konferencije u Kankunu, Holandija i 11 drugih zemalja EU najavile su formiranje koalicije za očuvanje insekata – oprašivača.

Danas opasnost od izumiranja ne visi samo nad pčelama. Kao što je navedeno u poslednjem izveštaju VVF „Živa planeta“ (WWF’s Living Planet)*:

– Broj kičmenjaka životinjskih populacija u svetu od 1970. do 2012. godine smanjen za 58%. Ovo smanjenje uticalo je na sve vrste kičmenjaka: sisara, ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca. Ekolozi predviđaju da bi do 2020. godine gubitak mogao iznositi 67%.

* VVF je jedna od najvećih i najuglednijih svetskih nezavisnih organizacija za očuvanje, sa preko 5 miliona pristalica i globalnom mrežom koja je aktivna u više od 100 zemalja.Misija VVF je da zaustavi degradaciju Zemlje prirodnog okruženja i da izgradi budućnost u kojoj će ljudi živjeti u harmoniji sa prirodom, kroz očuvanje svetu biološke raznovrsnosti, osiguravajući da je upotreba obnovljivih prirodnih resursa održiva, i promovisanje smanjenja zagađenja i nepotrebne potrošnje.

Vlastimir Spasić

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien