Овде далеко, где тече мед и млеко, где почиње нови дан, на почетку Света, окупља се наша дијаспора у цркви нашег Светог Краља Милутина. Ту смо и ми малобројни пчелари да барем Духом будемо повезани са нашом матицом.
Ипак, да почнемо од почетка – пратећи друштвене мреже сазнајем да пчелари Србије добијају Химну.
Беше то пре три године, а када је објављен текст Химне, све ми је било јасно и сигурно да су чудни путеви Господњи!
На том путу, једног дивног јутра, нашао сам се на доручку са његовим Преосвештенством Епископом Аустралијско-Новозеландским господином Силуаном.
После доручка замолио сам Епископа, господина Силуана, да ми посвети још петнаестак минута. Том приликом предао сам му одштампан текст Химне са уводом. Укратко сам испричао да сам ходајући овим чудним путевима Господњим схватио да би било добро да овде формирамо пчеларско друштво. Уз то, била ми је жеља да славимо и пчеларску славу истовремено када слави црква са заједницом и да носимо име Светог Краља Милутина. Том приликом сам објаснио да чекам да Савез пчеларских организација Србије усвоји и прогласи званичном Химну. Прошло је годину дана, а да о томе ником ништа нисам причао, што не личи на мене! У међувремену, Химна је у Савезу званично усвојена, а и ја сам добио Благослов од Епископа, господина Силуана.
Време за славу је брзо дошло, па сам са ћерком организовао спремање жита и славског колача. Са зебњом сам почео да зовем пчеларе који живе овде у Окланду, да им кажем да сам добио благослов за формирање друштва. Замолио сам их да ми се придруже да заједно по обичају режемо Славски колач, уз моје велико извињење што сам до сад то држао у тајности. О овоме нисам обавестио ни председника Савеза пчеларских организација Србије, јер сам хтео да то не буде само идеја, већ вест која ће одјекнути.
Сво време у години која је протекла, преиспитивао сам себе да ли је исто добити идеју као и створити нешто стварно као што је пчеларско друштво, а у дијаспори, тако далеко од наше матице да даље не може бити. Захваљујући разумевању колега и држави где се не причају бајке ово је постало стварност. Колико су пчеле и пчелари овде цењени видите на слици бр.2 где је парламент изграђен у облику вршкаре. Парламент и носи име кошница (bee hive), па у вестима не кажу да је одлука донешена у парламенту већ у кошници. Овде је наша црква посвећена Светом Краљу Милутину, који је, као што знамо, ценио пчеларе баш као Новозеланђани!
На нашој првој пчеларској слави први колачар сам био ја, а за следећу славу колачар ће бити Александар Брндушић. После резања славског колача, Црквом се разлегла наша пчеларска Химна, посвећена Светом Краљу Милутину што је све присутне веома пријатно изненадило. Све то можете видети на адреси: Pcelarsko Drustvo Sv. Kralj Milutin – YouTube
Када је пчеларска сезона прошла, састали смо се 20. јуна 2021. године и званично формирали пчеларско друштво.
Пошто сам иницијатор, а и најстарији међу њима, предложио сам да Недељко Звијер буде записничар, отворио дискусију и после свега предложио сам да се региструјемо и донесемо статут прилагођен овдашњем закону. Предлог за председника дао је Радован Мандић и предложио Ивана Брндушића тј. мене.
Присутни су били Иван Брндушић, Александар Брндушић, Хаџи Сава Антић, Недељко Звијер, Мандић Радован и Грубић Саша.
———————————-
Овде далеко
Овде далеко
где тече
мед и млеко
где почиње
нови дан
ја остварих моj
пчеларски сан.
У Окланду 5. 12. 2021. године
Брндушић Иван
Šalje se...