НАЧИН ПРИМЕНЕ МАТИЧНОГ МЛЕЧА
Матични млеч је биолошки активна супстанца коју производе жлезде пчела радилица у сврху исхране пчелињих ларви до трећег дана старости, и матичних ларви током свих 16 дана одрастања матице у леглу, а матица је и једина у кошници која током целог развоја и током целог живота једе само матични млеч и ништа друго. Таква исхрана омогућује матици не само да за један дан снесе више јаја него што је сама тешка, већ и да живи веома дуго (2 до 9 година), док пчела радилица живи свега око месец дана.
Спроводе се бројна истраживања финансирана углавном од стране богатих људи који би да себи продуже живот, како би се утврдило како све то матични млеч омогућује, и оно што је за сада доказано јесте то да су за те ефекте дефинитивно директно заслужни биолошки активни протеини у млечи. Другим речима, протеини матичног млеча су једини заслужни за дуг живот матице, и то на начин који нема никакве везе са евентуалним стимулисањем антиоксидативних гена, чега нема иако су научници управо то очекивали. Напротив, доказано је да код матица са старошћу активност антиоксидативних гена опада, док код пчела које кратко живе то није случај. Зато се претпоставља да је тим истраживањем оборена теорија да је старост последица оксидативног стреса, али наука свакако није црно-бела, истраживања тек следе. У сваком случају, дефинитивно је сигурно да матица дуго живи јер је јела само матични млеч док је била ”беба”, и цео живот једе искључиво њега.
Матични млеч садржи 15% протеина, а половину те количине чини само један од њих, тзв. главни протеин матичног млеча, или ројалазин, који је највише и проучен. Он има имуностимулаторни ефекат, односно повећава лучење цитокина у организму.
Ројалазина има и у меду, али свега 0,01-0,02%, што је 375-750 пута мање, али и тако мала количина у меду је довољна за одржавање имунског система човека на завидном нивоу активности. Као доказ за то научници наводе физичко уклањање протеина из меда, те такав мед није дао наведене ефекте у експериментима. Онда можете замислити какве ефекте на организам има сам матични млеч са тако високим нивоима биолошки активних протеина у односу на мед. И у свежем полену и перги налази се још већа количина матичног млеча него у меду, који пчеле додају са намером и сврхом која за овај текст није битна.
Проблем са свим протеинима матичног млеча је у томе што се брзо разграђују на собној температури. Зато се млеч вади из матичњака (ћелије саћа у којима се гаје матице и у којима се ларве матица хране искључиво матичним млечом) и то у тренутку када га има у највећој количини. У просеку, из 5 матичњака се добија 1 грам млеча.
Одмах по вађењу, матични млеч се смешта у стаклене бочице које се херметички затварају и моментално стављају у замрзивач. Тако се може користити до неколико месеци, а након тога изгуби већи део своје вредности. Он је заправо губи сваки дан по мало. Што је температура чувања виша, то се протеини брже разграђују. Мешање млеча са медом није добро, јер ће млеч на тај начин изгубити знатан део своје вредности. Једини исправан начин је непрестано га држати у замрзивачу, отворити замрзивач у тренутку конзумирања, узети одговарајућу количину, и вратити бочицу у замрзивач до наредне употребе.
Матични млеч има изузетно јака антивирусна, антигљивична и антибактеријска својства, а у Јапану је доказано и снажно повољно деловање на повишен крвни притисак. Добро је што има и антиалергијска својства, те је појава евентуалне алергије на матични млеч изузетно ретка.
Препоручује се да здраве особе најмање једном (до два) пута дневно конзумирају 200 мг матичног млеча, што је садржај млеча у једном матичњаку. То је отприлике количина млеча која стаје у оне најмање кашишице пречника 5-6 мм. У терапијске сврхе користе се много веће дозе, 1-2 г дневно па и више (подељено у што већи број доза, а најмање две), и до 60 г дневно по особи код неких стања.
Када се матични млеч стави у уста, треба га толико дуго држати у устима (трудити се испод језика) док год се он не растопи те буквално сам склизне у желудац. Многе корисне материје из њега ће се тако апсорбовати већ кроз подјезичне крвне судове и отићи директно у крв, а исти начин конзумирања се препоручује и за мед из истих разлога, само што је количина биолошки активних материја у матичном млечу много већа.
Матични млеч има млечно-киселкаст пријатан укус. То је зато што млеч има албумински карактер слично млеку, али се ради о другачијим, биолошки активним албуминима. Поред 15% протеина, садржи и 7% масних киселина.
Матични млеч се не препоручује деци пре пубертета и особама са карциномом (иако има повољно деловање на карциноме, има и негативно, те се научници до данас нису сложили око тога који ефекти преовладавају и да ли је добро за оболелог дозволити ту ”борбу”). За оболеле од карцинома препоручује се искључиво терапија прополисом, у Токију постоји клиника која прополисом постиже сличне ефекте као и хемиотерапијом, уз знатно бољи квалитет живота, али се живот у просеку не продужава.
Аутор текста:
Др мед. Родољуб Живадиновић, спец. епидемиологије и апитерапеут
[email protected]
060/444-01-01
Šalje se...