Pogledajte neke od izvanrednih tekstova koje vam donosi februarski broj časopisa „Srpski pčelar“ koji je u završnoj fazi pripreme za štampu.
PISMO PČELARIMA ZA FEBRUAR
Konstatovano je više puta da se tehnika pčelarenja nekako suviše bavi radom slabim ili, u najboljem slučaju, srednje jakim društvima. Kad se bolje razmisli, dobar deo poslova oko pčela ne bi ni bilo potrebno preduzimati da u pčelinjaku držimo samo jaka društva. Međutim, zbog ekspanzije pčelinjih bolesti, zagađenosti prirode, klimatskih promena u kojima su se i pašne prilike poremetile, sve je teže gajiti „normalna“ – jaka društva. Neukost, neznanje, aljkav i neodgovoran odnos prema pčelarenju takođe doprinose tužnom stanju koje zatičemo na mnogim pčelinjacima.
Piše Branislav Zećević
KRITIČNA TAČKA U RAZVOJU PČELINJIH DRUŠTAVA
Kada nastaje kritična tačka u razvoju pčelinjih društvava? Prema nekim podacima taj trenutak odnosno kritična tačka dešava se negde krajem prve dekade marta, ali svakako sa mogućim odstupanjima, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu, pa je važno i veoma bitno da se kritična tačka u razvoju pčelinjeg društva odigra što ranije, jer će i razvoj pčelinjeg društva biti svakako brži.
Piše Momčilo Milojević
PČELARENJE U 2016. SA OSVRTOM NA 2017. GODINU
Ovakav naslov, u uslovima konstantnog učenja i obrazovanja u pčelarenju, može da asocira na period trajanja školske godine, jer bolje poređenje u ovom trenutku nisam mogao da osmislim. Cilj mi je svakako da u ovom članku, iz mog ugla gledanja, analiziram pčelarenje u 2016. godini, izvučem pouke i pretpostavim kakvi rezultati pčelarenja bi se mogli očekivati u 2017. godini?
Piše Mileta Marković
MILAN NIJE BIO PROROK, VEĆ PČELAR SA DOBRIM POZNAVANJEM PRIRODE
U radoznalom pčelarskom razgovoru sa Milanom, iskusnim pčelarom, koji je živeo na selu, okružen prirodom, najviše bagremom, koji mu služi kao ogrev i za sve druge potrebe, pa i za med, želim da čujem kakvo je njegovo mišljenje o nastupajućoj godini i da li će bagrem zamediti i koliko? “Ove godine (2016) se nećemo omediti, a neki pčelari neće medom „podmazati“ centrifugu“. I bi tako.
Piše Damljan Dramlić
VAŽNO OTKRIĆE: IDENTIFIKOVANA BAKTERIJA U VEZI SA ZIMSKIM UGINUĆIMA PČELA
Nedavna studija, sprovedena od strane naučnika sa Univerziteta u Viskonsinu u SAD (Departman za biologiju), baca novo svetlo na neobjašnjivo veliki broj zimskih gubitaka u pojedinim delovima Amerike. Naime, profesor Džim Burit, sa saradnicima, objavio je 21. decembra 2016. godine rezultate ispitivanja novog soja bakterije, pod nazivom Serratia marcescens sicaria. Sa dokazima koje naučnici iznose, čini se da je ovom soju bakterije s pravom dodeljen naziv „sicaria“, što u prevodu znači „ubica“.
Piše Milan S. Matejić
U RUBRICI SVET PČELARSTVA SAZNAĆETE:
Koja je pozadina zahteva za peticiju za čist vosak, Markusa Gana, koji je prošle godine koristio kupljene satne osnove za potrebe svog pčelinjaka što je dovelo do gubitka 155 društava, rojeva i 50 oplodnjaka.
Na kom stepenu razvitka je pčelarstvo Albanije?
U čemu se ogleda pozitivna dinamika pčelarstva Etiopije, koja je među prvih deset zemalja u svetu i glavni proizvođač meda u Africi?
Prikazaćemo android aplikaciju „Apiary book“ – Agenda pčelarsva i objaviti link sa kojeg ćete moći besplatno da je preuzmete.
Zato se učlanite u SPOS za 2017. godinu, ili obnovite pretplatu na časopis i preporučite ga drugima ako ste pretplatnik. Nema uspešnog i savremenog pčelarenja, bez „Srpskog pčelara“.
Vlastimir Spasić
Šalje se...