U subotu, 16. decembra 2017. godine, posle odličnog predavanja za pčelare DP „Hajduk Veljko“ Negotin i ostale zainteresovane iz susednih mesta, u selu Rečka kod Negotina, u pauzi, Mihailović Željko iz Zaječara, okružen grupom pčelara iz Zaječara, nakon niza uvreda na rad SPOS-a, predsednika, IO SPOS-a i Slavka Lukovića, kao člana IO SPOS iz Negotina, zapretio je rečima: “Ako ne budeš dozvolio da se postavi pčelinjak pored tvoga, nećeš ni ti pčelariti“. Kada je upitan „TI PRETIŠ“, on je dodao “Ja nisam blizu tebe i neću ja uraditi, ali će ti uraditi drugi“. Šta će to uraditi? Prosudite sami!
Imajući u vidu da su pčelari Negotina među najugroženijima u Srbiji upravo zbog nekontrolisanog dolaska velikog broja pčelara iz okruženja, u čemu nema ničeg lošeg, ali ima itekako lošeg u nerazumnom i nezakonitom postavljanju njihovih pčelinjaka blizu drugih ranije postavljenih stacionarnih ili selećih pčelinjaka, a što nanosi ogromne ekonomske štete i domaćinima i pridošlicama, DOBRO razmislite da li ćete dozvoliti da drugi samovoljno postavljaju svoje košnice gde hoće ili nećete ni vi pčelariti, kako nam je poručio Mihailović Željko iz Zaječara (Vražogrnac).
Ovo je izrečeno povodom poziva Predsednika komisije za formiranje predloga uređenja katastra pčelinjih paša da se pčelari koji žele, kao i pčelarske organizacije, uključe svojim predlozima na rešavanju ovog ozbiljnog problema koji usporava dalji razvoj pčelarstva Srbije, kako bismo zajedno došli do najboljeg predloga rešenja po meri svih pčelara, za koje bi se kasnije SPOS zalagao u Ministarstvu poljoprivrede. A čuli ste kako to drugi vide i kako će oni rešavati – naravno ako sila i samovolja pobedi…
Možda je ovo poučno za sve pčelare u Srbiji koji imaju problema sa nekontrolisanim i samovoljnim doseljavanjem pčela pored svojih stacionarnih pčelinjaka.
Moje je lično mišljenje da uredjenje ove materije ne odgovara jedino samovolji i nasilnicima.
Podsetiću pčelare Srbije da bez dobrog rasporeda košnica na bilo kojoj paši, svi gube, i pčelari koji su na tom terenu sa svojim pčelama godinama unazad, i pčelari koji doseljavaju pčele kada ih stave previše blizu drugih pčelinjaka, jer svaka paša ima svoja ograničenja, i ne može se opteretiti većim brojem pčelinjih društava nego što struka preporučuje. Ovaj problem posebno dolazi do izražaja u vreme klimatskih promena, kada je polena sve manje, te se nedostatak polena još drastičnije odražava na zdravlje pčelinjih društava, nego što to čini nedostatak nektara.
Predsednik,
Društva pčlelara “Hajduk Veljko“, Negotin
Slavko Luković