Među naučnicima je postignuta saglasnost, iako pregled postojećih dokaza i pored toga pokazuje da nema dovoljno podataka o tome da li pesticidi dovode do uništenja populacija pčela. Prema novoj analizi svih naučnih dokaza do sada, postoji značajna saglasnost u oblasti nauke da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima u poljima i da im unete doze škode.
Međutim, naučnici su ustanovili i da do nedavno gotovo da nije ni bilo nalaza o tome da li ova šteta konačno vodi ka uništenju populacija pčela. Oni kažu da je jedna studija „zlatnog standarda“ iz ove oblasti u Švedskoj pokazala da insekticidi, koji su najrasprostranjeniji u svetu, nanose značajnu štetu populacijama bumbara. Ali nije bilo posledica kod pčela radilica, iako je okvir studije podrazumevao samo mogućnost isključenja gubitaka većih od 20%.
Pčele i drugi oprašivači su značajni za mnoge useve, međutim smanjuju se decenijama usled gubitka staništa, upotrebe pesticida i bolesti. Evropska Unija je 2013. godine zabranila upotrebu tri neonikotionoida za cvetne kulture u periodu od dve godine, zbog postojeće opasnosti za pčele. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva se suprotstavila zabrani Evropske Unije.
Evropska agencija za bezbednost hrane sada procenjuje dokaze za nastavak zabrane dok je masovni eksperiment u ovoj oblasti u Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj i Mađarskoj završen rezultatima koji se očekuju u narednim mesecima.
Novi rad, koji je objavljen u Analima britanskog Kraljevskog društva, nastao je na zahtev glavnog naučnog savetnika vlade Ujedinjenog Kraljevstva, profesora ser Marka Volporta.
„Postoji prilično dobra saglasnost da će oprašivači koji obezbeđuju zalihe hrane na poljoprivrednim predelima, gde se koriste neonikotinoidi, biti njima izloženi,“ rekao je profesor Čarls Godfrej, entomolog na Univerzitetu u Oksfordu koji je sproveo novu analizu. Takođe je dodao i da oprašivači nisu samo bili izloženi putem useva, već i putem divljih biljaka koje su unele pesticide iz zemljišta.
„Pored toga postoji i opšta saglasnost da će, na nivoima koji se po svoj prilici mogu naći u polju, biti nekih posledica možda na njihovu dugovečnost ili na njihovo obezbeđivanje zaliha hrane,“ rekao je Godfrej. „To je uglavnom ustanovljeno.“
Ali Godfrej kaže da populacije oprašivača možda mogu i da nadoknade prevremene smrti pojedinaca tako da ukupan broj vremenom ne opada. „Zaista značajno i teško pitanje koje treba da znamo je da li se ove smrtonosne posledice mogu nadoknaditi zaštitom koju neko ima u prirodnim populacijama, ili da li one smanjuju populacije oprašivača?“ Godfrej kaže da je zabrana Evropske Unije 2013. godine bila „politička presuda“ zasnovana na dokazima koji su bili dostupni u to vreme. „Nema ništa loše u donošenju odluka,“ rekao je. „Političari treba da donose odluke.“
Dodao je da je nedostatak konačnih odgovora bio razočaravajući: „To je razočaravajuće za sve nas u ovoj oblasti, a posebno za kreatore politike.“ Međutim, rekao je da su eksperimenti koji mogu pružiti dokaze velike, skupe studije u ovoj oblasti, koje zahtevaju više vremena. „To su njihove osnovne karakteristike.“
Vlada, nevladine organizacije, proizvođači pesticida i drugi naučnici su svi videli i komentarisali analizu pre njenog objavljivanja.
Tekst priredio : Branko Zečević, ulica: Stara strugara 5/14, 36350 Raška,
064-232-89-40, www.fb.com/banebanjola, [email protected]
Šalje se...