Захтеви Европске комисије за привремену примену споразума ЕУ-Меркосур изазвали су оштре реакције.
Иначе, Меркосур је тзв ”Заједничко тржиште југа” односно регионални економски и политички савез држава Јужне Америке, са којима Европска унија почиње да примењује споразум о слободној трговини. ЕУ и Меркосур су преговарали скоро 20 година док нису дошли до споразума.
Европско удружење пчелара (ЕБА) и организације попут Копе и Когеке ово сматрају одбацивањем дугогодишњих забринутости у вези са економским опстанком локалних произвођача. Заобилажењем гласања о упућивању Суду правде ЕУ, Комисија је оптужена за поткопавање поверења неопходног за одржавање европског пољопривредног модела.
Главна замерка је нелојална конкуренција коју стварају оштре асиметрије у стандардима производње. Европски пчелари и пољопривредници послују под строгим прописима о заштити животне средине, рада и добробити животиња које партнери из Меркосура не поштују. Ово ствара огроман недостатак за осетљиве секторе, укључујући пчеларство. ЕБА је посебно гласна у вези са претњом јефтиног меда или увоза фалсификованог меда који заобилази стандарде квалитета ЕУ, ефикасно поткопавајући локалне пчеларе који се суочавају са много већим трошковима усклађивања.
На крају крајева, сектор упозорава да ће давање приоритета трговини у односу на регулаторни реципроцитет оставити трајан политички ожиљак. Без чврстих гаранција да увоз испуњава исте ригорозне критеријуме као и домаћи производи, споразум ризикује даље отуђивање не само руралних заједница већ и европских потрошача, док истовремено дестабилизује егзистенцију оних који су неопходни за регионални биодиверзитет и безбедност хране.
ЕБА је захваљујући својој упорности учинила све што је могла да утиче на гласање о споразуму у Европском парламенту и успела да анимира довољан број посланика да се споразум пошаље на одлучивање Европском суду правде, на чему честитамо пре свега Боштјану Ночу председнику ЕБА, који се лавовски борио заједно са свим чланицама ЕБА да се анимирају посланици Европског парламента. Међутим, Европска комисија је решила да Споразум примени пре било какве одлуке суда.
Према споразуму Меркосур, до 45.000 тона меда моћи ће да уђе у ЕУ сваке године без царина, што је скоро 10% укупне годишње потрошње меда у ЕУ. ЕУ већ увози приближно 160.000 тона меда годишње из земаља ван ЕУ, што значи да ће притисак на тржиште бити још већи и тотално ће га променити и наравно утицати на пад цена меда. Што је најгоре, сви пчелари Европе изражавају сумњу у квалитет увезеног меда, јер је познато да се данашњим анализама неисправан мед веома тешко открива, често и немогуће, посебно када велики трговци о томе одлучују, па не желе ни да га шаљу на софистициране и скупе анализе, које нису законски обавезне.
Вероватно ће примена овог Споразума потпуно угасити и органску пчеларску производњу у Европи, јер се деценијама уназад органски мед из Бразила нуди тржишту по ценама нижим од европског конвенционалног меда, а како се такав мед добија то вероватно никоме у Европи и није познато, а чини се да никога и не занима.
Пчелари у Европи па и у Србији производе мед по највишим хигијенским стандардима са најбољим пчеларским праксама. Стога су трошкови производње већи, али је и квалитет пчелињих производа већи. Конкуренција са увозом који долази из средина са нижим стандардима и нижим трошковима, без царина… то је нелојална конкуренција, то је дампинг. Као да нам и до сада фалсификати меда који су преплавили ЕУ нису били довољан проблем за пласман меда, сад имамо још један.
У медијима видимо велику радост Европске комисије због почетка примене овог споразума о слободној трговини, док за то време пољопривреда буквално чека гашење. У кулоарима се може чути да је пољопривреда мали бизнис, те да полако постаје небитан (такав концепт потпуно заобилази тежње потрошача за квалитетном и здравствено безбедном храном), а да највећи део радости Комисије потиче од тога што ће европска аутомобилска индустрија добити огромно тржиште, а познато је да се тренутно произвођачи аутомобила у Европи налазе у великој кризи, да затварају фабрике и отпуштају раднике.
А шта ће Европљани да једу, као да више никоме није битно…
Šalje se...