Dana 5. jula 2018. godine sa početkom u 15 časova u prostorijama NALED-a u Beogradu održan je sastanak Saveza za hranu i poljoprivredu, kome je u ime SPOS-a sastanku je prisustvovao Koordinator stručne službe SPOS-a i direktor Pogona „Naš med“ Radivoje Ranković, a u ime Pokreta potrošača ,,Bitka za med“, predsednica pokreta Biljana Tomić.
Sastanak je otvorio predsednik NALED-ovg Saveza za hranu i poljoprivredu Vladimir Čupić. U uvodnom obraćanju osvrnuo se na dosadašnji rad i učinak Saveza.
Pregled aktivnosti i novih propisa priredila je Tisa Čaušević koja u NALED-u obavlja funkciju koordinatorke za regulatorna pitanja.
Kao prvu novinu istakla je da je Skupština Srbije pretprošle nedelje usvojila Zakon koji se tiče oblasti sezonskih poslova. Od januara 2019. godine (kada Zakon stupa na snagu) postojaće jednostavniji i jeftiniji način da se angažuju radnici za sezonske poslove u poljoprivredi. NALED je dobivši sredstva od GIZ-a krenuo u realizaciju projekta izrade softvera koji reguliše angažovanje sezonskih radnika. Sezonski radnici moći će da budu prijavljeni jedino putem tog softvera, tj. elektronski. Pored pristupa programu putem kompjutera, NALED će se angažovati da on bude dostupan i kao mobilna aplikacija. Zastanimo sada na trenutak i pogledajmo šta bi u ovoj vesti moglo zanimati jednog pčelara – to je činjenica da će prijavom putem ovog softvera snositi i troškove, jer će poljoprivredna gazdinstva nakon prijave i angažmana sezonskog radnika, biti u obavezi da plaćaju poreze i doprinose za to lice. Postojaće fiksna naknada i neće biti ograničenja (sem osnovnog ograničenja – posedovanja poslovne sposobnosti) kod zaposlenja. Rečju, pčelar, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva moći će da preuzme aplikaciju za svoj Android ili iOS operativni sistem i putem mobilnog telefona prijavi radnika(e). Jednostavnom aplikacijom u par koraka angažman je učinjen, no pčelaru bi u tom slučaju ostala obaveza plaćanja poreza i doprinosa za radika(e), a time je rešen višegodišnji problem da sezonski radnici u poljoprivredi nisu imali nikakve plaćene doprinose, kao ni zdravstveno osiguranje, pa je dolazilo do veoma nemilih scena i problema za poslodavca.
Dalje, Tisa Čaušević navodi da shodno ovom Zakonu sezonski radnici mogu biti čak i penzioneri, već zaposlena lica, kao i stranci. Benefit za sezonskog radnika jeste da ukoliko nema svoj posao, a primalac je socijalne pomoći – Nacionalna služba ga neće ,,skidati“ sa nekog od svojih programa. Sve naknade za socijalna davanja ostaće netaknuta. NALED će do kraja 2018. godine sprovoditi obuke na lokalu kako bi kompanije mogle da uvežbaju prijavu radnika i nauče ceo proces. Vladimir Čupić izrazio je bojazan da je moguć (i pored navedenog) problem funkcionisanja sistema u ruralnim sredinama.
Tisa Čaušević i Vladimir Čupić istakli su da Zakon o bezbednosti hrane i dalje nije, aktivno, u proceduri i da proces trenutno miruje.
Tisa Čaušević u daljem obraćanju prešla je na polje inspekcije i inspekcijskog rada gde je konstatovano da je majski sastanak sa predstavnicima inspekcije bio dobar ogledni susret i da bi sa tom praksom susreta predstavnika inspekcija i privrede trebalo nastaviti.
Najavljen je i pilot program E inspektor (modernizacija sistema inspekcijskog rada – digitalizacija) no Čaušević je rekla da je to tek u fazi razvoja i da će detalji biti predočeni privredi kada se za to stvore uslovi. Plan je da se automatizuje analiza rizika i prebaci u digitalni oblik.
U proceduri su Zakon o planskom sistemu i izmene Zakona o Državnoj upravi, oba zakona predviđaju da buduće izmene i dopune, donošenje novih pravilnika – moraju da se najave. Takođe NALED će se zalagati da i bez zakonskog, obaveznog normativa postane praksa – najava izmena i dopuna regulative svim zainteresovanim stranama. Vladimir Čupić je zaključio da praksa izbegavanja javne rasprave mora da prestane. Tisa Čaušević citirala je član 32 Zakona o planskom sistemu, koji predstavlja pomenutu novinu i on glasi: ,,Nadležni predlagač je dužan da obavesti javnost o početku izrade dokumenta javne politike objavljivanjem obaveštenja na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač organ državne uprave to obaveštenje se objavljuje i na Portalu e – Uprava, sedam radnih dana od dana početka izrade tog dokumenta.“
Pomenuto je na sastanku da se očekuje set od četiri nova pravilnika u vezi sa hranom i to: Pravilnici o aromama, aditivima, enzimima i prehrambenim i zdravstvenim izjavama. Svi navedeni pravilnici su u nadležnosti Ministarstva zdravlja, te će sa predstavnicima istog uskoro biti organizovani sastanci.
Najavljena je javna rasprava o Nacrtu zakona o predmetima opšte upotrebe, gde će biti reči i o materijalima (ambalaži) koja dolazi u dodir sa hranom.
Objavljeno je da će uskoro doći do izmena i dopuna Zakona o akreditaciji.
Ministarstvo poljoprivrede bi uskoro trebalo da donese pravilnik o voćnim sokovima i pravilnik o kvalitetu mesa, kao i pravilnik o čokoladi. Navedeni propisi u suštini predstavljaće inkorporaciju EU legislative u pravni sistem Republike Srbije.
Zakon o inspekcijskom nadzoru je u procesu izmene i dopuna. Članice Saveza za hranu i poljoprivredu pozvane su da dostave predloge za nacrt Zakona o izmenama i dopunama inspekcijskog nadzora.
Najavljene su teme kojima će se baviti Savez, npr. Nutritivne i zdravstvene izjave – kako se primenjuju i šta činiti sa njima. Otvorena je mogućnost da se sačini i brošura na tu temu.
U postupku predlaganja novih tema, Radivoje Ranković je predložio da se na buduće sastanke gde se privreda suočava sa inspekcijama obavezno pozove predstavnik tržišne inspekcije i/ili predstavnik Ministarstva trgovine, te resorne uprave, a sve radi efikasnije borbe protiv falsifikata meda. Osvrnuo se i na izmene i dopune Zakona o trgovini koje su u proceduri izrade, te je predložio da se i tu uzme učešća. Nije se radilo o samom materijalnom aspektu Zakona o inspekcijskom nadzoru ili Zakona o trgovini, već o funkcionalnom i formalnom pristupu – nadležnost tržišne inspekcije, njena odredivost i jasan delokrug rada koji se mora poštovati. Vladimir Čupić i Tisa Čaušević složili su se da bi se trebalo obratiti Radnoj grupi za hranu u okviru Koordinacione komisije. Tisa Čaušević je istakla da postoji više komisija u koje bi SPOS mogao da se uključi. Tisa Čaušević je zaključila da su siva zona i prevare u proizvodnje hrane potrebna tema u narednom periodu.
Radivoje Ranković
Koordinator stručne službe SPOS-a
Šalje se...