SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

ODRŽAN SASTANAK U NOVOM SADU PO PITANJU NEONIKOTINOIDA



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.368

Dana 20. juna u Novom Sadu, u prostorijama Privredne Komore Srbije Regionalne privredne Komore Južnobačkog upravnog okruga, održan je sastanak u organizaciji Semenarske Asocijacije Srbije.

Na sastanku je razmatran iskorak kada su u pitanju sredstva za tretiranje semena na bazi neonikotinoida. Sastanku su prisusvovali predstavnici semenskih i hemijskih kompanija (Bayer i Singenta), predstavnici Uprave za zaštitu bilja, predstavnici poljoprivrednih instituta iz Novog Sada i Zemuna, a u ime SPOS-a prisustvovao je dipl. pravnik Radivoje Ranković, koordinator stručne službe SPOS-a.

Jedan od osnovnih razloga za sazivanje ovog sastanka jeste predlog semenara da se potraže mogućnosti za tretiranje semena neonikotinoidima, što je kao što je poznato već neko vreme u Srbiji zabranjeno (http://spos.info/konacni-obracun-sa-neonikotinoidima/). Kao glavni razlog za to naveden je ekonomski gubitak koji navedena pravna lica navodno trpe. Dalje su predstavnici semenara naveli da postoji pojačan ilegalni promet neonikotinoida, baš zbog potpune zabrane upotrebe neonikotinoida. Čak je istaknuto da nema egzaktnih podataka da su uginuća pčela izazvana od strane neonikotinoida. Napomenuto je da je za slučaj derogacije pravnih normi koje regulišu ovu oblast preporučljivo koristiti primer Mađarske i Rumunije koje su izuzele svoje pravne norme u odnosu na Regulativu EU koja brani upotrebu neonikotinoida. Navedeni su i razlozi poput udara na izvoz, smanjenje konkurentnosti Srbije na tržištu semena, a pritom država nema prihod od tih poslova.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede izjavio je da je potpuna zabrana neonikotinoida u Srbiji potpuno jasna. On smatra da dijalog između semenara, hemijskih kompanija i pčelara treba da postoji, te da dijalog bude stalna aktivnost između navedenih aktera, ali da se sporazum sa EU mora primenjivati, što država i čini.

Predstavnik Poljoprivrednog instituta iz Zemun Polja naveo je da po njemu seme kukuruza može da se tretira neonikotinoidima, jer kukuruz nije medonosna biljka. Rasadnici tog semena po njemu čine samo 10.000 hektara obradive zemlje, te da se zna gde se rasadnici nalaze i oni služe samo u komercijalnu svrhu proizvodnje semena. ALI, zaboravio je jednu sitnicu, primena neonikotionida nije više zabranjena samo na medonosnim biljkama, već je zabranjena NA OTVORENOM, što znači može se koristiti samo u staklenicima! Sigurni smo i da bolje od nas zna zašto je to tako. Takođe je zaboravio da nije tačno da pčele ne posećuju kukuruz, itekako ga posećuju u bespašnom periodu i sakupljaju polen, kada boljeg polena u prirodi nema.

Predstavnici Semenarske asocijacije Srbije istakli su da tretman semena suncokreta, uljane repice tj. kontrolu semena vrše ovlašćene ustanove, dok se ilegalno to sada radi po kućama. Naime, shodno propisima, oni ističu da to jedino mogu raditi doradni centri. Istaknute su žalbe na dejstvo preparata koji nisu neonikotinoidi, a da su biocidni proizvodi koji nisu štetni po pčele ili nedostupni u Srbiji ili nedovoljno ispitani (pretpostavlja se u smislu naučnih studija – prim. aut.). I opet zaboravljaju ili „zaboravljaju“ da to što neko nelegalno koristi neonikotinoide za tretman semena, ne znači da sada opet treba legalizovati tretman, već da onoga ko to čini treba STROGO KAZNITI.

              Suštinski, semenari će se opredeliti za pokušaj izmena dopuna normi u pozitivnom pravu Republike Srbije, koje bi omogućile da se seme semenskog suncokreta koje „rađa“ seme za sadnju na njivama tretira neonikotinoidima, da se tako stvoreno seme koje se prodaje u Srbiji ne tretira neonikotinoidima, a ono koje je namenjeno za izvoz da se tretira.

Nakon svega iznetog za reč se javio predstavnik SPOS-a i istakao da razume ekonomski aspekt na koji se semenari pozivaju, ali da je Srbija potpisnik SSP sa EU i da shodno tome prihvata regulative i direktive koje propisuje EU. Jasno je i nesporno da je u srpsko pravo inkorporirana odredba o apsolutnoj zabrani neonikotinoida za primenu na otvorenom, te istakao da ukoliko Srbija teži formalno – pravnom članstvu u EU, a samim tim deli i nazore prosvećenih evropskih naorda ne može tako nešto da menja i derogira. Na stranu što bi to možda imalo i za rezultat negativno mišljenje Evropske komisije baš po pitanju poglavlja koja tangiraju poljoprivredu, zaštitu životne sredine i zakonodavstvo, Ranković je istakao i da slediti primer Mađarske i Rumunije, dve članice koje nisu primenjivale iz raznih razloga određene norme EU, nije najsrećnije rešenje, jer te države igraju na ivici određenih kaznenih odredbi koje bi mogla da im izrekne Evropska komisija. Sa druge strane ratifikovani međunarodni sporazum je putem Skupštine Srbije postao inkorporiran u srpsko pozitivno pravo i njegova promena ne bi bila dobro rešenje, zaključio je Ranković, podvukavši da postoje naučne studije koje dokazuju štetnost neonikotinoida, a takođe da sigurno EU ne bi zabranila nešto bez temeljne pripreme i prethodne provere. Takođe, kuće koje proizvode neonikotinoide su tužile EU, i znamo kako se to završilo.

Predstavnik Singente je naveo kako se koristi loša terminologija ,,trovanje pčela“, ,,zaprašivanje“ i slično, jer neonikotinoidi izazivaju dezorijentaciju, ali ne ubijaju pčelu i sl. I drugi učesnici su naveli da postoji mogućnost da su pčele otrovane od nekog drugog sredstva ili uginule na neki drugi način.

 Na to je predstavnik SPOS-a odgovorio da bi voleo da mu prisutni objasne kako na potezu (koji mu je dobro poznat) od Kolubare na zapadu do Velike Plane na istoku i od Beograda na severu, preko Aranđelovca, Topole, Rače i Kragujevca na jugu nema takvih masovnih uginuća kakva postoje u Banatu i Bačkoj i naveo da bi voleo da dobije odgovor na to pitanje.

Predstavnik Bajera naveo je da razgovor semenara i hemijske industrije i pčelara sluša već dugo i da bi trebalo ići putem dijaloga, jer semenari gledaju ekonomski aspekt, a pčelari reaguju ,,emotivno“. Predlog Poljoprivrednog instituta u Zemun Polju, smatra kao moguć mini projekat u kontrolisanim uslovima. Naveo je da postoji tehnologija koja proizvodno seme tretira neonikotinoidima, tako da oni ne idu u zemlju, a da seme koje se tim putem ,,rađa“ i koristi u prodaji ne sadrži rezidue neonikotinoida, što je potvrdio jedan od predstavnika semenara.

Predstavnici semenske industrije i hemijske kompanije predložili su da se pčelari lično u institutu ili na drugi način upoznaju sa bezbednosnim merama i ističu da su oni svesni problema koji neonikotinoidi izazivaju kada se koriste na već posađenim biljkama, ali oni ne pričaju o tome i ne žele da se te norme derogiraju već one koje tangiraju proizvodnju semena, te da izmene i dopune budu izolovane samo za taj slučaj.

U duhu dijaloga predstavnik SPOS-a je naveo da će preneti poziv, kao i predlog da se predstavnici semenara i hemijskih kompanija sastanu sa čelnicima SPOS-a na predstojećem IO SPOS-a, kako bi imali direktan dijalog sa rukovodstvom SPOS-a. SPOS će navedeni sastanak prihvatiti i on će predstavljati deo dnevnog reda prve naredne sednice IO SPOS-a, tako da očekujemo mnogo konstruktivniji i realniji razgovor na sednici IO SPOS-a nego što je bio na ovom sastanku.

Semenarima poručujemo da razumemo njihove stavove, ali isključivo sa njihovog ekonomskog aspekta, ali da su njihovi predlozi apsolutno nesvrsishodni i upućeni na pogrešnu adresu. Srbija, kao što je naš pravnik na sastanku i objasnio, u svemu prati evropsko zakonodavstvo, pa i po ovom pitanju. Prema tome, prava adresa za naše semenare i kompanije nije ni Srbija ni SPOS, već Evropska komisija. Tamo moraju da se obrate, a pčelari celog sveta se iskreno nadaju da će odgovor biti negativan, jer ne možemo više da gledamo milione nestalih i stradalih pčela pre svega na suncokretovoj paši, a ne sećamo se da je iko od njih ikada došao da nas pita kolika nam je šteta nanesena te da nam ne nadoknade, nego eto i dalje tvrde da neonikotinoidi ne ubijaju pčele…

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien