ОДРЖАН УМЕТНИЧКИ АПИКОМПЛЕКС ИНСТИТУЦИЈА СРПСКЕ АТИНЕ НА СВЕТСКИ ДАН ПЧЕЛА
Матица српска, 20. мај, у 20 сати
Др Јелена Веселинов, директорка Матице српске, у име домаћина је отворила изложбу, за коју је дан касније изјавила:
„Изложба је изузетна и продужићемо је до 28. маја, уместо до 27. када је планирано представљање Монографије поводом 230 година Карловачке богословије. На тај начин ће изложба студената АУНС бити својеврстан подсетник публици да је Карловачка богословија друга у Европи увела пчеларство као наставни предмет.“
„Ово је била ретка прилика да заједно раде два департмана, Музички и Ликовни. Наша је жеља да таквих могућности има што више“ изјавила је проф. Босиљка Зиројевић, уживајући у инсталацијама својих студената обавијеним у музику пчела која ће се од 20. до 27. маја свакодневно разливати по простору централног степеништа Матице српске.
Пројектом „Пчела радилица: Хармонија и геометрија”, кроз in-situ радове и звучне инсталације, у сарадњи студената са два департмана Академије уметности, истраживала се симболика пчела и њихова повезаност са културом и идентитетом, обележавајући истовремено 160 година пресељења Матице српске у Нови Сад и 50 година постојања Академије уметности. Овако конципирана уметничка инсталација представља сарадњу студената Академије уметности – са Департмана музичких уметности и Департмана ликовних и примењених уметности, под менторством редовних професорки Александре Вребалов и Босиљке Зиројевић Лечић, а на иницијативу Фондације „Лаза Костић“.
У изабраном простору Матице српске, уметнички објекти и звучни сегменти инспирисани симболиком пчела, промишљани су и реализовани са визијом да ненаметљиво утичу на нови начин интеракције посетилаца са простором. Као спој уметности, историје, културе и природе, овакав концепт обогаћује културну сцену и промоцију свести о културном, друштвеном и биодиверзитету. Славна композиторка, проф. Александра Вребалов је звучним инсталацијама својих студената пожелела да запоследнима у Матици српској и онима који у њу долазе послом, пружи атмосферу мира, рада, организације, слоге, свега онога што карактеристише пчелу, и тако обавије посетиоце Матице српске атмосфером која влада на сваком добро организованом, сложном пчелињаку. Посебно благотворно делује и мирис воска од којег је стручно направљено воштано саће, постављено изнад централних степеница на главном улазу у Матицу српску.
Уметници који су са својим радовима учествовали у реализацији уметничке инсталације у оквиру пројекта „Пчела радилица: Хармонија и геометрија” су: Мирјана Миловановић, Владимир Сарић, Филип Најдановић, Нађа Чајкаш, Сара Спасојев и Теодора Максимовић. Звучне сегменте урадили су Димитрије Бељански и Алексеј Мрдаковић.
По узору на пчеле
„По узору на пчеле, која је пример савршене слоге, енергији кошнице коју производи сама и по пожртвовању, тако су и све учеснице уметничког апикомплекса, у савршеној слози, произвеле „музичку изложбу“ сопственим, али умреженим енергијама, обједињујући све у једну. Фондација „Лаза Костић“ је, попут прополиса, повезала и увезала кошницу Матице српске, врсне професорке – пчелице извиђачице обишле су „пашу“ и дале стручне координате својим студентима, да би, попут пчелица радилица, изврцале свака свој, потпуно уникатни мед. Учешће Музеја пчеларства „Живановић” дало је још једну димензију овом пројекту, подсећајући на чињеницу да је др Јован Живановић (1841-1916), пријатељ Лазе Костића, истакнути члан Матице српске, био и оснивач модерног пчеларства у Србији“, открила је Марина Милић Радовић.
„Уметнички апикомплекс” наставља необичне укрштаје пчеле, Матице српске и Академије уметности у Новом Саду, које је Фондација „Лаза Костић” премијерно покренула антологијом „Пчелојављење“ 2018, а затим „Пчелојављењем у музици” 2022. године.Тада су сопрани Радослава Воргић Журжован и Памела Киш Игњатов, уз реномираног пијанисту Џулијуса Дрејка из Лондона, премијерно у Матици српској извеле композиције Доротее Вејновић и Љубомира Николића, на тему пчеле, кроз својеврсни „медоносни укрштај” у директном преносу са Шекспировим институтом у Стратфорду.
Фотограф у оквиру пројекта: Милана Милованов, студенткиња АУНС
Проф. Марина Милић Радовић
Šalje se...