Дана 24. марта 2026. године председник СПОС-а присуствовао је седници Савеза за храну и пољопривреду НАЛЕД-а.
Тамара Пењић, председница Савеза за храну и пољопривреду, у свом уводном обраћању поздравила је госте седнице испред Министарства пољопривреде, као и присутне чланове Савеза. Истакла је тренутне актуелности у Савезу и најавила дневни ред седнице.
Прехрамбени суверенитет је кључно питање стабилности сваке државе, посебно у условима поремећаја на глобалном тржишту хране и климатских промена. Србија има капацитете да обезбеди храну из сопствене производње, што у кризним временима представља наш најважнији ослонац. Подржавамо мале и средње произвођаче и задруге, али и велике извознике који доприносе конкурентности наше привреде. Kроз мере дефинисане Законом о подстицајима радимо на повећању продуктивности и одрживом развоју, уз унапређење тржишта и јаче повезивање пољопривреде и туризма у руралним подручјима – истакла је државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Стана Божовић.
Проф. Др Татјана Бранков, посебни саветник министра, представила је Нацрт стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период од 2025 – 2034. године, који се налази у фази јавних консултација и већ је представљен релевантним актерима. Након презентације документа, одржана је седница Одбора за пољопривреду Народне скупштине, на којој је Стратегија подржана већином гласова. Јавна расправа отворена је до 30. марта, док се 25. марта у Палати Србије организује округли сто на којем ће бити представљена структура Нацрта стратегије и кључни правци развоја, уз посебан фокус на сектор сточарства.
Документ има за циљ да јасно и транспарентно укаже на потребе пољопривредног сектора у Србији и дефинише кључне блокове мера. Међу важним новинама предвиђено је повећање удела мера руралног развоја, виши ниво дигитализације и иновација. Стратегија је усмерена на усклађивање са прописима Европске уније, уз поруку да предстоји тржишна модернизација и позиционирање домаће пољопривреде у оквиру шире трансформације прехрамбених система.
У нацрт су уважени и коментари достављени од стране чланова НАЛЕД-а, укључујући препознавање концепта регенеративне пољопривреде први пут у стратешким документима.
Милица Неђић, помоћник министра, представила је новине у Нацрту закона о безбедности хране. Овај закон представља део ширег сета прописа који се доносе у оквиру процеса усклађивања са регулативом Европске уније. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде носилац је преговарачких поглавља 11, 12 и 13, при чему се овај закон односи на Поглавље 12 – Безбедност хране. Поводом његовог доношења прошле недеље је одржан округли сто, док је јавна расправа завршена 19. марта, након чега је остављен рок од две недеље да се размотре и у текст укључе пристигли коментари и сугестије.
Разлог доношења закона јесте усклађивање са релевантном уредбом ЕУ, уз унапређење регулаторног оквира у овој области. Једна од значајних новина је издвајање области хране за животиње у посебан пропис – Закон о храни за животиње, чиме се успоставља ефикаснији и јаснији систем надзора. Предвиђена је и прецизнија подела надлежности између Министарства пољопривреде и Министарства здравља у вези са контролама у објектима јавне исхране и угоститељским објектима. Закон додатно даје овлашћење министру да доноси одређене подзаконске акте који раније нису били регулисани, укључујући питања предмета опште употребе који долазе у контакт са храном, као и успостављање регистара одобрених објеката за извоз. Дирекција добија надлежности националне референтне лабораторије, док је предвиђено и да министри пољопривреде и здравља усвајају посебан план за поступање у кризним ситуацијама и формирају кризни тим. Након финализације, закон ће бити упућен Европској комисији на проверу усклађености, а потом, за неколико месеци, и на усвајање у Народној скупштини. Паралелно се припремају и нови подзаконски акти, међу којима је и Правилник о декларисању хране, којим је недавно уведена нова графичка ознака „100% из Србије“, као и две додатне обавезе за робне марке у вези са означавањем млека и свежег меса које се увози у Србију.
Седници је присуствовао и директор Управе за аграрна плаћања, Немања Лечић, који је истакао да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде поставља јасну агенду са циљем бржег и ефикаснијег спровођења значајно увећаног буџета за сектор пољопривреде и система подстицаја. Поред директних плаћања произвођачима, посебан акценат ставља се на улагања у руралну инфраструктуру и унапређење услова живота у руралним подручјима. У циљу веће транспарентности и предвидљивости, уведен је календар јавних позива, а већ су расписани подстицаји и основне мере подршке у биљној производњи за 2026. годину. Kао новина, средства се сада обрађују и исплаћују одмах након обраде захтева, при чему је до сада исплаћено око 16,5 милијарди динара. У току је и реализација позива у оквиру Мере 3, док дигитална платформа еАграр има кључну улогу у управљању подстицајима. Паралелно се ради на усклађивању са ИАЦС системом Европске уније, укључујући развој ЛПИС система, који ће омогућити додатне контроле коришћења подстицаја у биљној производњи путем сателитских снимака и прецизнијег усмеравања инспекцијских надзора како би се утврдило да ли се средства користе наменски.
Šalje se...