Као што је и најављено, у суботу 7. августа је у црквеној сали у селу Горње Недељице, на буквално стотинак метара од будуће фабрике за добијање литијума из руде јадарита, одржана трибина на тему отварања овог рудника.
Да подсетимо, Рио Тинто је на овим просторима од 2004. године. Од тада до данас избушио је велики број бушотина до више стотина метара дубине, те планира покретање рудника литијума. Поред бушења, Рио Тинто, односно ћерка фирма Рио Сава, директно купује парцеле од великог броја мештана. Држава Србија није извршила никакву експропријацију. Имали смо прилике да после трибине обиђемо терен, и рецимо видимо кућу са шталом и окућницом, која је продата за безмало 700.000 евра (високе цене добијају само они чија имања су на будућем јаловишту, док се тврди да се онима који су одмах поред не нуди ништа, иако су практично подједнако угрожени). Док неки од мештана жале што Рио Тинто није дошао раније и увелико им продају своја имања по високим ценама, дотле су други апсолутно против отварања рудника, не желе да продају своја имања и боје се због потенцијалне опасности много ширег загађења од прашине од руде извучене из дубине земље, као и испарења услед третмана руде великим количинама киселина, али и загађења подземних и површинских вода.
Треба бити отворен и рећи да СПОС нема ресурсе за детаљно стручно удубљивање у комплексну проблематику те самосталан долазак до свих непобитних чињеница (за то би нам био потребан непојмљиво велики новац – вишемилионски, и ангажовање скупих стручњака), али стоји на чврстом становишту да се сви аспекти наведених проблема једноставно морају разјаснити заинтересованој јавности од стране Рио Тинто у присуству стручњака који тврде да ће ширег загађења бити, јер тамо где нема довољно информација (а удружење „Не дамо Јадар“ тврди да још увек није добило све одговоре од компаније Рио Сава), ту се ствара огроман број дезинформација и теорија завере, јер информација нема довољно. СПОС није финансијски способан да дође до пуне истине јер на жалост нема ни динара слободних средстава за тако нешто, али ће свесрдно помоћи пчеларима региона да до ње дођу, колико нам могућности дозвољавају.
Компанија Рио Сава је у допису достављеном пчеларима региона изразила спремност за састанак након трибине. Удружење „Не дамо Јадар“ изјаснило се да не жели даље разговоре са Рио Сава, управо зато јер им Рио Сава није доставила све тражене информације. У седмици након трибине дошло је и до консултације пчелара региона, па су се и они одлучили да не разговарају са Рио Сава, већ искључиво са државом. СПОС је на становишту да се са свима разговарати мора, како би се дошло до прецизнијих информација. Ало, пошто су пчелари региона другачије одлучили, СПОС ће то апсолутно поштовати и дати потребну подршку. Председник СПОС-а је током своје дискусије на трибини посебно истакао да је најбитније не мешати политику у целу ову чисто еколошку причу, као и да се мора баратати сувим чињеницама, а не емоцијама. То је од стране појединих протумачено као подршка Рио Тинту, што је крајње некоректно. Никакве површне и напрасне емоције никоме неће добра донети, овде је потребан разложан приступ и борба за истину. СПОС неће прихватити да учествује у било каквој политизацији целе ове приче (већ је било таквих покушаја, чак и за присуство једне опозиционе партије овој трибини, али су пчелари региона то одлучно одбили, те се поносимо њима), али ће се борити за пуно разјашњење целог процеса производње заинтересованој пчеларској јавности, и у томе ће дати пуну подршку пчеларима региона, у то нико не може да сумња, тј. може само онај ко не зна шта је и ко је СПОС. Било је доста дискусија на трибини у којима се осликавала својеврсна предаја и став да се ништа више не може учинити, те да се чека први багер да се легне испред њега. Ми не сматрамо да је то добро решење, већ да се унапред мора учинити све што је у људској моћи да се дође до прецизних информација, те позивамо Рио Сава да отворено о свим недоумицама комуницира са свим заинтересованим странама и појасни спорне делове процеса производње литијума. Јер, сада са једне стране имамо тврдње да неће бити никаквог ширег загађења, а са друге стране апокалиптичне тврдње да је угрожена цела Србија, док се од нас као лаика тражи да о тако нечему озбиљном судимо. Са таквим апокалиптичним тврдњама се не срећемо први пут. Сличан случај смо имали и током борбе против ГМО, када је организован и протест испред Скупштине Србије, у чијој организацији је децембра 2013. године учествовао и СПОС. Иако је тада било непобитних чињеница да ће пчеларство Србије са тада актуелним прописима ЕУ практично скоро престати да постоји ако би се дозволило гајење ГМО биљака у Србији, пошто не бисмо могли да извозимо мед у ЕУ која нам је главни купац, да ли мислите да су се сви пчелари Србије затрчали у Београд на протест? Не, нису, иако су знали да би последице сигурно биле апокалиптичне. Од 400 окупљених, већину јесу чинили пчелари, али то је реално био јако слаб одазив. На срећу, касније су прописи ипак делом промењени, па је одблокиран увоз меда у ЕУ. Према томе, наш искуствени став је разговарати са свима до исцрпљења тема.
Пошто је сада генерални став са региона да се разговори морају наставити искључиво са државом, затражена је помоћ СПОС-а у успостављању контакта са председницом Владе ради заказивања састанка са њом. Председник СПОС-а се одмах почетком радне недеље обратио председници Владе по том питању, обавио разговор са њом на ту тему, те је она поручила да јој се споменуто удружење и пчелари региона слободно могу обратити било кад и састаће се са њима. Захваљујемо се председници Владе на ефикасној реакцији на нашу молбу.