Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači 27. marta, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.
Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva (otvaranje pogledajte OVDE), bez otvaranja firme. Juče, 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina.
Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu, a juče je održan finalni sastanak na najvišem nivou. Sastanku su prisustvovali Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, načelnik veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović, načelnica Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamara Bošković, i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.
Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“ (detaljnije OVDE). Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način (detaljnije OVDE) SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.
Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).
U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.
Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.
Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.
BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik, orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Na primer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.
Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” (detaljnije OVDE). U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).
Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te teoretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.
Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:
Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova.
Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni, obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.
Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.
Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.
SVE O OBAVEZI OBELEŽAVANJA PROIZVODA U MALOPRODAJI
BAR KODOM ILI QR KODOM
U skladu sa novim Zakonom o trgovini („Službeni glasnik RS“, br. 52/2019) od 31. januara 2020. godine počinje da se primenjuje odredba člana 34. stav 8. ovog zakona kojom se propisuje da roba u trgovini na malo mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Član 34. Zakona o trgovini odnosi se na deklaraciju proizvoda i njime se predviđa da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje. Roba pored podataka iz stava 1. ovog člana mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz stava 1. ovog člana. Podaci iz deklaracije za robu koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju.
Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
1) na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
2) neposredno pored robe na mestu prodaje;
3) u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu. Кao zemlja proizvodnje u smislu stava 1. ovog člana, može da se navede Evropska unija (u daljem tekstu: EU), ako se roba proizvodi u zemlji koja je članica EU. Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom i drugim podacima ili piktogramima, kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva. Pored podataka iz stava 1. ovog člana koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.
Кao mašinski čitljive oznake koje je neophodno da sadrži proizvod u maloprodaji, u Zakonu o trgovini su pomenuti bar-kod i QR kod, ali to mogu biti i neki drugi.
Globalni broj trgovinske jedinice (Global Trade Item Number – GTIN) se koristi za jedinstvenu identifikaciju proizvoda ili usluga i najšire je korišćen sistem identifikacije u svetu, sa globalno jedinstvenom strukturom. Bar kod je linijski kod, označava se nizom crnih linija, a najčešća primena im je u maloprodajama gde elektronski čitači očitavaju broj koji bar kod sadrži i preko tog broja se pronalazi dati artikal u bazi. Кod nas dodeljivanje svih vrsta bar kodova vrši kompanija GS1 Srbija, koja je deo međunarodne GS1 organizacije. Bar kodove za svoje proizvode mogu dobiti i registrovana poljoprivredna gazdinstva. U zavisnosti od broja artikala, registruje se i odgovarajući broj bar kodova. Broj artikala se određuje u zavisnosti od vrste proizvoda, veličine pakovanja i slično. Recimo, u slučaju da u asortimanu postoje tri vrste proizvoda u dve različite veličine pakovanja (na primer bagremov, livadski i suncokretov med, koji se prodaju u pakovanjima od 1 kg i 0,5 kg) potrebno je ukupno 6 bar kodova. Jednokratna članarina koja se plaća prilikom prvog učlanjenja ovoj organizaciji iznosi 18.000,00 dinara. Za paket do 10 bar kodova, godišnja naknada koja se plaća iznosi 9.120,00 dinara, dok je recimo godišnji paket do 100 registrovanih bar kodova 14.280,00. dinara.
Sve dodatne informacije u vezi sa bar-kodom i načinom kako se on dobija mogu se dobiti na linku: http://www.gs1yu.org/need-gs1-barcode.html ili brojeve telefona:
- 011 3132312
- Gordana Korać, viši stručni saradnik, 063/104 28 28
- Marijana Čučković, viši stručni saradnik, 063/104 28 32
Drugi vid mašinski čitljivog obeležavanja je QR kod koji predstavlja matrični kod, ili dvodimenzionalni bar-kod. On funkcioniše na principu matrice crnih kvadratića koji firmiraju sliku sličnu mozaiku i može se besplatno kreirati putem sledećeg linka: https://www.qr-code-generator.com. Zakonom nije definisano šta treba da sadrži QR kod. Ovaj kod se može očitati putem aplikacije na telefonu i tako se mogu videti podaci o proizvodu, ali nije nabrojano koji su to obavezni podaci. Oni mogu biti identični kao na deklaraciji, mogu biti skraćena verzija deklaracije, mogu upućivati na sajt, kontakt telefon proizvođača, lokaciju na mapi i slično. Iz navedenog možemo zaključiti da je QR kod više informativnog karaktera i usmeren je ka potrošaču, dok je bar kod primenjiv za identifikaciju proizvoda na globalnom tržištu, ali kako se sa aspekta zakonodavca ne pravi razlika za koji kod se proizvođač mora odlučiti, odluka o tome ostaje na samom proizvođaču.
Novim Zakonom o trgovini, predviđene su i kaznene odredbe, pa tako član 67. predviđa novčanu kaznu od 100.000,00 dinara za prekršaj pravnom licu ako prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom, dok član 68. predviđa novčanu kaznu od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara pravnom licu ukoliko prodaje robu bez deklaracije. Roba koja je nabavljena pre kraja januara 2020. godine, a nalazi se na zalihama bez mašinski čitljive oznake, može se prodavati bez te oznake i posle navedenog datuma.
Za sva pojašnjenja i dodatne informacije možete se obratiti Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija – Sektoru za trgovinu, usluge i politiku konkurencije, putem kontakt telefona 011/362-0385 i 011/361-9691 ili putem mejla [email protected].
Šalje se...