Crna Trava, zvanično najmanja opština na jugu Srbije (1.680 stanovnika), u medijima se uglavnom spominje po siromaštvu i zaostajanju u razvoju. Crnotravski pčelari šalju drugačiju sliku, punu optimizma i nade, koju im daje pčelarstvo, ovde jedno od najčešćih zanimanja.
Videlo se to i na slavi pčelara Crne trave, koju ove godine proslaviše 3. juna, u Tegošnici, na pčelinjaku domaćina slave i predsednika ovdašnjeg udruženja pčelara Blagoja Radovanovića iz zaseoka Gradska.
Tridesetak pčelara sa područja Crne trave, u slavskoj atmosferi i sa radošću na licu, kazivali su gostima iz Vlasotinca, Leskovca, Niša i Aleksinca radost i zadovoljstvo sa onim što su im ovog proleća pčele donele sa bagrema i još većom nadom da će im doneti više tokom leta sa prostranih vlasinskih livada. Među zvanicama, čast su im ukazali predsednik Skupštine opštine Crna Trava Joca Mitić, predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović i predsednik RAPOJS-a Vlastimir Spasić. Tu je još jedan, za koga se ne može pouzdano reći da li je gost ili domaći, pčelar Zoran Nikolić, jedan od mnogobrojnih crnotravskih pečalbara, višegodišnji moskovski neimar. Poznat je Zoran i mnogim pčelarima u Srbiji. 2011. godine pomogao je dolazak i boravak predavača iz Naučno-istraživačkog instituta za pčelarstvo u Ribnoju (Rusija): prof. dr Krivcova i prof. dr Lebedeva, kada su u nekoliko gradova održali predavanja. Pomagao je tada i opet će pomoći. Već na jesen očekujemo dolazak prof. dr Lebedeva ponovo u Srbiju. Zoran će biti jedan od organizatora tog dolaska.
Teku razgovori, harmonično, povremeno i haotično, kao zujanje pčela u košnici. Prepliću se istovremeno i pitanja i odgovori: Koliko si imao meda za vrcanje? Gde je bila bolja paša? Jesu ti se pčele rojile? Kakve su ti matice? Istina, čulo se i jedno drugačije pitanje i ne baš veseli odgovori: „Doseljavaju pčelari, iz skoro svih krajeva Srbije, pčele na Vlasini, bez poštovanja bilo kakvog reda i pravila postavljanja… Postave pčele na 20 do 50 metara ispred leta stacionarnog pčelinjaka… Odu i ne pojavljuju se po mesec-dva, a niti da se kome jave, niti da ostave kontakt adresu ili telefon…“.
Dok teku razgovori, na slavskom stolu, u nizu pristižu jela i pića, crnotravski specijaliteti, iz porodične kuhinje domaćina slave. Iako na terenu, u privremenoj kuhinji organizacija i rad, kao u restoranu. Ćerka Vesna i snaja Milijana osmislile su i pripremile slavski meni, sin Darko i zet Bratislav zaduženi su za posluženje, glavni domaćin Blagoje zadužen je za pića. Preporučuje domaću rakiju od džanarike i/ili dunje. Piva i sokovi hlade se u prirodnim „frižiderima“, u tekućoj planinskoj vodi. Sve to nadgleda i usklađuje supruga/mama Bojana. Najmlađi: unuke Miona (8), Isidora (4), Nikolina (2) i unuk Tadija (4) su tu da svojom dečjom grajom uveseljavaju atmosferu i menjaju tužnu sliku kako u Crnoj Travi nema dece. I nije to jedina lepa vest, unuka Miona, koja ide u prvi razred, obećala je da će kada poraste sigurno biti pčelarka. Uverila nas je u to, jer je nenametljivo uzela knjigu „Pčelar“ (reprint broja 1 – 12 iz 1898. godine), prelistala je i na glas pročitala nekoliko odabranih stranica.
Pčelari opštine Crna Trava, na čijoj teritoriji je manji deo Predela izuzetnih odlika „Vlasina“, svoj gotovo lirski optimizam grade i na činjenici da se radi o izuzetnoj ekološkoj sredini, idealnoj za organsko pčelarenje i razvoj seoskog turizma. U tome imaju, poslednjih nekoliko godina, solidnu podršku opštine, kroz subvencije i finansiranja nekoliko razvojnih projekata.
Šanse imaju, a koliko će ih iskoristiti saznaćemo, ako ne ranije, sledeće godine kod mladog pčelara Vlade Stojanovića iz Tegošnice, koji je domaćin slave 2019. godine.
Vlastimir Spasić
Šalje se...