ПРЕДЛОГ СТРАТЕГИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ПЕРИОД 2026-2034. ГОДИНЕ у чијој изради је СПОС активно учествовао, сада можете прочитати у целости.
Израда Стратегије је у завршној фази (остало је још само 3 дана), и овај текст који ћете овде прочитати може се сматрати коначним.
Захваљујемо се Министарству пољопривреде које је прихватило велику већину наших предлога.
Тако је по први пут у Стратегију ушао план да се направи ”Институт за пчеларство” коме сви годинама тежимо, а од сада иза те идеје стаје и држава, што је до јуче био сан у који НИКО није веровао. У оквиру Иститута за сточарство формираће се Одељење за истраживаље и развој у области пчеларства, које ће коначно моћи да нам испоручује резултате истраживања са наших простора на нашој пчели. О тој идеји смо већ писали ОВДЕ, а сада се улази у процес њене реализације. Деценијски сан српских пчелара сада је пред остварењем.
Уводе се промотивне активности у пољопривреди и рурално развоју, а пчеларство је стављено на прво место, цитирамо: ”Посебна пажња биће посвећена промоцији пчелињих производа, вина са географским пореклом, као и производа заснованих на аутохтоним расама и сортама”.
Посебна пажња биће посвећена одгајивачким програмима ради остваривања одгајивачких циљева а ради унапређења генетског потенцијала, како би се обезбедили услови за побољшање квалитета, као и укупне производње меса, млека, јаја, вуне, меда и других пчелињих производа. Применом ове мере, произвођачи се подстичу на унапређење сарадње са прерађивачима, чиме се обезбеђује сигуран пласман производа на тржиште.
Пчеларство Стратегијом коначно добија признање за изузетно значајан утицај на целокупну пољопривредну производњу. Улога пчела као природних опрашивача пресудна је за приносе и квалитет усева, што пчеларство чини једним од кључних фактора стабилности и одрживог развоја пољопривреде. Имајући у виду изазове које доносе климатске промене, као и чињеницу да досадашње мере нису дале очекиване резултате и да су ограничено усаглашене са правилима ЗПП, нове мере ће бити детаљно разрађене и дефинисане у оквиру новоуведеног посебног Програма мера за развој пчеларства, са великим бројем мера од којих ћемо неке најважније овде навести, а остатак ћете прочитати у итегралном тексту на крају овог прилога.
Како би се рационализовали трошкови селидбе кошница суфинансираће се трошкови набавке савремене опреме за селидбу пчелињих заједница, као и повраћај дела трошкова регистрације пчеларских возила.
Обезбедиће се средства за лабораторијска испитивања пчелињих производа. Овом мером обезбеђује се утврђивање квалитета, здравствене безбедности и ботаничког порекла меда, воска и других пчелињих производа. Подржаће се и лабораторијске анализе на присуство остатака штетних супстанци у меду и/или воску, чиме се доприноси унапређењу безбедности производа, очувању поверења потрошача и сузбијању појаве фалсификованих пчелињих производа.
Финансираће се истраживања релевантна за јачање отпорности пчелињих друштава, унапређење здравља и продуктивности, адаптацију пчеларства на климатске промене, унапређење квалитета и безбедности пчелињих производа, као и очување биолошке и генетичке разноврсности медоносне пчеле. Подршку посебно треба усмерити ка Институту за сточарство ради формирања посебног сектора односно Одељења за истраживање и развој у области пчеларства.
Уводи се техничка помоћ пчеларима и удружењима пчелара. Кроз едукацију путем суфинансирања трошкова организовања стручних предавања, семинара, радионица и обука о темама релевантним за пчеларство унапредиће се ниво специфичних знања и вештина неопходних за препознавање, превенцију и сузбијање штеточина и болести пчелињих друштава, као и за примену добрих пчеларских и интегрисаних пракси. Поред едукативних активности, мера обухвата и подршку модернизацији пчеларства кроз суфинансирање набавке помагала, прибора и опреме која се користи у пчеларству, чиме се доприноси повећању ефикасности, безбедности и одрживости пчеларске производње.
Ради побољшања маркетинга меда, подржаће се инвестиције у модернизацију дораде, паковања и дистрибуције производа. Предност при конкурисању имаће произвођачи који су дугогодишњи пчелари или савези и удружења пчелара. Активности за побољшање и проширење пчелиње паше на аутентичне биљне врсте карактеристичне за поједине регионе, као и на вишегодишње насаде медоносне флоре су од посебне важности.
Законским путем ће се пронаћи решења за постављање селидбених пчелињака на просторима у државној својини (посебно у националним парковима), осим на локацијама које управљачи, из јасно образложених разлога, означе као недоступне, уз обавезу евидентирања таквих локација у јавно доступном дигитализованом систему.
Коначно је у Стратегију, у циљу унапређења сектора пчеларства и рационализације трошкова, ушло увођење иновативних дигиталних техничких решења која обезбеђују поуздане податке, пуну следљивост производње меда, као и унапређење система евиденције и контроле (потенцијално) у оквиру постојеће платформе еАграр. То је заправо предлог СПОС-а под радним називом Аписенс који решава 19 проблема пчеларства, пчеларима појефтињује производњу, потпуно отклања административне препреке и папирологију за селидбу пчела, али смањује трошковеи држави уз много бољу контролу.
Уводи се подршка за климатски паметну пољопривреду, што ће пружити нову подршку за набавку дигиталних пчеларских вага, камера, метеоролошких станица и других електронских система за надзор над радом и безбедношћу пчелињих заједница, сензоре за присуство пестицида.
По први пут уводи се и званично концепт урбаног пчеларства.
Мером праћења тржишта предвиђа се једнократно и континуирано прикупљање, обрада и анализа података о тржишту меда и других пчелињих производа, биолошког материјала (пчелиње матице, ројеви и пчелиње заједнице), као и о пратећој индустрији, укључујући опрему и прибор за пчеларство.
У склопу мере унапређења квалитета пчелињих производа суфинансираће се активности усмерене на унапређење приступа тржишту и промоцију пчелињих производа, као и на јачање њихове препознатљивости и конкурентности. Посебан нагласак ставља се на информисање и едукацију потрошача о квалитету, пореклу и специфичностима пчелињих производа, као и о значају њихове аутентичности и безбедности. Мера доприноси јачању поверења потрошача, сузбијању фалсификованих производа и стварању додатне вредности за домаће пчеларство, чиме се подстиче одржив развој сектора и унапређење положаја пчелара на тржишту.
У Стратегију је по први пут ушао и сам Савез пчеларских организација Србије, што ћете видети у даљем тексту, а што је велико признање нашем раду, и признање наших способности да помогнемо држави у праћењу реализације свега штоје договорено и што је ушло у Стратегију.
У даљем тексту, о свему овоме можете прочитати много више детаља. Овде ћемо презентовати само делове Стратегије који се строго тичу пчеларства, а целу Стратегију можете прочитати ОВДЕ.
ИЗВОД ИЗ ПРЕДЛОГА СТРАТЕГИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ПЕРИОД 2026-2034. ГОДИНЕ
2.6.1.4. Пчеларство
У 2023. години регистровано је 1.261.323 кошница пчела. У територијалној јединици Србија – север регистровано је 307.181 кошница (или 24,4% од укупног броја), а у Србија – југ 954.142 (75,6%). Југ доминира у броју кошница захваљујући великим производним регионима као што су Шумадија, Западна Србија и Браничево. Север је посебно значајан због великог броја кошница у општинама као што су Зрењанин и Вршац. Има концентрисану производњу у неколико кључних области (Јужнобанатска и Средњебанатска), док је у производњу на Југу укључен велики број општина. Највише кошница у Републици Србији налази се у општинама Зајечар, Пожаревац и Ужице. У 2023. години произведено је 11,3 хиљаде t меда, односно за 19,4% више од петогодишњег просека.
Према подацима Управе за ветерину укупан број одобрених објеката за обраду и прераду меда је 83. Од наведених објеката за извоз је регистрован 31 објекат (20 за извоз у ЕУ). Број регистрованих објеката за пуњење и паковање меда у домаћинству је 2826 као и 303 одобрена домаћинства за прераду меда у домаћинству.
Сматра се да је економски ефекат медоносних пчела кроз опрашивање већи неколико десетина пута у односу на производе који се добијају од пчела. Процењена економска добит од медоносне пчеле у ЕУ износи 22 милијарде еура на годишњем нивоу. Ова улога опрашивача значајно повећава квалитет и квантитет пољопривредних производа, чиме доприноси економији и прехрамбеној сигурности. Поред економских користи, oпрашивање које врши разноврсна заједница опрашивача, укључујући медоносну пчелу, дивље пчеле и друге инсекте, доприноси одржавању функционалности екосистема и дугорочној стабилности агроекосистема.
Сектор пчеларства у Републици Србији суочава се са бројним структурним, здравственим и тржишним изазовима који утичу на његову продуктивност, одрживост и конкурентност. Један од најзначајнијих проблема представља широко распрострањена појава вароозе, узроковане паразитом Varroa destructor, која је присутна у практично свим пчелињацима и доводи до значајних губитака пчелињих друштава и нестабилности производње. Контрола болести се у великој мери ослања на ограничен број хемијских третмана, што носи ризик од развоја резистентности и потенцијалне појаве резидуа у пчелињим производима.
Поред здравствених изазова, пчеларство је све израженије изложено негативним ефектима климатских промена, које се манифестују кроз нестабилне пашне услове, промене у фенологији медоносне флоре и повећану учесталост екстремних временских појава. Ови фактори директно утичу на продуктивност пчелињих друштава и повећавају потребу за селидбеним пчеларењем, које је, међутим, оптерећено високим трошковима и ограничењима у погледу инфраструктуре и опреме, као и потенцијалним негативним утицајима на животну средину.
Додатни изазов представља недовољно систематско очување и унапређење генетичке разноврсности медоносне пчеле. Иако постоје појединачни напори у области селекције и узгоја пчелињих матица, недостаје свеобухватан и континуиран приступ који би омогућио јачање отпорности пчелињих друштава на болести, климатске стресове и друге спољне притиске.
У области квалитета и пласмана пчелињих производа, уочава се потреба за већом транспарентношћу тржишта и систематичнијом контролом квалитета и безбедности производа. Недовољна заступљеност лабораторијских испитивања, као и појава фалсификованих пчелињих производа, негативно утичу на поверење потрошача и конкурентност домаћих производа, упркос значајном потенцијалу који произилази из биљне разноврсности и могућности производње меда различитог ботаничког порекла.
Сарадња између пчеларског сектора и научноистраживачких институција постоји, али није у довољној мери институционализована и усмерена на примену резултата истраживања у пракси. Недостатак систематичног праћења тржишних кретања, као и ограничени капацитети за прикупљање и анализу релевантних података, додатно отежавају планирање и прилагођавање аграрне политике потребама сектора.
У целини, сектор пчеларства карактерише значајан производни и развојни потенцијал, али и висока осетљивост на здравствене, климатске и тржишне ризике, што указује на потребу за системским и координисаним приступом у циљу јачања његове отпорности и дугорочне одрживости.
У оквиру постојећег система подршке, подстицаји за кошнице пчела, у складу са националним законодавством, представљају облик директних плаћања који имају значајну улогу у подстицању производње пчелињих производа, повећању броја кошница и унапређењу пласмана меда на домаћем и иностраном тржишту. Овај вид подршке допринео је одржавању економске активности у сектору и обезбеђивању основне стабилности пчеларске производње.
Међутим, по свом карактеру и начину имплементације, наведена шема подршке није у потпуности усклађена са принципима политике подршке у оквиру Заједничке пољопривредне политике Европске уније, посебно у делу који се односи на заједничку организацију тржишта. Оваква структура подстицаја ограничава могућности циљаног усмеравања подршке ка квалитету, тржишној оријентацији и одрживости сектора, што указује на потребу за њеним прилагођавањем европском оквиру подршке пчеларству.
… … … …
Органска сточарска производња је мање заступљена у односу на органску биљну производњу, с обзиром да је захтевнија у погледу испуњења додатних захтева за објекте за држање животиња, набавку животиња са других газдинстава, исхране и лечења животиња.
Према подацима из 2024. године дошло је до пада броја стоке у органској производњи у односу на 2023. годину са 61.572 животиње на 49.621 (9.349 говеда, 15.798 овце, 597 коза, 278 свиња, 26 коња, 23.573 јединки живине), као и пчелињих друштава, са 12.305 на 6.050 што представља занемарљив удео у односу на укупан сточни фонд у конвенционалној производњи.
… … … …
Примена принципа интегрисане заштите биља доприноси смањењу укупне употребе пестицида, ублажавању негативних последица доминације монокултурних система производње, укључујући повећан притисак штетних организама и деградацију агроекосистема, очувању биодиверзитета, унапређењу безбедности хране и повећању економске ефикасности производње, те представља кључну карику у прелазу ка одрживијим облицима пољопривредне производње.
Постоји више врстa система интегрисане пољопривреде и то:
… … … …
- интегрисани агро-силви-пчеларски системи – укључују интеграцију пољопривредних култура, дрвећа и пчелињака. Присуство медоносних пчела доприноси бољој опрашености биљака, што повећава принос, док производња меда представља додатни економски бенефит. Приликом развоја агро-силви-пчеларских система неопходно је водити рачуна о капацитету средине и очувању дивљих опрашивача, како би се избегла прекомерна конкуренција за ресурсе, у складу са локалним условима и структуром паше.
М1.7. Спровођење промотивних активности у пољопривреди и руралном развоју
… … … …
Посебан акценат ставља се на промоцију квалитета, порекла и потенцијала српских пољопривредних производа, што доприноси бољем позиционирању на тржишту, ширењу тржишног удела и јачању поверења потрошача. Кроз ову врсту подршке унапређује се комуникација између произвођача, потрошача и институција, уз подизање свести о значају куповине домаћих производа и очувању руралних вредности.
У оквиру ове мере предвиђа се и спровођење едукативних и информативних кампања усмерених на подизање свести о значају куповине домаћих пољопривредних производа, квалитета и порекла хране, као и на промоцију одрживих и одговорних производних пракси. Реализација ових активности условљена је даљим унапређењем нормативног оквира, укључујући измене и допуне Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа, којима ће се створити правни основ за мере подршке у области информисања и промоције пољопривредних производа.
Промотивне активности биће усмерене, између осталог, на афирмацију висококвалитетних домаћих сорти и раса, производа са географским пореклом, органских и традиционалних производа, као и на промоцију интегралне и одрживе заштите биља, рационалне употребе средстава за заштиту биља и агроеколошких и климатски прилагођених пракси. Посебна пажња биће посвећена промоцији пчелињих производа, вина са географским пореклом, као и производа заснованих на аутохтоним расама и сортама.
М1.11. Унапређење расног састава приплодних грла и спровођење одгајивачких програма ради остваривања одгајивачких циљева у сточарству
… … … …
Мере за спровођење одгајивачког програма реализују се ради унапређења генетског потенцијала у сточарству, како би се обезбедили услови за побољшање квалитета, као и укупне производње меса, млека, јаја, вуне, меда и других пчелињих производа. Применом ове мере, произвођачи се подстичу на унапређење сарадње са прерађивачима, чиме се обезбеђује сигуран пласман производа на тржиште, уз постизање одговарајућег степена прераде који испуњава прописане хигијенске стандарде. Како би се подигао ниво продуктивности домаћих животиња, неопходна је доследна примена одгајивачких програма, који се заснивају на јасно дефинисаним одгајивачким циљевима за сваку врсту и/или расу. Спровођењем ових програма унапређују се важне производне и функционалне особине животиња, уз посебну пажњу на виталност и искоришћавање њиховог генетског потенцијала. На тај начин стварају се предуслови за повећање квалитета сточарских производа и производњу довољних количина, како за задовољавање домаћих потреба, тако и за пласман на инострана тржишта.
М 1.15. Унапређење производње меда
Пчеларство има изузетно значајан утицај на целокупну пољопривредну производњу, будући да развој овог сектора директно доприноси побољшању резултата у ратарству, воћарству и повртарству. Улога пчела као природних опрашивача пресудна је за приносе и квалитет усева, што пчеларство чини једним од кључних фактора стабилности и одрживог развоја пољопривреде. Адекватна подршка пчеларској производњи доприноси повећању производње меда и његовог пласмана на домаће и међународно тржиште. Имајући у виду изазове које доносе климатске промене, као и чињеницу да досадашње мере нису дале очекиване резултате и да су ограничено усаглашене са правилима ЗПП, нове мере ће бити детаљно разрађене и дефинисане у оквиру Програма мера за развој пчеларства.
Општи циљ у пчеларству у наредном периоду треба да буде јачање отпорности и одрживости пчеларства у условима климатских промена, кроз унапређење здравља пчелињих друштава, очување генетичке разноврсности и смањење зависности од хемијских третмана, што ће као резултат омогућити стабилан раст производње и унапређење квалитета меда и других аутентичних пчелињих производа у односу на претходни период.
У циљу спречавања појаве резистентности и обезбеђивања ефикасне контроле болести, неопходно је пчеларима омогућити широку палету законски дозвољених средстава за сузбијање вароозе, чија је употреба дуги низ година заступљена у пчеларској пракси. Посебан акценат треба ставити на средства која су, с обзиром на свој састав, прихватљива за примену у органској и интегрисаној производњи, што их чини додатно атрактивним за пчеларе. Циљ мере је обезбеђивање правилне, правовремене и ефикасне контроле и сузбијања болести и штеточина у пчелињим друштвима, са посебним нагласком на смањење ризика од развоја резистентности и на осигурање производње пчелињих производа без резидуа средстава која се користе за третман вароозе.
Неопходно је покренути програм “природног пчеларства” који би, у почетној фази и у ограниченом обиму, омогућио деловање природне селекције на пчелиња друштва која се не третирају хемијским препаратима против паразита Varroa destructor. Програм подразумева јасно дефинисане биосигурносне протоколе, просторну изолованост/контролу контакта са околним пчелињацима и надзор над ризицима по околна пчелиња друштва. Програм би се спроводио кроз пилот-пројекте у контролисаним условима, уз систематско праћење здравља, преживљавања, репродуктивног успеха и прилагођености пчелињих друштава локалним климатским и еколошким условима. На основу резултата пилот-фазе, програм би се постепено проширивао, са циљем селекције и очувања генетички разноврсних и отпорних пчелињих друштава, способних да дугорочно опстају са минималном или без хемијске интервенције. Овакви програми доприносе смањењу зависности пчеларства од хемијских третмана, очувању генетичке разноврсности и повећању отпорности пчелињих друштава на болести и климатске екстреме.
Како би се рационализовали трошкови сељења (премештања) кошница потребно је суфинансирати трошкове набавке савремене опреме за селидбу пчелињих заједница, као и повраћај дела трошкова регистрације пчеларских возила. Мера се предлаже услед застарелости постојеће опреме и има за циљ унапређење безбедности и ефикасности пчеларења, као и стабилизацију и повећање производње меда и других пчелињих производа кроз боље и правовремено коришћење пчелињих паша у условима климатских промена. Уређење селидбеног (миграторног) пчеларства спроводиће се кроз програм мера, уз препоруку да се посебно подстиче селидбено пчеларство у оквиру истог производног региона, кад год је то могуће, односно када пашне прилике то дозвољавају у конкретном региону. Оваквим приступом обезбеђује се уравнотежено повезивање економских циљева – повећања продуктивности и конкурентности пчеларске производње – са еколошким циљевима очувања генетичке разноврсности медоносне пчеле, смањења еколошких ризика и прилагођавања пчеларства локалним климатским и просторним условима. Мера доприноси трансформацији прехрамбених система ка одрживијим моделима производње, кроз јачање локалних ланаца снабдевања, унапређење отпорности примарне производње и очување екосистемских услуга које пчеле пружају у пољопривреди и производњи хране.
Подршка у смислу обезбеђивања средстава за лабораторијска испитивања пчелињих производа је такође неопходна. Овом мером обезбеђује се утврђивање квалитета, здравствене безбедности и ботаничког порекла меда, воска и других пчелињих производа. Имајући у виду изражену биљну разноврсност Републике Србије, постоје значајни потенцијали за производњу како уобичајених, тако и раритетних врста меда, што омогућава проширење понуде и јачање конкурентности домаћих пчелињих производа на домаћем и међународном тржишту. У оквиру мере подржаће се и лабораторијске анализе на присуство остатака штетних супстанци у меду и/или воску, чиме се доприноси унапређењу безбедности производа, очувању поверења потрошача и сузбијању појаве фалсификованих пчелињих производа.
У циљу обнове пчелињих друштава потребно је подржати узгајиваче матица за узгој селекционисаних пчелињих матица, као и за спровођење њиховог тестирања у складу са одгајивачким програмом. Тестирање обухвата морфолошке анализе, испитивање производних и понашајних особина (перформансе и прогени тестове), као и тестове отпорности на болести. Подршком организованом и контролисаном узгоју матица доприноси се обнови и јачању пчелињих друштава, унапређењу њихове отпорности на болести и климатске стресове, као и очувању биолошке и генетичке разноврсности изворних и локално прилагођених популација медоносне пчеле. У циљу очувања локално прилагођених генотипова и смањења ризика од неконтролисаног преноса болести, препоручује се да се набавка селекционисаних матица, кад год је то могуће, обавља преко надлежних/регионалних центара за узгој матица у оквиру истог производног подручја.
Сарадња са научним институцијама специјализованим за спровођење примењених истраживачких програма у сектору пчеларства и пчелињих производа је изузетно важна и подразумева финансирање једногодишњих и вишегодишњих пројеката (примењених истраживања) у области пчеларства и пчелињих производа, који су усмерени на решавање практичних изазова у пчеларској производњи. Истраживачки програми имају за циљ унапређење услова пчеларења кроз развој, допуну и примену нових знања и иновативних решења. Подршка ће бити усмерена на истраживања релевантна за јачање отпорности пчелињих друштава, унапређење здравља и продуктивности, адаптацију пчеларства на климатске промене, унапређење квалитета и безбедности пчелињих производа, као и очување биолошке и генетичке разноврсности медоносне пчеле. Подршку посебно треба усмерити ка Институту за сточарство ради формирања посебног сектора односно Одељења за истраживање и развој у области пчеларства.
Мером праћења тржишта предвиђа се једнократно и континуирано прикупљање, обрада и анализа података о тржишту меда и других пчелињих производа, биолошког материјала (пчелиње матице, ројеви и пчелиње заједнице), као и о пратећој индустрији, укључујући опрему и прибор за пчеларство. На основу прикупљених података израђиваће се анализе и периодични извештаји у унапред дефинисаним временским интервалима, са циљем праћења тржишних кретања, унапређења транспарентности тржишта и обезбеђивања квалитетне основе за креирање и прилагођавање мера аграрне политике у сектору пчеларства.
У склопу мере унапређења квалитета пчелињих производа суфинансираће се активности усмерене на унапређење приступа тржишту и промоцију пчелињих производа, као и на јачање њихове препознатљивости и конкурентности. Посебан нагласак ставља се на информисање и едукацију потрошача о квалитету, пореклу и специфичностима пчелињих производа, као и о значају њихове аутентичности и безбедности. Мера доприноси јачању поверења потрошача, сузбијању фалсификованих производа и стварању додатне вредности за домаће пчеларство, чиме се подстиче одржив развој сектора и унапређење положаја пчелара на тржишту.
Техничка помоћ пчеларима и удружењима пчелара је неопходна. Кроз едукацију пчелара и сензорских аналитичара, путем суфинансирања трошкова организовања стручних предавања, семинара, радионица и обука о темама релевантним за пчеларство унапредиће се ниво специфичних знања и вештина неопходних за препознавање, превенцију и сузбијање штеточина и болести пчелињих друштава, као и за примену добрих пчеларских и интегрисаних пракси. Поред едукативних активности, мера обухвата и подршку модернизацији пчеларства кроз суфинансирање набавке помагала, прибора и опреме која се користи у пчеларству, чиме се доприноси повећању ефикасности, безбедности и одрживости пчеларске производње.
У циљу проширења производње и укључивања нових субјеката, треба подржати инвестиције газдинстава која желе да унапреде обим производње, кроз суфинансирање инвестиционих планова. Посебно повећано финансирање треба предвидети за почетак бављења пчеларством (младе пчеларе).
Ради побољшања маркетинга меда, треба подржавати инвестиције у модернизацију дораде, паковања и дистрибуције производа. Предност при конкурисању имаће произвођачи који су дугогодишњи пчелари или савези и удружења пчелара. Активности за побољшање и проширење пчелиње паше на аутентичне биљне врсте карактеристичне за поједине регионе, као и на вишегодишње насаде медоносне флоре су од посебне важности.Потребно је законским путем пронаћи решења за постављање селидбених пчелињака на просторима у државној својини (посебно у националним парковима), осим на локацијама које управљачи, из јасно образложених разлога, означе као недоступне, уз обавезу евидентирања таквих локација у јавно доступном дигитализованом систему.
У циљу унапређења сектора пчеларства и рационализације трошкова, потребно је подржати увођење иновативних дигиталних техничких решења која обезбеђују поуздане податке, пуну следљивост производње меда, као и унапређење система евиденције и контроле (потенцијално) у оквиру постојеће платформе еАграр.
М 4.1. Примена климатски паметне пољопривреде
… … … …
Активности у оквиру мере обухватају: а) подршку за увођење иновативних технологија: финансирање модерне опреме за регенеративне праксе и подстицаје за системе паметног наводњавања (нпр. кап по кап), инсталацију сензора за мониторинг потрошње воде, дигиталне пчеларске ваге, камере, метеоролошке станице и друге електронске системе за надзор над радом и безбедношћу пчелињих заједница, сензоре за присуство пестицида; б) обезбеђивање техничких могућности за наводњавање пољопривредних површина; в) подршку и промоцију одрживих пољопривредних пракси: подстицаје за органску производњу, подстицаји за регенеративне праксе и подстицаје за инвестиције и праксе које доприносе отпорности пољопривредне производње на климатске промене и заштиту животне средине, спровођење под-секторских рејонизација које пружају информацију о просторном потенцијалу за гајење врста и ризицима услед климатских промена; г) увођење концепта урбаног баштованства и пчеларства; д) едукацију и саветодавну подршку; ђ) примену иновативних пракси у узгоју животиња.
|
Партнери у спровођењу мере и активности: Влада РС, Министарство заштите животне средине, Агенција за просторно планирање и урбанизам, Управа за аграрна плаћања, Републичка дирекција за воде, Нaциoнaлнo удружeњe зa рaзвoj oргaнскe прoизвoдњe Сeрбиa Oргaникa и друге организације чији је приоритет рада органска производња, Савез пчеларских организација Србије и други национални браншни пољопривредни савези и удружења, јединице локалне самоуправе, Јавна водопривредна предузећа, факултети, научни институти, ЕУ и међународне организације и донатори |
VI АНАЛИЗА РИЗИКА
Табела 24. Преглед анализе ризика по посебним циљевима Стратегије
|
1.15. Унапређење производње меда |
1.15.1.1. Годишња додела подстицаја за кошнице пчела
1.15.1.2. Измена прописа ради трансформације директних плаћања у групу мера
1.15.1.3. Имплементација нових мера* |
Редовна финансијска подршка |
Нестабилност климатских услова и губици због временских екстрема; Недостатак знања и ресурса код пчелара; Утицај пестицида и загађења на здравље пчела. |
Дефинисање нове групе мера подршке пчеларству; Унапређење лабораторијске контроле и означавања квалитета меда; Спровођење програма заштите пчела од пестицида у сарадњи са другим секторима; Информисање и саветовање пчелара о климатским ризицима и мерама адаптације |
Šalje se...