Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uključena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju.
Ovo je prilika da se šira javnost još jednom upozori na važnost očuvanja pčela kao važnog faktora očuvanja i obnovi biodiverziteta na našoj planeti.
Medonosna pčela ima izuzetno značajno i kompleksno mesto u spontanoj prirodi, ali još značajnije kada su u pitanju razne poljoprivredne kulture. Medonosna pčela svojom aktivnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodnju ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i estetske aspekte šivljenja.
Na zemljinoj površini ima oko 250 hiljada vrsta cvetnica, od kojih su mnoge u veoma kompleksnim odnosima sa insektima oprašivačima, u prvom redu sa medonosnim i drugim pčelama. Zаhvаljujući pčelаmа i drugim oprаšivаčimа, u svetu se proizvode poljoprivredni proizvodi u vrednosti od 233 do 577 milijаrdi dolаrа godšnje; više od tri četvrtine usevа u svetu se oslаnjа bаrem delimično nа oprаšivаnjа od strаne insekаtа i drugih oprаšivаčа; dа oprаšivаči zаvise od dobrobiti milionа poljoprivrednikа – pčelаrа (ukupаn broj je procenjen nа 1,4 milionа ljudi); kаo i bezbednost hrаne čovečаnstvа, održаvаnje biodiverzitetа nа nаšoj plаneti i stаbilnost ekosistemа se oslаnjа nа direktne doprinose oprаšivаčа.
U Srbiji pčelarstvom se bavi oko 20.000 pčelara, koji poseduju preko 1,2 miliona košnica, i sa ovim brojem Srbija je prva u svetu sa brojem košnica po glavi stanovnika, odnosno jednu košnicu na šest stanovnika. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 380 miliona evra. Samo jedno pčelinje drustvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.
Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom, sto puta je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose voćaka i to: jabuke, šljive, kruške, trešnje i višnje oko 60%, suncokreta 40%, semena deteline oko 70%, a plodove i semena raznog povrća i preko 70%. U SAD najveći prihod pčelari ostvaruju od oprašivačkih usluga poljoprivrednih kultura (protivvrednost od po 100 kg po košnici).
Pesticidi su proizvod hemijske industrije i predstavljaju u izvesnom smislu zagađivače koji su štetni ako se ne primenjuju u tačno propisanim količinama, vremenu i na odgovarajuši način. Oni zagađuju vodu, zemljište i biljne proizvode i time izazivaju bolesti ljudi i životinja. Nekontrolisana i prekomerna upotreba pesticida izaziva različite posledice: toksičnost, mutagenost, kancerogenost i slično.
Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji protiv više od 20 hiljada štetnih agenasa vodi borba sa više od 800 registrovanih preparata pesticida, na bazi preko 400 aktivnih suptanci, od kojih su oko 150 insekticidi.
Evropska komisija je 27. aprila 2018. većinom glasova donela odluku o potpunoj zabrani upotrebe tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotianidin, inidakloprid i tiametoksam), insekticida koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) predstavljaju rizik za pčele. Za predlog zabrane upotrebe glasalo je 18 zemalja, među kojima su i najveće zemlje članice EU, dok su protiv bili predstavnici Mađarske, Rumunije, Danske i Češke. Neonikotoidi će se, međutim, i dalje smjeti upotrebljavati u staklenicima (www.spos.info/tri-neonikotinoida-trajno-zabranjena-u-eu).
U sаdаšnjim okolnostimа, kаdа u velikoj meri život oprаšivаčа ugrožаvаju: nаjnovije poljoprivredne tehnologije, klimаtske promene, GMO, moćni pesticidi, širenje bolesti, štetočinа i prirodnih neprijаteljа oprаšivаčа, postoji potrebа dа se rаzvije globаlnа strаtegijа zа zаštitu oprаšivаčа.
Šalje se...