Još pre dve godine smo pisali o saradnji sa Institutom BIOSENS iz Novog Sada i njegovim direktorom prof. dr Vladimirom Crnojevićem, sa kojim smo krenuli u izradu pašnog katastra pčelinjih paša i ustanovljavanju površina pod svim vrstama medonosnog bilja u Srbiji. Kao posledica tog dogovora, napravljena je besplatna Android aplikacija koja će omogućiti mapiranje pre svega srpskih šuma (bagremovih, lipovih, bukovih, hrastovih… i mešovitih), kako bi se katastar pčelinjih paša stavio u probni rad. Pozvali smo vas 14. maja 2018. da instalirate aplikaciju na svojim Android telefonima i prostim fotografisanjem šuma u vašoj okolini pomognete dolazak do dragocenih informacija koje će nam pomoći da podignemo prinose na našim pčelinjacima. Međutim, od tada do sredine 2019. je svega 9 pčelara poslalo ukupno samo 18 slika, iako je čak 260 pčelara instaliralo aplikaciju na svojim telefonima. Ostaje enigma zašto nemamo volju da pomognemo sami sebi i povećamo svoje prinose na potpuno besplatan način?
Za izradu kvalitetnog elektronskog katastra trebaće nam više hiljada odlazaka u navedene šume, fotografije su formalnost u kom trenutku se definiše tačna lokacija u aplikaciji izabrane šume.
Izveštaj sa prvog sastanka sa direktorom Biosensa pročitajte OVDE.
Izveštaj sa drugog sastanka sa direktorom Biosensa pročitajte OVDE.
Sve o pozivu pčelarima da instaliraju aplikaciju pročitajte OVDE.
Izveštaj o lošem odazivu pčelara pročitajte OVDE.
Predsednik SPOS-a razgovarao je ponovo nedavno sa prof. Vladimirom Crnojevićem kako bi se dogovorili dalji konkretni koraci.
Na sastanku je zaključeno da se ne sme odustati od projekta iako su se pčelari slabo odazvali pozivu, te da se pčelari ponovo zamole da nastave sa svojom aktivnošću na ovom planu, jer im od toga direktno zavise prinosi, jer će nakon što se posao završi moći da izaberu najbolja moguća mesta za svoje pčelinjake, koja pokrivaju najveću moguću površinu pod medonosnim biljem.
Aplikaciju preuzmite na vašim telefonima OVDE.
Svrha aplikacije je za sada isključivo mapiranje srpskih šuma (bagremovih, lipovih, bukovih, hrastovih… i mešovitih), kako bi se katastar pčelinjih paša stavio u probni rad.
Da podsetimo, sistem koji je BIOSENS osmislio i implementirao u srpsku poljoprivredu predstavlja apsolutni svetski hit i tehnologiju koju ne poseduje nijedna druga zemlja na svetu. Kompjuterski sistem sa veštačkom inteligencijom, nakon prikupljanja brojnih informacija sa terena, fotografija sa satelita u širem opsegu nego što ljudsko oko može da vidi, sistema vremenske prognoze (recimo sistem će nuditi preciznu vremensku prognozu baš za lokaciju vašpeg pčelinjaka) i drugih podataka, sve te podatke obrađuje, povezuje, i na kraju uz pomoć veštačke inteligencije apsolutno prepoznaje na kojim su parcelama zasađene koje biljne kulture, i u kojoj su fazi razvoja.
Pčelari sada imaju samo jedan zadatak, da MASOVNO odu u bagremove, lipove i druge šume (druge su potrebne da bi se prepoznale njihove specifične osobine i napravila razlika između bagremovih i lipovih šuma koje su nam najbitnije, te da sistem sutra bez greške nalazi upravo bagremove i lipove šume, te pomogne pčelarima da odrede lokaciju svog budućeg pčelinjaka tako da produktivni let pčela bude što efikasniji i da pokriva što veću površinu, o tome je bilo više reči u izveštaju sa prvog sastanka).
Kada odu u šumu, iz padajućeg menija će samo izabrati vrstu šume u kojoj se nalaze, i da li je drveće u cvetu (u slučaju bagremovih i lipovih šuma) ili nije. MOŽETE OTIĆI U ŠUMU U BILO KOJE DOBA GODINE, PA I ZIMI, VAŽNO JE ZAPOČETI SATELITSKO PRAĆENJE TE ŠUME TOKOM CELE GODINE, KAKO BI PREPOZNAVANJE ŠUMA BILO ŠTO PRECIZNIJE. Nakon toga napraviće fotografiju jednog stabla, i to je apsolutno sve! Sistem radi bez veze sa internetom! Kada dođete u wifi područje bežičnog interneta, sistem sam šalje fotografiju u centar Biosensa, i kompjuteri počnu da upoređuju satelitske snimke i utvrđuju specifičnosti konkretne šume. Kada veliki broj takvih fotografija stigne, sistem će u potpunosti ovladati prepoznavanjem šumskih površina pod određenim drvnim vrstama, te ćemo tačno znati gde se nalaze bagremove šume, čak i tamo gde nam fizički nisu dostupne po dubini. To je osnovni preduslov da bude pokrenut probni rad katastra pčelinjih paša, ako sve bude išlo po planu.
Pre nego krenemo da zajedno formiramo potrebne podatke za ovaj sistem na jedan ovako jednostavan način, moraćemo da se registrujemo u sistemu, na jednostavan način. Unose se naši osnovni podaci i obavezni mejl. Zatim ćemo na mejl dobiti link na koji jednostavno samo treba kliknuti, i registracija je završena. Nakon toga, kad idete u neku šumu, samo napravite po jednu fotografiju. I to je sve. Idite na više lokacija i u više šuma, neka to bude što veći broj, iskoristimo zimu pred nama.
Obratite paznju da šuma u kojoj budete, bude što čistija, da se sastoji praktično skoro samo od bagremovih stabala, ili lipovih stabala, ili kakvih drugih. Ako je mešovita, tako i izaberite iz padajućeg menija.
AKO PČELARI NAPRAVE NEKOLIKO HILJADA FOTOGRAFIJA TOKOM ZIME, Biosens bi mogao do maja da osposobi sistem za probni rad, a ako to bude urađeno i pokaže se uspešnim, ostaje nam da do kraja 2021. godine animiramo državu da prilagodi odgovarajući Pravilnik i primeni novi katastar pčelinjih paša.
Zahvaljujemo se profesoru Crnojeviću na predusretljivosti i spremnosti da se uključi u rešavanje velikog problema nepostojanja pašnog katastra u Srbiji, a posebno nam je drago što smo u njemu prepoznali izuzetnog čoveka koji je dušu i srce ugradio u ovaj sistem. On je čovek prepun ideja i dobrih namera. Drago nam je što takav čovek postoji i što se nalazi na ovako značajnoj funkciji na kojoj doprinosi razvoju nečega što nema niko na svetu i što će se lagano, sigurni smo u to, proširiti na celu planetu. Nadamo se da ćemo mi pčelari bar malo doprineti ovom prodoru tehnologije i u svet pčelarstva, kako Srbije, tako verovatno i celog sveta.
Naravno, sve će se to dogoditi AKO odradimo naš deo posla i odemo na hiljade lokacija po uputstvu.
Šalje se...