Prelistajte sa nama decembarski broj časopisa Pčelar.
Dr Goran Jevtić detaljno i studiozno opisao je zimovanje pčela, i faktore koji mogu da ometaju zimovanje, da pokrenu nepoželjni rani početak gajenja legla, i slično. Načinio je dobra poređenja raznih aktivnosti pčelara i njihovih posledica po zimovanje pčela, često poredivši neke manevre i sa drugim zemljama i klimatskim zonama. Još jednom nas je uverio u specifičnost svake lokacije pčelinjaka, napisavši jedan izvanredan tekst večite vrednosti kakav nismo odavno videli.
Čuveni austrijski pčelar Heinrich Gritsch, autor divne pčelarske knjige o pčelarenju u brdsko-planinskim predelima, napisao nam je tekst za pamćenje! Dao nam je kompletan odgovor na večno pitanje, zašto svakom početniku u pčelarstvu odmah sve uspeva? Odgovor ćete morati da nađete čitajući tekst. Ali, detaljno je opisao, kao nigde do sada u dostupnoj nam pčelarskoj literaturi, sve o gradnji saća od strane pčela, obnovi saća u različitim tipovima košnica, o tome kako treba podsticati pčele da grade saće, ali ih ne forsirati, i slično… Po čitanju ovog teksta, steći ćete sasvim drugačiju sliku o pčelinjem saću, materici, kući, vikendici, moru i planini pčelinjeg društva…
Profesionalni a stacionarni pčelar, Slavoljub Rakočević, iz Aleksinca, detaljno je opisao glavne faktore tehnike pčelarenja koji utiču na uspešno zimovanje pčelinjih zajednica. Brižnim vođenjem računa o svakom od faktora i to tokom cele godine, godinama unazad postiže vrhunsku ujednačenost snage svojih pčelinjih društava, čime se ne može pohvaliti nijedan pčelar u Srbiji. U to su imale priliku da se lično uvere brojne ekskurzije pčelara koje su posetile njegov pčelinjak. Frapantna ujednačenost snage svih društava je faktor koji pleni pažnju svakog posetioca na pčelinjaku. Da, glavni faktor jeste visokokvalitetna matica, ali na ovom pčelinjaku jednostavno nema faktora kome se ne pridaje značaj… Ako budete imali prilike, obavezno ga posetite, rado će vas primiti…
Milan Matić iz Šapca pisao je o značaju letnjih nukleusa u zimovanju pčela. Njegov intrigantni stil ne gubi na snazi tokom godina, a isečcima iz praktičnog rada na pčelinjaku, podseća nas da bez brige za pčele nema napretka u pčelarstvu, i da se ništa ne događa samo od sebe. Za sve je potrebno uložiti mnogo rada i mnogo vremena. Znanje je svakako na prvom mestu. A ono se ne stiče na internetu, već slušanjem iskusnih pčelara kako predu iskustvene pčelarske priče u časopisu Pčelar.
Mr Biljana Stamenković, naša vrsna naučnica, profesionalni pčelar praktičar, i dobar prenosilac znanja pčelarima željnim saznanja, pisala je o zimovanju pčela u istočnoj Srbiji, sa osvrtom na prvo tromesečje pčelarske godine. Poezija proze, kojom nas ubedljivo, sa značajnom pozadinom ogledanom u pčelarskom ogledalu znanja, vodi na pčelinjak, srođuje sa pčelinjom dušom, i objašnjava sva iskušenja kroz koja pčele prolaze u ovom teškom periodu, Biljana nad uverava u svoje pčelarsko znanje sticano na pčelinjaku sa preko 200 košnica, kao i u akademskoj klupi. Jednostavno u Srbiji ne postoji nijedan drugi naučnik koji je toliko u pčelarskoj praksi, i koji akademsko znanje toliko primenjuje na jednom profesionalnom pčelinjaku. Posebna vrednost teksta ogleda se u iskustvima proisteklim u kraju sa specifičnim zimama, i generalno neobičnom klimom. Ta iskustva biće od značaja ne samo pčelarima istočne Srbije, već i svima nama, jer klimatske promene nas teraju na prilagođavanje. Mada ni sami ne znamo kako. Biljana nam u tome dobrano pomaže.
Miljko Šljivić, nekadašnji predsednik SPOS-a u dva mandata, piše o dodavanju satnih osnova. Kada budete pročitali tekst, još jednom ćete shvatiti da u pčelarstvu nema nijednog jedinog jednostavnog posla, kako to obično početnicima izgleda. U svakom poslu, pa i onom najsitnijem, kriju se velike tajne. Izmena saća tokom godine zahteva precizne manevre i puno znanja koje se pretače u praksu upravo uz pomoć ovakvih tekstova. Kada dodati satne osnove, na kome mestu, pod kojim uslovima, u kojim pčelinjim zajednicama, šta pčelinja zajednica mora da ispunjava da bi uspešno izgradila saće… i još mnogo toga naći ćete u ovom tekstu, ne tako kratkom kako bi nam naslov ukazao, da ga je pisao bilo ko drugi.
Časopis Pčelar obiluje i veoma važnim operativnim informacijama, više nego bitnim za uspešnu organizaciju pčelarenja, ispunjavanje zakonskih obaveza, i sticanja uslova za dobijanje državne podrške. Ovaj broj u tome prednjači, jer se kraj godine približava, i podsećamo vas na sve obaveze koje ste možda propustili da odradite.
Za one koji primaju časopis Pčelar, poštar ih je već obradovao, ili će to učiniti sutra, a za one koji nemaju tu mogućnost, dajemo sledeće linkove:
Postanite član SPOS-a i primajte časopis Pčelar: http://spos.info/clanarina-2015/
Pretplatite se na časopis Pčelar: http://spos.info/casopis-pcelar/pretplata-iz-srbije/
Pretplatite se na časopis Pčelar iz inostranstva: http://spos.info/casopis-pcelar/pretplata-iz-inostranstva/
Šalje se...