Oko 200 pčelara, iz skoro svih krajeva jugoistočne Srbije, pratilo je predavanja Ferida Velagića iz Tuzle (BiH), na XIX Međunarodnom stručnom seminaru za pčelare, pod nazivom „Princeza na kapi mleča“, održanom u Nišu, 6. decembra 2015. godine.
Prisustvo pčelara u ovako velikom broju potvrda je svesti pčelara o značaju visokokvalitetne matice u pčelinjoj zajednici i poverenje u predavača, kao iskusnog odgajivača matica.
Nema sumnje, predavač je očekivano poverenje u potpunosti opravdao. Četrdesetdvogodišnje pčelarsko i petnaestgodišnje iskustvo na odgajanju matica, provejavalo je za sve vreme sistematskog i temeljnog izlaganja. Bez pozivanja na visoko naučne dokaze i principe, već na sopstvenom iskustvu nastalom na stečenom znanju u pčelarstvu, na jednostavan i razumljiv način, oslobodio je sadašnje i buduće odgajivače matica mnogih dilema i problema.
Na samom početku izlaganja, osnovna preporuka pčelarima je da ne eksperimentišu, odnosno da ne gube dragoceno vreme i novac, već da čitaju i uče od onih koji su to iskustvo već stekli i predočili ga javnosti. Za Velagića, odgajanje „Princeze na kapi mleča“ nije nikakva visoka nauka i posebna veština rezervisana samo za odabrane, već kao i svaki drugi posao, koji treba raditi sa zadovoljstvom i velikom brižljivošću. A ko se u taj posao uspešno primeni i stečeno znanje iskustvo, rezultati sigurno neće izostati.
Pčelari su dobili odgovore na često postavljana pitanja: Kakva je to kavlitetna i šta treba očekivati od kvalitetne matice, Kakva je uloga trutova u pčelinjoj zajednici, Minimalna selekcija u pčelarstvu, Minimum znanja i ponašanja za odgoj matica, Zašto treba menjati matice na pčelinjaku, Kada vršiti zamenu matica, Zašto pčele teško prihvataju novu maticu, i druga pitanja?
Težište izlaganja predavač je stavio na metode odgajanja matica.
– U osnovi svi poznati načini odgajanja matica se dele na amaterske i profesionalne. Amaterskih načina je mnogo više i svode se najčešće na odgajanje matica za sopstvene potrebe i u manjoj meri za tržište. Moj početak organozovanog odgajanja matica bio je sa primenom Jenter aparata. Nakon toga, kao savršeniji pojavio se Nikot. Nakon prelaska na profesionalno odgajanje matica, odbacio sam i jedan i drugi aparat i istovremeno sam shvatio koliko je teško amatersko odgajanje matica. Kod profesionalnog odgajanja matica prihvatljiv je samo sistem presađivanja larvi, bilo kojom metodom. Kada neko već jednom prenese larvu iz ćelije u početak matičnjaka, napravio je najveći iskorak u pčelarstvu. Probao sam mnoge načine odgajanja. Nakon bogatog amaterskog, a kasnije profesionalnog iskustva u odgajanju matica, svim pčelarima preporučujem da na startu uče i prihvate odgajanje matica presađivanjem larvi.
Druga tema: „Organizovana proizvodnja matičnog mleča“ prirodno naslanja se na sadržaj predhodne. Na samom početku predavač je ukazao na preduslove za proizvodnju matičnog mleča. Ona je ekonomski najisplativija ako se radi na pčelinjaku gde se vrši organizovano odgajanje matica. Potpuno se koristi isti pribor i pomagala koja se koriste kod odgajanja matica.
Predavač je prisutnima je skrenuo pažnja na činjenicu da: „Pčelinja društva koja se koriste za proizvodnju matičnog mleča bitno smanjuju drugu proizvodnju. Svako starter društvo koje prima mlade presađene larvice gubi dnevno 1500 mladih pčela, jer u svojoj biološkoj celini nema maticu. Matica bi u tom periodu polagala najmanje toliki broj jaja iz kojih bi se izlegle mlade pčele. Taj manjak pčela mora se nadohnađivati iz drugih košnica, što i kod njih može da smanji proizvodnju ostalih pčelinjih proizvoda“.
Fotografijama, koje ilustruju oduzimanje i čuvanje matičnog mleča, predavač je postigao potpun efekat jasnoće i potvrdio profitabilnost ovog posla.
Sasvim sam ubeđen da je veliki broj pčelara, koji su prisustvovali seminaru, zadovoljan onim što je čuo i video, od profesionalnog odgajivača matica i proizvođača matičnog mleča, Ferida Velagića, na čemu mu i ovom prilikom, u ime tih zadovoljnih pčelara, zahvaljujem.
Vlastimir Spasić – Niš
Šalje se...