У јануарском броју „Српског пчелара“ за 2023. годину, који из штампе излази око 20. децембра 2022, објављујемо веома интересантан текст Момчила Богдановића: „Пут до младих и добрих, а не само младих матица“. Текст је својеврсна реакција и одговор аутора одгајивачима матица који су оштро реаговали на његов текст у јулском броју „Српског пчелара“, под насловом: „У јулу се кује пчеларски занат“.
Аутор овог текста о матицама је иначе добитник награде од 1000 евра за најбољи текст у часопису ”Српски пчелар” за прошлу годину, по гласовима читалаца (ОВДЕ)!
Овде објављујемо најзначајније делове, а цео текст моћи ћете да прочитате у штампаном издању „Српског пчелара“.
Момчило Богдановић
Галибабинац (Сврљиг)
064/498-5192
ПУТ ДО МЛАДИХ И ДОБРИХ,
А НЕ САМО МЛАДИХ МАТИЦА
Циљ ми је да у овом тексту укажем на све мањкавости у узгоју матица, могућности за њихово елиминисање или умањење, али и да покренем тему како да се дође до побољшања у поступцима узгоја квалитених, а не само младих матица.
Повишен тон је израз незнања или страха
После чланка објављеног у јулском броју нашег часописа јавио се већи број пчелара са различитим питањима, али највећи број питања везан је за тему матица. Пчелари који су скоро почели да се баве комерцијалним одгајањем матица и матичњака користили су такорећи оштрији тон, чак повишен, у вези са мојим мишљењем да су најбоље матице из ројевног нагона. Кроз те приче, које са некима нису биле баш пријатне, стекао сам утисак да су њихови непријатни тонови резултат оскудног пчеларског образовања и жеље за брзим профитом на узгоју матица. Неки су мишљења да моје писање одвраћа њихове потенцијалне купце и да их то угрожава. Нисам човек који ломи преко колена, имам пуно разумевање и за такве пчеларе, времена су тешка, али волим јасне ставове и ситуацију. Зато и хоћу, ако уредништво и уредник нашег часописа прихвате, да изнесем моје ставове зашто мислим и тврдим да су матице из ројевног нагона најбоље и које су мањкавости, по мом мишљењу, у узгоју матица које радимо ми пчелари.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
У пчеларењу матице се добијају из ројевног нагона, тихе смене, принудних матичњака и узгој матица у пчелињим заједницама уз активност односно контролу пчелара. Прва три начина су настала у процесу еволуције пчела, која траје више десетина милиона година, а четврти начин којим је пчеларење на планети омасовљено и без кога се не може замислити савремено пчеларење, тек неколико десетина година. Сваки од ових начина има својих добрих али и лоших карактеристика. Пошто сам малтене прозван од неких колега, хоћу да изнесем своје мишљење форимирано кроз дугогодишње пчеларење – 47 година и кроз активности у производњи млеча, матичњака и матица за своје потребе и пријатеље, као и искуство са матицама које сам добијао из ројевног нагона, али и тихе смене и принудних матичњака, или куповином од одгајивача матица.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Контроверзе о матицама из ројевног нагона
Први разлог ројења, обиље у кошници, у последњих неколико година је редак, али то је ситуација када врхунски развијена пчелиња заједница уђе у повољан временски период цветања добрих медоноша, као што је багрем, напуни кошницу медом и пчелама и због помањкања животног простора донесе одлуку да се дели, односно роји. Тада пчеле хранитељице добијају информацију да појачано хране матицу матичним млечом, а градитељице да граде матичне ћелије и припреме их, исполирају, да приме јаја намењена за узгој матица. Због интензивније, тј. појачане исхране матичним млечом матица ствара јаја у којима ће око ембриона који се развија после оплодње јајне ћелије нагомилати веће количине хранљивих материја за исхрану ембриона до рађања ларвице. Дакле, јаје из кога ће се родити ларвица за будућу матицу имаће више хранљивих материја од јајета из кога се рађа ларвица за пчелу радилицу. Сав овај процес је под контролом пчелиње заједнице и у овом случају цео процес од прве секунде па до изласка матице из матичњака одвија се по шеми за добијање матице. Новорођена матица је имала услове да се излегне као врхунска јединка, а да ли ће то и бити, зависиће од догађања у наредним етапама њеног развоја и оплодње, као и услова у заједници где почиње да полаже јаја.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Пчеле брзо препознају шта је најбоље за њих
Тиха замена је посебно стање у пчелињој заједници. Пчеле уочавају да матица, и поред врхунске неге, не залеже довољну количину јаја, или залеже јаја из којих се легу ларвице лошег квалитета, а оне то врхунски препознају и такве ларцвице елиминушу, доносе одлуку да граде матичњаке за замену матице (тиха замена). У припремљене матичне ћелије матица залеже оплођена јаја, али не и врхунског квалитета, јер је у проблему, као јаја приликом ројења из обиља у кошници, па ће ембрионални развој дати ембрион мањег квалитета и излећи ће се ларвица за матицу слабијег квалитета. У овом случају гради се мали број матичњака који су готово исте старости и величине као и код ројења из нужде. Моја тврдња да пчеле препознају шта је добро за њих, за њихов опстанак је и појава да у пчелињој заједници у неким случајевима налазимо две матице које полажу јаја, стару и младу. Ако је млада матица узгојена касно, па оплодња није била добра, а више нема времена за прављење нових матица, пчеле чувају обе и у току зиме. То им је некаква сигурност да ће у наредној активној сезони бити настављен живот пчелиње заједнице и шанса да се произведе боља матица.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Немам намеру да препричавам већ написано у приручницима чувених одгајивача матица, јер пчелари могу то прочитати у написаним књигама. Писаћу само оно што сам уочио као мањкавост у овом послу. Кренућу од одгајивачког друштва. Узор ми је ројевно друштво из обиља у кошници. Зато и сматрам да одгајивачко друштво мора бити изузетно јако, са здравим пчелама добијеним у кошници где су били врхунски услови за развој – добра запремина кошнице, добри рамови са добрим ћелијама за легло, доста меда и перге. Одгајивачко друштво у коме ће се неговати матичњаци требало би бити на ивици ројевног нагона. Друштво из којег ће се узети ларвице за пресађивање такође мора бити са истим карактеристикама као и одгајивачко друштво. У њему је матица која је одабрана по неким критеријумима, који се често наводе као критеријуми за селекцију. О селекцији нећу писати овом приликом, јер је то широка тема, сувише стручна и о томе треба да пишу, а и раде, врхунски научници.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Изолатор ствара стресну ситуацију
У приручницима о узгоју матица, а и предавачи који предају на ову тему стално потенцирају изолаторе за матице, у којима ће оне бити затворене и у којима ће имати мало простора за залегање, да би залегле јаја већих диманзија. Ова њихова прича је, по мом мишљењу, теоретска претпоставка. Ако се осврнемо на залегање матица током пчеларске године, поставља се питање када ће матица почети да полаже јаја и да ли о томе одлучује матица. Моје мишљење је да одлуку о отпочињању полагања јаја доноси пчелиња заједница. Када ова одлука буде донесена, пчеле хранитељице, произвођачице матичног млеча, почињу матицу да хране матичним млечом и она почиње да залеже јаја. У оплођеној или неоплођеној јајној ћелији, у јајоводима, око зачетка ембриона формирају се хранљиве материје да се у јајету развија ембрион до пресласка у фазу ларве. Развој ембриона у јајету траје 70–84 сата. Ово су утврдили и публиковали два научника биолога, руски Јесков и амерички Стив Тејбер. У нашим приручницима углавном стоји да опна јајета пуца и рађа се ларвица после 72 часа. Наука је утврдила да је то мало другачије, а ту је сада и питање старости ларвице за пресађивање и ту пада у воду и потреба за изолатором.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Који оплодњаци обезбеђују оптималне услове?
Из приче пчелара који узгајају матице за своје потребе, али и неких који и продају матице, најзаступљенији су мали оплодњаци различитих конструкција. Заједничко је да се формирају од мало пчела, 300–400, и мало хране. Узгајивачи матица најчешће помињу троделне и четвороделне оплодњаке, са три или два рама, у првом случају рам са зрелим леглом, рам са медом и празан рам или са сатном основом, а у другом рам легла и рам меда. И у литератури, а и у причи одгајивача матица препорука је да се матичњаци пресађују десетог дана од дана пресађивања ларвице. Велики одгајивач матица Милета Марковић у књизи „Пчеларење – искуства и сазнања“ каже: „Матичњци се могу сматрати зрелим и употребљивим тек после десетог дана од дана пресађивања. Тада је матица у матичњаку потпуно формирана и оживела, с тим што јој пигментација није довршена. Овако зрели матичњаци се узимају из одгајивачких друштава и додају у већ формиране оплодњаке. Оплодњаци треба да имају три-четири хиљаде пчела како би могли обезбедити оптимални топлотни режим (~34,5° C) у простору додатог матичњака.“
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Десетина залегнутих јаја не значи да је матица добра
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Знамо да матице иду купцима чим је матица положила прва јаја, јер пристижу матичњаци који ће заузети места у оплодњаку одакле се узима матица која је залегла, а на основу неколико десетина залегнутих јаја не може се закључити да ли је матица добра, једино је сигурно да је млада. Имали смо искуство које говори у прилог овој тврдњи. Пре две године у првој контроли оплодњака само јаја, континуираност залежених површина била је веома добра. Следећа контрола је када се очекује затворено легло. У једном од контролисаних оплодњака опет само јаја, ту је и матица, морфолошки лепо изгледа, крупна, нема никакавих видљивих деформитета. Почињемо са свакодневном контролом и уочавамо да пчеле део положених јаја чисте, а матица поново залеже. У осталим оплодњацима затворено легло на два-три рама, а овде и даље само јаја. Зовемо колегу, велепчелара Славка Радосављевића Чачета и причамо шта нам се догађа. У дискусији нисмо нашли објашњење за овакво понашање матице. Звали смо још неке колеге пчеларе, међу њима и неке који су узгајали или узгајају матице, али нисмо нашли одговор овој појави. Гасимо оплодњак елиминацијом матице. После десетак дана зове Чаче и каже да се и код њега појавио овакав случај. Ово је један пример да млада матица не мора да је и добра.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
О томе како ми наше младе матице тестирамо да ли су добре било је речи у чланку објављеном у јулском броју часописа, па то нећу понављати. Сада смо у ситуацији да фотографијама покажемо како изгледа конфигурација пчелињих заједница у којима паралелно залежу старе – двогодишње или трогодишње матице и потенцијални претеденти да заузму њихово место – младе матице у оплодњацима на врху кошнице (слика 2a и слика 2б).
Слика 2а и слика 2б
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Пчеле у ројевном нагону граде велики број матичњака, који за разлику од матичњака које ми пчелари узгојимо, нису исте старости, што гарантује могућност оптималне оплодње матице, јер ће пчеле препознати ако матица није добро оплођена и неће је прихватити, тј. елиминисаће је чекајући ону праву. И то је још један моменат који говори у корист квалитета матице добијене из ројевног нагона. То је еволуциона творевина пчела у прилагођавању условима живота на планети који се непрекидно мењају. Могу се узгајати добре младе матице, али понављам уз доста више знања, рада и улагања у узгајање. За узгој добрих матица потребни су и веома добри просторни услови на којима постоје или се могу створити услови да током целе сезоне узгој матица има континуиране пчелиње паше са доста полена и нектара. Такође тај простор мора бити изолован у смислу присуства других пчелињака како би се спречила могућност заражавања болестима и паразитима и створили услови да у оплодњи учествују трутови из одабраних очинских заједница.
Према томе, одгајивачи који сведу мањкавости на минимум, обезбеде добре просторне услове и добру изолованост од других пчелињака могу узгајити не само младе већ и добре матице, а цена мора бити знатно већа од тренутних по којима се матице продају.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Šalje se...