XX Međunarodni stručni seminar za pčelare, održan 12. decembra 2015. godine u Vladičinom Hanu, na najbolji način pokazao je prisutnim pčelarima, njih preko 300 iz cele Srbije, „put kojim se napred ide“.
To je put stalnog i intenzivnog obrazovanja i stručnog usavršavanja pčelara za savremeno i visoko-produktivno pčelarenje. Putokaz ka tom putu pokazali su nam profesionalni pčelari, koji su prošli tim putem, Peter Broš (Peter Bross) iz Budimpešte (Mađarska) i Janoš Balint iz Mužlje kod Zrenjanina.
Atmosfera koja je toga dana vladala u Vladičinom Hanu, predstavljala je „praznik“ pčelara Srbije. Organizatori seminara, Pčelarsko udruženje „Medena“ iz Vladičinog Hana i Udruženje pčelara „Matica“ iz Surdulice, predvođeni predsednicima Radosavom Stankovićem i Ivicom Kostićem, uz finansijsku pomoć opštine Vladičin Han, na više načina pokazali su se kao dobri domaćini i organizatori, sa snažnim ljudskim potencijalom, punim entuzijazma i želje da ovaj događaj učine značajnim i nezaboravnim. Pristiglim gostima priređen je veličanstven doček, na tradicionalan srpski način, posluženjem pogačom i solju iz ruku devojaka u narodnoj nošnji, ispred špalira od momaka i devojaka u majicama sa pčelarskim simbolima, uz zvuke trubačkog orkestra i to ne bilo kog, već orkestra Slaviše Krstića, višestrukog pobednika Sabora trubača u Guči, pa i ovog poslednjeg. Atmosfera veselja i dobrog raspoloženja prenela se i u salu Doma kulture, pre početka rada seminara. Preneli su je, igrom i pesmom, devojke i momci KUD iz Vladičinog Hana. Za kraj svečanog otvaranja, još jedan nastup trubača sa pobedničkom kompozicijom.
Pozdravne reči prisutnima uputili su predsednik SPOS-a dr med. Rodoljub Živadinović, direktorka Doma kulture Olivera Kitanović i pomoćnik predsednika opštine Vladičin Han Novica Petrović.
Peter Broš, agronom po struci, profesionalni pčelar sa 600 košnica, sa trogodišnjim iskustvom u radu na pčelinjaku sa nekoliko desetina hiljada košnica kod Dika Rubija (Dick Ruby) u Severnoj Dakoti (SAD), eks predsednik Asocijacije profesionalnih pčelara EU, 17 godina je radio u Savezu pčelara Mađarske, u Briselu je proveo osam godina kao predstavnik pčelara Mađarske, sada aktuelni urednik časopisa „Pčelar“ u Mađarskoj, održao je dva predavanja.
U uvodnom delu predavanja predavač je dao presek stanja pčelarstva u EU i uzročno-posledični uticaj na stanje pčelarstva u Mađarskoj. Liberalizacija tržišta meda i ukidanje carinskih barijera doneli su im prisustvo ogromnih količina jeftinog meda, uvezenog, pre svega iz Kine, ali i Argentine i snažan uticaj na formiranje veoma niske otkupne cene meda i cene u maloprodaji. Kontrola kvaliteta meda u maloprodaji pokazala je da je od 10 uzoraka svih deset su bili industrijski med. Krajem ove godine, na evropsko tržište je ušlo 80 hiljada tona kineskog meda. Na pitanje, kolika je sada cena, odgovor je glasio da ona nije relevantna, jer sa kojom god cenom da pčelari izađu, cena uvezenog meda će biti niža. Ipak, dobili smo konkretan odgovor: „Otkupna cena je pala za pola evra. Agrarna politika EU je takva, da bi svi bili zadovoljni, parama se kroz subvencije i bespovratnim sredstvima guši unapređenje poljoprivrede pa i pčelarstva“.
Uslovi za pčelarenje postaju sve teži, jer poljoprivrednici mogu da ostvare subvencije samo ako u njivama nemaju korovskog bilja. Nekada je za poznati i često korišćeni insekticid DDT (dihlor-difenil-trihloretan) LD50 (srednja letalna doza – količina pesticida (aktivne materije) koja je u stanju da izazove smrt 50% eksperimentalne populacije, napomena autora), iznosila 27 hiljada nanograma, a za neonikotinoide koji se danas masovno primenjuju, LD50 iznosi 3 nanograma, što je oko 3 hiljade puta veća otrovnost. Bagrem, kao korovska biljka, treba da se iskoreni i jedino za sadnju bagrema se ne daju podsticajna sredstva. Stvara se ambijent tzv. “zelena pustinja“. Takvom politikom stvara se ambijent poslovanja u kojem se pčelar pita vredi li pčelariti? Očuvanje zdravstvenog stanja pčelinjih zajednica je drugi veliki problem, svih pčelara u EU i postao je bitniji od ostvarenja prinosa po košnici. Istovremeno, širi se metod rada kojim se uvećava profit, a prosek po košnici se smanjuje.
Mađarska je najsnažnija pčelarska zemlja u EU (članica je od 1. maja 2004. godine, napomena autora). Do najvećih promena u strukturi pčelarstva u Mađarskoj došlo je u poslednjih 15 godina. Sa nekadašnjih pola miliona košnica, taj broj se sada popeo na 1,2 miliona košnica, broj pčelara sa 6 hiljada porastao je na 20 hiljada, a 20 odsto pčelara poseduje više od hiljadu košnica. Sa tim brojem, Mađarska je u svetu sa najvećom gustinom košnica, odnosno sa 12 košnica po kvadratnom kilometru, a u zapadnom delu zemlje gustina je i 20 do 25 košnica po kvadratnom kilometru. Do pre 20-tak godina, u prečniku leta pčela bilo je 100 do 150 košnica, danas je oko 600 košnica.
Kroz predavanje, na temu „Tehnika pčelarenja za visoke prinose na profesionalnom pčelinjaku“, predavač je hronološkim redosledom prezentovao najbitnije metode i tehnike rada na profesionalnom pčelinjaku.
– Način rada u najvećoj meri uslovljava pčelinja paša. U Mađarskoj, glavnu pašu predstavlja bagremova paša, pa su svi radovi i postupci usmereni ka njenom maksimalnom iskorišćavanju. Načini rada koji se u tom cilju primenjuju su: dvomatični sistem rada, obezmatičavanje društava, ograničavanje plodišta na 6 okvira i razdvajanje plodišta od medišta.
Na tehnologiju rada bitno utiču: stručnost zaposlenih (razviti takvu tehnologiju da se sa košnicom radi bez razmišljanja i bez neophodnog pčelarskog znanja od strane zaposlenih radnika), ujednačenost društava na pčelinjaku, minimalno vreme rada po košnici (minimalan broj otvaranja košnice). Tehnologija rada u proleće obuhvata: nema ograničavanja prostora u plodištu (10 ramova), prihranjivanje (ram hranilica ili prihrana preko leta košnice), pojačavanje naletom pčela (zamena mesta slabih i jakih društava) i jako utopljavanje (oko 1. marta). Tehnologija pred glavnu pašu obuhvata: proširivanje plodišta i zamenu matica. U toku glavne paše: korišćenje naleta pčela, sprečavanje rojenja, oduzimanje legla i proizvodnja matica. Po završetku paše: oduzimanje medišta, sređivanje plodišta za zimu (15. jul), prihranjivanje. U periodu jesen/zima: nema utopljavanja plodišta, zimski tretman protiv varoe (oksalnom kiselinom, uglavnom sublimacijom).
Na početku izlaganja po drugoj temi: „Kvalitet voska na tržištu i njegov uticaj na uspešan razvoj pčela“, predavač je za vosak kazao da je to „tempirana bomba u košnici“. Naravno, u nastavku izlaganja objasnio je i zašto? Pojava varoe (u Mađarskoj je otkrivena 1978, napomena autora) dovela je do masovnog korišćenja hemikalija u pčelarstvu. Istovremeno, događao se proces smanjenja prosečnog prinosa po košnici i povećanja broja košnica, a kao krajnji rezultat imamo hronični nedostatak kvalitetnog voska. Tri su osnovna izvora zagađivanja voska: pčelar (postupcima suzbijanja varoe), prerađivači voska i okolina (zagađenja usled zaštite bilja). Koja god štetna materija da se nađe u košnici, na tri načina se odstranjuje iz nje, nagomilavanjem u telu pčele, medu i vosku. Najveći problem je što se zagađenja u vosku vraćaju u košnicu sa satnim osnovama.
Ispitivanja kvaliteta satnih osnova, 2014. godine, u 26 uzoraka, pokazala su sledeće rezultate: insekticidi u 3 uzoraka – hlorpirifos, u 2 uzorka – tiakloprid, u 6 uzoraka 4 vrste fungicida, u 2 herbicid, a u pojedinim uzorcima i preparat za suzbijanje komaraca – piperonylbutoxide. U drugom ispitivanju, iste godine u 16 ispitanih uzoraka nađeno je: u 12 ostaci amitraza, u 14 fluvalinata i kumafosa, u 2 brompropilata, u 2 hlorfenvinfosa, u 2 insekticida i u tri uzorka fungicida.
Prisutne hemikalije u vosku ispoljavaju različita dejstva, na primer: fungicid (fluziazol) pojačava dejstvo insekticida i akaricida (sinergist), insekticid (hlorpirifos) ima za posledicu puzajuće pčele, akaricidi (brompropilat) ostavlja rezidue u medu, a prisustvo kumafosa može da stvori problem u odgajanju matica – uginjavanje matičnjaka. Svoje izganje po ovoj temi, predavač je završio rečima: “Najveće blago u pčelarstvu, ubuduće, biće vlastiti vosak”.
Na kraju, nezaobilazno je konstatovati, da su predavanja u potpunosti uspela zahvaljujući Janošu Balintu, stručnom i briljantnom prevodiocu, sa mađarskog na srpski jezik.
Toga dana, Balinta smo “dobro oznojili”, jer je bio u dvostrukoj ulozi, prevodioca i predavača na temu:”Racionalna tehnika pčelarenja sa odgajanjem visokokvalitetnih matica za sopstvene potrebe“. U jednosatnom predavanju Balint je, na veoma uspešan način, dao presek godišnje tehnike rada, čiji je osnovni pristup visok nivo profesionalizacije i racionalizacije. Sadržaj njegovog predavanja prikazaću nekom drugom prilikom.
Vlastimir Spasić
Predsednik RAPOJS-a Niš
Šalje se...