SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

JESENJI RADOVI NA PČELINJAKU


Oktobar je pravi jesenji mesec, bez obzira što je kalendarska jesen počela nekih desetak dana ranije. Karakterišu ga osetni padovi temperature u odnosu na Septembar, kao i manji broj sunčanih dana. Međutim, dešava se i zadržavanje stabilnog vremena i to naročito u njegovoj prvoj polovini. Onda dnevne temperature mogu biti i preko 26 – 27° što je, za to doba godine dosta toplo vreme i u narodu je poznato kao Miholjsko leto. I pored takvih lepih dana, noćne temperature mogu da padnu nekada i na oko 10 – 12°. Takođe, u ovom periodu imamo i više padavina kao i dana sa većim duvanjem vetra (vetrova), pa nam je i to neka od״opomena״ da nam se bliži zimski period. Pčele, kao nepogrešivi ״meteroolozi״ osećaju sve te promene u prirodi pa svoj način života maksimalno usaglašavaju sa svim tim promenama.
Radovi poput zamene matica, skladišćenje medišnjih nastavaka (magacin, nadstrešnica, ispod košnice – plodišta kao tzv. duboka podnjača) , blagovremeni pregled svih pčelinjih zajednica (društva, nukleusi…), dopuna plodišnog prostora kvalitetnom hranom (medno-šećerni sirup), kao i prvi deo tretmana protiv varoe (završava se oksalnom kiselinom), trebalo je da budu završeni u prethodnih nekoliko meseci (jul, avgust i septembar). Praksa je pokazala, da se većina grešaka napravljena nebrigom pčelara u ovim mesecima teško ili u najgorem slučaju nikako ne nadoknađuje, pa eventualne greške koje smo (ako smo) napravili nikako ne smemo da ponovimo iduće godine.
Bez obzira što većina pčelara zna šta im valja činiti u gore navedenim mesecima, ja ću izneti moju pripremu za dobro (kvalitetno) zimovanje pčela. U nju spadaju:
a) Zdrava i jaka društva sa kvalitetnom maticom u većini slučajeva dobijenoj sopstvenom proizvodnjom na svom pčelinjaku (sistem presađivanja, matičnjaci tihe smene…).
b) Dobra, više nego dovoljna zaliha kvalitetne hrane pravilno raspoređene u košnicama.
c) Pravilna ventilacija u košnicama za jesenje – zimski period.
a-1) Naučno je dokazano da samo jaka društva mogu čak i u slabijim godinama po prinosu da donesu pčelaru (kao i za sebe) odgovarajuću količinu meda. Naravno, po pravilu to su ona društva koja prosto “kipe” od pčela.
  
Takva društva su i zdrava, jer samo vitalne zajednice mogu da budu “imune” na pojedine bolesti koje po pisano-nepisanom pravilu uvek “pogode” srednje jaka a posebno slaba drustva. Po meni, za jaku zajednicu (osim kvalitetne košnice, saća itd.), najveću zaslugu ima “njeno veličanstvo” matica. Odavno postoji izreka koja kaze: “Kakva matica, takva i košnica”.
Matice, nadam se kao i većina pčelara ne delim na mlade i stare, već isključivo na visokoproduktivne (kvalitet i količina legla i pčela) i loše. Od kvaliteta matice upravo zavisi sa kojom količinom jesenje-zimskih pčela ulazimo u period zazimljavanja.
Zdravim zajednicama smatram sve one zajednice koje nisu obolele od nekih bolesti (nozema, krečno leglo, am.kuga…) i koje su očišćene većim delom od krpelja ispred perioda koji prethodi odgajanju zimskih pčela. Na mom pčelinjaku u toku aktivne sezone za suzbijanje varoe koristim “paštete” Apigarda koje najveću efikasnost imaju u periodu od 15.07. pa do 15.08. Svaka moja košnica ima napravljen odgovarajući drveni ram-prsten visine 50 mm i spoljnjih dimenzija košnice, pa u njemu po potrebi mogu da osim Apigarda dodajem i pogače koje ne moraju biti standardne debljine, kao i spajanjem takva dva prstena prostor za hranilice u kojima za par dana mogu da dodam željenu ili potrebnu količinu medno-šećernog sirupa.
  
Naravno, uz sve mere predostrožnosti (grabež…). Prve lepe dane oktobra koristim za kontrolno tretiranje nekim od dimnih sredstava, uz obavezno “čitanje” fijoka ispod mrežastih podnjača, da bih završni tretman obavio sa oksalnom kiselinom koju više godina koristim i sa čijom sam efikasnošću potpuno zadovoljan. Sa ovim načinom rada, pčele koje su se izlegle u pripremnom periodu za jesenje-zimski period imaju veću masu tela, ždrelne žlezde su im razvijenije, imaju uvećano masno tkivo kao i ukupnu količinu rezervnih hranljivih materija. Utvrđeno je da tako odnegovane i “neizrađene” pčele mogu da žive oko 150 – 180 dana. Naravno, za to treba da zahvale neučešćem u negovanju legla kao i sakupljanju i preradi nektara, odnosno što je još gore preradom dodatog sirupa ili pogača (iz nužde) kad im vreme nije. Po pravilu (bar je kod mene tako), jake zajednice imaju (u zavisnosti od tipa košnice) između 8 i 10 ulicadobro zaposednutih sa pčelom što bi po težini trebalo da iznosi nekih 2,5 – 2,8 kg. pčela u oktobru.
b-1) Pod pojmom dobre (na količinu) i pravilno raspoređene hrane podrazumevaju se optimalne količine meda kao i polena – perge. Kao i u svemu, pa i u ovome postoje razna mišljenja o “idealnoj” količini hrane. Raspon je širok i kreće se od oko 15–tak pa do 30 kg. hrane. Po meni je najbolje da svaki pčelar shodno lokaciji pčelinjaka kao i nadmorskoj visini kroz iskustvo (tuđe ili svoje) dođe do potrebnog optimuma hrane sa kojim će mu pčele uspešno ući u jesenje – zimski period. Što se mene lično tiče, zastupam tezu da hrane (med, polen…) uvek treba da bude u nešto većoj količini, pošto med osim uloge hrane ima i ulogu “grejnog” tela. Sve moje zajednice ulaze u jesenji period sa oko 22 – 28 kg. hrane a u zavisnosti od toga da li su uzimljene u DB-10 ili DB-12 košnicama. Hrana u košnicama osim u količini, mora da bude i pravilno raspoređena. Pošto na svom pčelinjaku držim izuzetno jaka drustva (nisam seleći pčelar), u velikom broju slučajeva (90%) nemam potrebe za naknadnim preuređivanjem. Određeni deo pčelara smatra a posebno s početkom jeseni da će nekim “svojim” rasporedom “pomoći” pčelinjem društvu pa razmeštaju ramove misleći da im tako pomažu. Ja smatram da je tu veća šteta nego korist jer samo pčela (društvo), a pogotovu jaka i vitalna najbolje “zna” da napravi idealan raspored u košnici i to tako da uz ramove sa “bogatom” mednom kapom i budućim zimskim klubetom budu ramovi puni perge i meda kao i ramovi zaliveni medom. Ako sam u situaciji da moram da izvršim preuređivanje legla onda to činim najkasnije do 20. avgusta. Sa tim “rasporedom” i ulaze u uzimljavanje. To izgleda ovako:
 
– sa desne strane dva puna rama sa medom,
– ram bogat sa cvetnim prahom – pergom,
– dobri ramovi (sa kvalitetnim radiličkim saćem u izvođenju nekoliko generacija pčela, tzv. toplo saće) sa leglom i bogatom mednom kapom širine najmanje 10 – 12 cm. (širina dobre šake),
– ram sa medom i cvetnim prahom – pergom,
– ram bogat sa medom,
– par ramova u kojima ima hrane (meda) ali koji će u proleće zbog starosti biti menjani – pretopljeni
Na ovaj način pčelinje klube ulazi u jesenje – zimski period u centralnom delu (izvođenje poslednjeg legla) košnice sa obiljem hrane koju dohvata periferni deo klubeta (postoji centranlni i periferni deo klubeta). Bez obzira na dovoljnu količinu hrane svaka moja zajednica u jesenjem periodu dobija po jednu kvalitetnu pogaču.
Moja iskustva sa pogačama su sledeća:
– nikada je ne dajem iz nužde,
– isključivo mi služi radi dopune hrane sa lekovitim komponentama,
– moje energetsko-proteinsko-vitaminske pogače imaju u sastavu: med, polen, prirodni jod, kobalt-hlorid, selen, kvasac, šećer u prahu…
Med, polen kao i prirodni jod su isključivo moji proizvodi, zdravstveno
kontrolisani, tako da po pčele ne predstavljaju nikakvu opasnost. Ekstrat prirodnog joda dobijam potapanjem mladih oraščića u med, a zatim to u tegli sa zavezanom gazom stoji na sunčanom mestu određeno vreme sve dok se oraščići ne “stope”. Sa ovim dodatkom sam eliminisao nozemu tako da nikakva druga gotova sredstva (nozecid, fumagilin, urotropin…) ne koristim. Jaka društva (a samo takva uzimljavam) ovakvu pogaču “obrišu” za nekoliko dana. Takođe, nikada u svojim pogačama nisam koristio sojino brašno. Mislim da ovakve pogače (sopstveni proizvod) po svom sastavu ne mogu da štete pčelinjim zajednicama, a moje iskustvo sa njima je odlicno.
Napomena: Po Lebedevu 1 kg. pogače iz “nužde” oslabi zajednicu za jednu ulicu pčela.
Davanje ovakvih pogača u jesenjem periodu mi odgovara i zbog toga sto u neposrednoj blizini pčelinjaka imam veliki kompleks hrastove šume, tako da nije retka pojava unošenja neke količine medljike u košnicama, a zna se kakav je njen potencijalni uticaj na zimovanje pčelinjih društava.
  

 

c-1) Određivanje pravilne ventilacije je od velikog, pa čak i izuzetnog značaja za uspešno zimovanje pčelinjih zajednica. Mnogi, a posebno mlađi pčelari početnici neopravdano strahuju da će im se pčelinje zajednice tokom jesenje – zimskog perioda “smrznuti”, pa pčelinjim zajednicama ostavljaju minimalne otvore (neki samo leta) na košnicama. Naučno je dokazano da ni jedno pčelinje društvo neće uginuti od hladnoće ako su dobro opremljena sa hranom i zdrava. Kod onih društava, gde je loša ventilacija, obavezno se pojavljuje preterana vlažnost vazduha u košnici, a gde je tolika vlaga obavezno se javlja “znojenje” košnice, buđavost ramova i naravno bolest društva sa često fatalnim krajem. Moja leta na košnicama su otvorena adekvatno jačini društva i to po sistemu broj zaposednutih ulica puta 1,5 cm što znači, da su mi leta otvorena nekih 12 – 15 cm. Što se visine leta tiče kod mene su u jesenje-zimskom periodu na visini od 6 mm pa je ulaz glodara (miš, rovčica…) potpuno eliminisan. Drugi otvor (otvori) na košnicama nalaze se ispod krovova na poklopnim daskama i predstavljaju tzv. “mračnu ventilaciju”. Uvek se po pravilu nalaze na prednjem delu poklopne daske (na prvoj trećini dužine poklopne daske). Kod svih mojih košnica u krovu-zbegu imam i bočne otvore (po jedan sa strane) sa rupom Ø 2 cm. koji su sa unutrašnje strane krova-zbega prekriveni parčetom mrežice sa okcima 3×3 mm pa uvek u krovnom delu imam blagu cirkulaciju vazduha.
Prilikom utopljavanja košnica na novinskoj hartiji kružnom zumbom bušim onoliko otvora na hartiji koliko ih ima na poklopnim daskama. Kod mene su dva otvora. Na taj način postižem dobru ventilaciju u košnicama pa višak pare preko krova-zbega izlazi van tako da u košnicama nemam vlagu i buđanje krajnjih ramova. Takođe, dobru ventilaciju u košnicama postižem i time što ispod svakog plodišta imam medišni nastavak koji za vreme jesenje-zimskog perioda predstavlja tzv. duboku podnjaču.
 
 
Ako su ova tri uslova ispunjena onda nam u oktobru ostaju još neki manji radovi poput: stavljanje češljeva na leta košnica, provera ispravnosti košnica (naročito podnjača i krov), provera postolja na kojima stoje košnice, nivelacija košnica za jesenje-zimski period, “borba” sa osama i stršljenovima, “borba” sa pticama pčelaricama, zaštita košnica od žuna i detlića i provera ispravnosti ograde na pčelinjaku.
* Sa početkom oktobarskih dana, noćne temperature “padaju” po nekada i ispod
12°. Na tim temperaturama pčele već počinju da ulaze u sastav klubeta pa su poletaljke (leta) bez zaštite od pčela. Takve situacije miševi i rovčice rado koriste pa nesmetano ulaze u košnice. Mislim da je mali broj pčelara kome se pčelinjak (pčelinjaci) nalazi u sklopu kuće. Vecini nas, a takav je slučaj i samnom se nalaze na manjoj ili većoj udaljenosti od mesta stanovanja. Obično se pčelinjaci “graniče” sa poljima zasejanim poljoprivrednim kulturama (pšenica, kukuruz…) ili uz ivice većih ili manjih šuma. Takve površine su idealna staništa za mišolike glodare, a posebno za šumskog i poljskog miša, kao i rovčicu. Svaka od gore navedenih štetočina može sa ulaskom u košnice da napravi štetu koja se ne često završava gubitkom društva, upropašćenim saćem i uprljanom košnicom. Da se to ne bi desilo, postoje odgovarajući češljevi koji se početkom jeseni stavljaju na leta košnice i kroz koje štetočine ne mogu da prođu. Na mom pčelinjaku je zaštita od mišolikih glodara rešena maksimalnom higijenom pčelinjaka (uvek pokošena trava) tokom cele godine, stavljanjem češljeva sa visinom od 6 mm. svojeručno napravljenim i prilagođenim letnjim (sa većom širinom i visinom), kao i upotrebom “živih” mišolovki, a to su mačke. One su tu preko cele godine pošto sam i ja svakodnevno tamo (radovi oko pčela, volim prirodu, strastveni sam lovac…) pa problem te vrste uopšte nemam. Upotreba bilo kakvih otrova za glodare na mom pčelinjaku ne dolazi u obzir.
 
  
* Što se tiče ispravnosti košnica najviše pažnje treba posvetiti podnjači i krovu. Podnjače, a pogotovu od punog drveta vremenom, a posebno ako nisu dobro nivelisane pa u njih ulazi voda (umesto da izađe zbog nagnutosti) hoće da trunu. Na tako “ranjiva” mesta se stvaraju veći ili manji otvori koje miševi jedva čekaju da bi ušli, pa se mnogi pčelari iznenade kada u proleće bez obzira na stavljene češljeve zateknu “nezvane” goste u košnicama. Krov, takođe vazan deo košnice, mora uvek da bude ispravan da ne bi kiša ili kasnije otopljeni sneg pravili problema kroz preveliku vlagu. Kod onih pčelara (a nadam se da ih je sve više) čije su košnice iz delova i precizno izrađene uvek treba imati nekoliko podnjača i krovova u rezervi, pa ako se i otkrije (na vreme) neki nedostatak lako ih je promeniti. Veliki faktor sačuvanosti podnjača (posebno drvenih) čini i pravilna odignutost od zemlje. Na mom pčelinjaku je odignutost od zemlje između 40 – 50 cm.
* Postoje razna mišljenja o postoljima vezana oko njihovog izgleda kao i materijala od koga su napravljena. Po meni je najvažnije da su bez obzira na izgled i materijal postolja stabilna, da se ne klate i da na njima košnice stabilno stoje. Na mom pčelinjaku košnice su postavljene (najveći broj) na betonske blokove (širina bloka 20 cm, duzina 45 cm) preko kojih se nalaze metalne ofarbane cevi promera 4×4 cm. Visina do podnjača košnica od zemlje iznosi između 40 i 50 cm u zavisnosti od terena i nivelacije. Smatram da su ovakva postolja sa ovakvim materijalom izuzetno jaka i stabilna jer na sebi “nose” veliki broj košnica. Takođe, deo postolja mi je od bagremovog drveta. Stubovi su dimenzija 8×8 cm preko kojih dolaze štafne dimenzija 8×5 cm. Za stubove i štafne koristio sam najtrajniji deo drveta tzv. „srce“. Deo stubova koji ulaze u zemlju je impregniran tzv. prerađenim uljem. Ovakva postolja imaju dugi vek trajanja.
  
 
* Košnice koje se nalaze na postolja treba postaviti tako da budu u blago nagnutom položaju za vreme jesenje-zimskog perioda. To se najbolje i najtačnije postiže libelom. Koristi od ovog “malog” posla su velike jer sva voda koja na bilo koji način uđe u unutrašnjost košnice polako iscuri kroz leto. Ovo posebno koristi pčelarima čije su podnjače od punog drveta. Košnica nagnuta nazad pa čak i u vodoravnom položaju zadržava vodu na podnjači tako da to šteti i njoj i pčelama.
 
* S početkom jeseni ose i stršljenovi su još u punoj aktivnosti. Efikasna zaštita od njih se svodi na uništavanje njihovih gnezda u blizini pčelinjaka uz sve mere opreza i po pčelara (ubodi) i po prirodu (opasnost od požara ako se koristi vatra) i postavljanje flaša na odgovarajući broj košnica sa poznatim sadržajem u njima (pivo, sirće, kvasac…). Na mom pčelinjaku zbog blizine šume ima dosta stršljenova, međutim, veliki broj njih sam uspeo da eliminišem običnim reketom za badminton čija je površina protkana strunom sa dovoljno sitnim okcima da tršljena koji leti ispred ulaza košnice još nisam “promašio”.
  
 
* Na svom “jelovniku” od ptica pčelu imaju laste, pčelarice, senice, vrapci, žune i detlići. Neke od navedenih ptica se hrane pčelama onda kada im je “glavna” hrana (razni crvići, bubice, larve insekata) u nedostatku (senica, detlić, žuna, vrabac…) dok se neke od njih kao što su laste i pčelarice hrane pčelama redovno. Njih hvataju u letu. Laste naročitu štetu mogu da nanesu pčelaru za vreme parenja matica a pogotovu gde je lociran veliki broj oplodnjaka. Nije redak slučaj da se mnoge matice “zahvaljujući” njima ne vrate sa parenja. Međutim, to nije ništa u poređenju sa pčelaricama. Veliki deo pčelara verovatno nikada nije imao priliku da vidi pčelarice. Utoliko bolje po njih. Ni lepše ptice, a ni veće štetočine za pčelinju zajednicu. Samo ime joj govori šta joj je osnovna hrana. Jedna ptica može dnevno da pojede čak i do 250 pčela. Najveću štetu mogu da naprave pred jesenju seobu a to je kraj septembra i početak oktobra. Pošto uvek nadleću pčelinjake u jatima (u jatu može biti i do stotinak ptica) nije teško izračunati koliko jedna dnevna “poseta” pčelinjaku košta, a to nije jedan dan nego više. Ja imam tu “sreću” da svake godine imam u većem ili manjem obimu najezdu pčelarica. U tih desetak dana pred njihovu seobu gledam da obavezno budem na pčelinjaku i uz upotrebu petardi i lovačke puške sa patronama bez sačmenog punjenja ipak uspevam da smanjim broj napada u toku dana.
Napomena: Pčelarica spada u zaštićene vrste ptica i kao takvu štiti je Zakon o lovstvu (“Sl. glasnik R. Srbije” br. 101/2005, član 4 tačka 2) i Pravilnik o visini štete za protivzakonito ulovljenu ili na drugi način uništenu divljač ((“Sl. glasnik R. Srbije” br. 60/2006, član 2, tačka 6).
Svim kolegama pčelarima koji žele nesto više da saznaju o ovoj ptici preporučujem odličan tekst u časopisu “Pčelar” br.10 iz 2004. godine.
* Detlići i žune po pravilu mogu pričiniti štetu na pčelinjaku u kasnijem jesenje-zimskom periodu. S obzirom na jak kljun vrlo lako mogu da naprave rupu na košnici kroz koju će lepljivim jezikom hvatati pčelu jednu po jednu. Spas od ovih takođe zakonom zaštićenih ptica je u postavljanju raznih plašilica, redovnom obilasku pčelinjaka kao i upotrebi nekih pirotehničkih sredstava (petarde).
  
 
* Takođe u skladu jesenjih radova spada i provera ispravnosti ograde na pčelinjaku. Pored apsolutne higijene (uredno pokošen pčelinjak), lično smatram da je potrebno ograditi adekvatnim materijalom pčelinjak i s vremena na vreme proveriti ispravnost žice, stubova, talpi… Ako je neki od stubova (obično drveni) “zreo” za zamenu sada je upravo vreme da se zameni a žica na ogradi kao i mreža zategne. Samo ispravna ograda može da zaštiti pčele u toku zimovanja od upada domaće stoke, a takođe i nekih divljih životinja (zec, lisica… a negde i medved). Na kraju, propisno ograđen pčelinjak sa uredno pokošenom travom, ofarbanim košnicama i dobrim i stabilnim postoljima izgleda vizuelno još lepše i atraktivnije.
Oktobar je mesec sa mnogobrojnim pčelarskim manifestacijama. Treba im prisustvovati ili učestvovati u njima. Takođe mnoga društva pčelara počinju sa jesenje-zimskim ciklusom predavanja. Po mogućstvu treba ići na predavanja, čitati stručnu pčelarsku literaturu, pa ako je sve u najboljem redu ostaje nam da uz lepu romansu “Jesen stiže, dunjo moja…” poželimo našim pčelama tihu i blagu jesen i miran i spokojan zimski san.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien