SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez p─Źelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

APIMONDIJA 2005. DABLIN, IRSKA


(Tekst je napisan 2005. godine)

Izve┼ítaj podnose: Rodoljub ┼Żivadinovi─ç, Vlastimir Spasi─ç, Milutin Petrovi─ç
Prevod sa engleskog: Rodoljub ┼Żivadinovi─ç

U glavnom gradu Irske, Dablinu, od 21. do 26. avgusta ove godine, odr┼żan je 39. svetski p─Źelarski Kongres.┬á
Poku┼ía─çemo da vam predstavimo sveukupnu astmosferu pome┼íanu sa novim saznanjima do kojih smo tamo do┼íli, tako da o─Źekujemo da do┼żivite sve ono ┼íto smo i mi do┼żiveli, kroz slike i tekst.┬á
Odmah po pristizanju u Dablin, smestili smo se u studentsko odmarali┼íte (UCD village), koje je nudilo najni┼żu cenu preno─çi┼íta. Raspitali smo se o p─Źelarima Irske i saznali da ih nema mnogo, tek oko 1 000, i to prete┼żno u ju┼żnom delu zemlje. Kasnije smo od brojne slovena─Źke delegacije, koja je do┼íla autobusom sa namerom da obi─Ĺe p─Źelinjake, saznali da su posetili jednog od najve─çih p─Źelara Irske, koji ima oko 200 ko┼ínica, od kojih je njih 100 izgubio zbog varoe protekle zime.┬á
Kongresna sala i izlo┼żbeni prostor sme┼íteni su u prostorije Royal Dublin Society, do kojih smo dosta putovali. Prvo tri stanice gradskim prevozom, a zatim jo┼í 25 minuta hoda. Ispred kongresne sale smo se na┼íli dosta ranije, i to vreme iskoristili za kontakte sa predstavnicima drugih zemalja, koji su polako pristizali. Prvi kontakt ostvarismo sa brojnom ukrajinskom delegacijom (ovde bi trebalo re─Źi da smo spadali u najmalobrojnije delegacije). Saznali smo da kod njih, kako nam tvrdi┼íe, jo┼í uvek nema otpornosti varoe na fluvalinat, te da uspe┼íno koriste drvene letvice sa ovim lekom. Veoma im se dopao na┼í ─Źasopis na engleskom jeziku, a jo┼í vi┼íe dve SPOS-ove bro┼íure za pove─çanje potro┼ínje meda, koje ─çe verovatno i oni ┼ítampati.┬á
Naredni sagovornici su bili Japanci: dva p─Źelara entuzijasta sa kojima smo veoma lepo popri─Źali. Zaista prijatni ljudi. Poku┼íavali su da nas „vrbuju“ (ne znamo koju bi korist imali od toga) da stanemo iza njihove tvrdnje, da na Havajima ipak ima varoe, iako njihov ministar poljoprivrede tvrdi da je nema.┬á
Veoma dug i produktivan razgovor imali smo sa potpredsednikom najve─çe ameri─Źke firme (Tropical Blossom Honey Company, Inc.) za proizvodwu meda u sa─çu. Gospodin J. Douglas McGinnis potvrdio je na┼ía dosada┼ínja saznanja o (nezavidnim) cenama p─Źelinjih proizvoda u SAD-u, o problemima koje i oni imaju sa varoom (zimus je u SAD-u u nekim krajevima stradalo ─Źak do 50% p─Źelinjih zajednica), o borbi protiv jeftinog meda iz Argentine, recimo, koja je poslednjih par godina dobila novi, veoma interesantan oblik. Do sada su p─Źelari SAD-a zahtevali uvo─Ĺenje takozvanih damping kvota (ograni─Źenje uvoza) iz odre─Ĺenih zemalja (Kina, Argentina, Meksiko). Sada polako pribegavaju novom triku. Po─Źinju da ula┼żu sredstva u marketin┼íku kampanju pove─çanja potro┼ínje p─Źelinjih proizvoda, ali ne u SAD-u, ve─ç u Argentini! Smatraju da ─çe takvim na─Źinom borbe toliko pove─çati njihovu potro┼ínju meda, da ─çe ostati bez meda za izvoz. Ve─ç je op┼íte poznata ─Źinjenica da je godi┼ínja potro┼ínja meda u Kini tokom 1995. iznosila svega 40 g po glavi stanovnika. Po┼íto standard u Kini raste velikom brzinom, poznavaoci problematike (Tan Ken iz Instituta za istra┼żivanja u p─Źelarstvu sa Poljprivrednog Univerziteta Junana) su smatrali da bi se Kina od najve─çeg izvoznika mogla pretvoriti u najve─çeg uvoznika meda u svetu. Tan Ken navodi da je 1996. godine potro┼ínja porasla na 100 g, a ve─ç pri potro┼ínji od 160 g Kina ne samo da ne bi imala meda za izvoz, ve─ç bi ubrzo morala da po─Źne i da ga uvozi! Sa ovog aspekta se mogu razumeti ameri─Źka nastojanja u Argentini. Ina─Źe, na┼í sagovornik (irskog porekla) je nekada imao oko 2 000 ko┼ínica, ali je sada zbog ┼íirenja aktivnosti firme p─Źele prodao i bavi se samo otkupom i prodajom, uglavnom meda u sa─çu.┬á
Sna┼żan utisak na nas ostavio je i Bruce Wolk, direktor marketinga ameri─Źkog NHB-a (National Honey Board – Nacionalni odbor za med). Uloga ove, nazovimo je agencije, jeste promocija potro┼ínje meda me─Ĺu stanovni┼ítvom. Finansira se prikupljanjem procenta od prodaje ukupne koli─Źine meda u SAD-u (oko 2 centa po kilogramu meda).┬á
Usledila je dobro organizovana registracija u─Źesnika. Bili smo odu┼íevljeni jednom ─Źlanicom odbora za prijem delegata, koja je te─Źno govorila engleski, ruski i nema─Źki jezik, ba┼í kao da je ┼żivela u sve tri zemlje. Na ┼żalost, ┼íto se ti─Źe organizacije, od tada pa u svim narednim danima odr┼żavanja Kongresa, prime─çivala se velika ┼żelja organizatora da u┼ítedi gde god mo┼że. Nije se rasipalo, ┼íto je pozitivno, ali se ─Źesto i┼ílo i ispod dozvoljenog nivoa. Jedan predstavnik ruske delegacije je ustao i javno na sastanku rekao da je ovo najlo┼íije organizovani kongres od poslednjih dvanaest, kojima je redom prisustvovao. Na sre─çu, taj nedostatak nam nije predstavljao ama ba┼í nikakav problem. Nama je bilo najva┼żnije da je stru─Źni deo kongresa imao visok nivo, bar ┼íto se ti─Źe tema koje su nas (i ne samo nas) najvi┼íe interesovale.┬á
Dan namenjen registraciji u─Źesnika proveli smo ve─çim delom pored izlo┼żbenih ┼ítandova. Ovaj sistemati─Źni obilazak ┼ítandova omogu─çio je prvi uvid u novine koje su tamo prikazane. Prezentova─çemo sve ┼íto nam se u─Źinilo interesantnim i bitnim.

Biološki preparat protiv voštanog moljca

Svakako najzna─Źajnija novina je pojava biolo┼íkog preparata B 401 protiv voskovog moljca na bazi bakterije Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai (serotip 7) koji proizvodi firma Vita (Europe) Ltd iz Velike Britanije (www.vita-europe.com). Preparat se koristi tako ┼íto se finom prskalicom nanosi na ramove sa sa─çem i 100% ih ┼ítiti od voskovog moljca cele sezone. Kada se izlegne larva moljca, unese u sebe bakteriju i tako strada. Raspitali smo se na ┼ítandu ove firme koliko ko┼íta preparat. Re─Źeno nam je da cenu ne─çe imati jo┼í dva meseca, pa da im se tada javimo. Me─Ĺutim, preparat smo kasnije videli na dva ┼ítanda u prodaji! Cena se kretala najvi┼íe oko jednog evra za za┼ítitu jednog LR nastavka sa─ça. Pri kupovini ve─çeg pakovanja, cena je ni┼ża. Treba re─çi da tu cenu smatramo preteranom, da je ona daleko od velikoprodajne, te da o─Źekujemo da ─çe kod nas biti znatno ni┼ża. Za┼íto ka┼żemo kod nas? Trebalo je da odemo u Dablin da bi saznali da Vita (Europe) Ltd ima predstavnika u Srbiji! To je firma Zoolek d.o.o. iz Beograda (Had┼żi Prodanova br. 8,[email protected]). ─îak nam je na licu mesta uru─Źen prospekt na srpskom jeziku za jedan drugi wihov preparat (Apiguard, lek na bazi timola protiv varoe). Gospodin iz Vita (Europe) Ltd bio je jako zadovoljan kada je video iznena─Ĺenje na na┼íim licima. Ina─Źe, ova firma ima veoma bogat proizvodni program za p─Źelarstvo. Odmah po dolasku u Srbiju, sam pozvao Zoolek i raspitivao se kako je mogu─çe da p─Źelari Srbije ne znaju ni┼íta o njima. Saop┼íteno mu je da preparata ne─çe biti u prodaji do narednog prole─ça, a da ─çe ih oni ve─ç reklamirati na stranama na┼íeg ─Źasopisa kada za to do─Ĺe vreme.

Apiguard

Drugi proizvod firme Vita (Europe) Ltd je i Apiguard (www.apiguard.com), kod nas manje poznat preparat protiv varoe na bazi timola, iako je u prodaji ve─ç nekoliko godina. To je patentirani sporodeluju─çi gel na bazi timola. Deluje kao sun─Ĺer, jer se njegove pore u zavisnosti od temperature ┼íire ili ste┼żu. Sa temperaturom raste nepostojanost timola, dok se pore smanjuju, i tako se uspe┼íno reguli┼íe koli─Źina oslobo─Ĺenog timola. Deluje dvojako. Miris timola ubija varou kada ga ona udahne. Ali, p─Źele i raznose gel ko┼ínicom, kada varoa strada od kontakta sa njim. Rezultati ispitivanja u raznim klimatima (od Meksika do Finske) pokazuju da je efikasnost protiv varoe od 90-93%. Proizvo─Ĺa─Ź smatra da je mogu─çnost razvijanja otpornosti varoe veoma mala, jer klasi─Źni akaricidi imaju jedno ciljno mesto na kome deluju, dok timol remeti biolo┼íke procese varoe tako ┼íto deluje na vi┼íe mesta na ─çelijskoj membrani i nervnom sistemu, pa je verovatno─ça pojave otpornosti varoe na timol mnogo manja. Pakovanje ovog leka ukupne mase 50 g (sadr┼żi 12,5 g timola) li─Źi na tanku pa┼ítetu. Skine se folija, i „pa┼íteta“ stavi na satono┼íe. Tu stoji sve dok ima gela. Posle otprilike dve nedelje, stavlja se novo pakovanje. Tretman traje 4 do 6 nedelja. Najbolje ga je dati kada prose─Źne dnevne temperature budu oko 15 ┬░C. Ako se zajednice prihranjuju, tretman treba po─Źeti nekoliko dana ranije, kako bi p─Źele efektnije ra┼íirile lek po ko┼ínici. Cena jednog pakovanja je ne┼íto ispod 1,8 evra, ili 3,6 evra za jedan tretman jednog dru┼ítva. Nadamo se da ─çe kod nas biti jeftinije, ┼íto bi bilo po┼żeljno, ako uvoznik ┼żeli da primena ovog leka bude masovnija. Karenca za med je 0 dana.

Novi lek protiv varoe

Dosta se reklamirao i jedan novi lek protiv varoe (Exomite apis) firme Exosect Ltd, koji se obavezno koristi u kombinaciji sa mre┼żastom podnja─Źom (distributer Agri-Nova Technology Ltd,┬áwww.agri-nova.biz, ++44 (0) 1799-542-289). Prvo se mora kupiti specijalna plasti─Źna plitka posuda koja se stavlja sa unutra┼ínje strane leta ko┼ínice. U posudu se sipa pra┼íak (poznat kao entostat pra┼íak) koji sadr┼żi timol. On je napravljen pomo─çu posebne elektrostati─Źke tehnologije. Kada p─Źela pro─Ĺe kroz posudu, odre─Ĺena koli─Źina pra┼íka se nalepi na nju sa svih strana, po┼íto je pra┼íak sa elektrostati─Źkim nabojem i tako ga pronosi kroz ko┼ínicu. Preparat obara varou sa odraslih p─Źela. Mre┼żasta podnja─Źa spre─Źava povratak varoa na p─Źele. Odjednom se sipa jedna kesica pra┼íka. Kroz 12 dana se sipa druga kesica (i ranije, ako se pra┼íak potro┼íi ranije). Tokom tretmana na ko┼ínici se dr┼żi otvoreno samo jedno leto (gde se nalazi lek). Svaka kesica sadr┼żi 25 g pra┼íka, od ─Źega timola ima 5 g. Lek se mo┼że primeniti dva puta godi┼ínje, u prole─çe ili jesen. Ne preporu─Źuje se tretman tokom intenzivne pa┼íe. P─Źele moraju biti izlo┼żene pra┼íku najmanje 21 dan, optimalno 24. Cena dve kesice pra┼íka (za jedno dru┼ítvo) je oko 6,75 evra (ne┼íto manje kod kupovine ve─çe koli─Źine), a cena plitke posude (kupuje se samo jednom i ponovo koristi neograni─Źen broj puta) oko 2,6 evra.

Knjige i ─Źasopisi

Iako je nekoliko izdava─Źa izlagalo knjige iz p─Źelarstva, nije bilo najboljih naslova. Ose─ça se i stagnacija u izdava┼ítvu. Jedino je IBRA (International Bee Research Association) osvetlala obraz sa nekoliko novih kvalitetnih knjiga. Jednu od njih sam uplatio (Form and Function in the Honey Bee, 45 evra), i verovali ili ne, u po┼ítansko sandu─Źe je stigla ve─ç 3. septembra, samo nedelju dana po povratku sa Apimondije. To je knjiga koja opisuje gra─Ĺu p─Źele sa njenim funkcijama, uz obilje fotografija sa elektronskog mikroskopa. Interesantno je da se nigde nisu mogle kupiti knjige koje su osvojile nagrade (Imkern im gebirge, Praxisbuch osvojila je prvo mesto; Imkern, Schritt fur Schritt drugo mesto, a Plants and Honey Bees, their relationships tre─çe).┬á
Nemci su dominirali i kada su ─Źasopisi u pitanju. Titulu najboljeg ─Źasopisa poneo je nema─Źki Die biene. Drugi ─Źasopis je presti┼żni Bee World, a tre─çi Abeilles&cie. Po prvi put je i na┼í ─Źasopis P─Źelar u┼íao u konkurenciju za najbolji ─Źasopis. Primetili smo da su svi nagra─Ĺeni ─Źasopisi ve─çeg formata (A4), ┼íto otvara dijapazon mogu─çnosti za kvalitetniji dizajn, uz manju prenatrpanost stranica tekstom, uz krupnija slova, ┼íto predstavlja neponovljiv vizuelni, duhovni i stru─Źni do┼żivljaj. Neka nam to budu smernice za budu─çnost, ─Źak i na ovakvom formatu.

─îasopis P─Źelar na engleskom jeziku

Kao ┼íto ve─ç znate, za ovaj kongres Apimondije od┼ítampan je specijalni broj na┼íeg ─Źasopisa na engleskom jeziku, ─Źiji je ceo tira┼ż podeljen u─Źesnicima Kongresa. ─îasopis sadr┼żi najbolje napise iz proteklih par godina (autori ─Źlanaka su prof dr. Jovan Kulin─Źevi─ç, Mileta Markovi─ç, Branislav Karleu┼ía, dr med. Rodoljub ┼Żivadinovi─ç, Milan Mati─ç, Ivan Brndu┼íi─ç, Milan Jovanovi─ç, ing. Vlastimir Spasi─ç). Najve─çi broj ─Źasopisa podeljen je na ceremoniji otvaranja, kada je ve─çina prisutnih dobila po primerak. Podelili smo ga ─Źak i za predsedavaju─çim stolom tokom oficijelog dela otvaranja, pa smo od pojedinaca dobili svojevrsnu „kritiku“ kako smo bili isuvi┼íe napadni. Moramo da „priznamo“ da nam je to i bila namera! Setite se pro┼ílog Kongresa Apimondije u Sloveniji. Italijan Mussi je na ceremoniji otvaranja izazvao buru interesovanja izjavom da je uspeo da pobedi varou razmicanjem ramova u plodi┼ítu. ─îak i na ovom Kongresu prezentovan je jedan rad koji se time bavi. Jeste nonsens, ali se o njemu pri─Źa ve─ç dve godine. A mi smo ponudili svetu ono najbolje ┼íto imamo, iza ─Źega stoje prakti─Źni rezultati, i ─Źega se ne moramo stideti. Ostatak ─Źasopisa je podeljen na najbolje pose─çenim prezentacijama radova.┬á
Trebalo je da budete u sali i posmatrate reakcije prisutnih. Jednog trenutka, skoro niko nije slu┼íao govornika, svi su ─Źitali P─Źelar! Ovom originalnom idejom skrenuli smo pa┼żnju prisutnih delegacija na na┼íe prisustvo. Od tog trenutka, Srbija vi┼íe nije anonimna u p─Źelarskom svetu. Ovaj ─Źasopis je omogu─çio da se i na┼ía p─Źelarska privreda (kroz oglase) na─Ĺe na Kongresu.

Izlo┼żba

Na izlo┼żbi opreme i pribora za p─Źelarstvo u─Źestvovalo je oko 100 izlaga─Źa iz celog sveta. Verovatno najve─çi prostor zauzeo je generalni sponzor Kongresa, firma Medex iz Ljubljane. Dobili su i nagradu za najlep┼íe ure─Ĺeni ┼ítand, sasvim zaslu┼żeno. Ina─Źe, u─Źe┼í─çe na sajmu API EXPO uzele su sve vode─çe svetske firme. Zastupljena je standardna oprema koja je manje vi┼íe poznata. Od novina, bila je izlo┼żena savr┼íena automatska ma┼íina za armiranje sa─ça. Samo stavite satnu osnovu, pritisnete dugme, sa─Źekate nekoliko sekundi, i osnova je o┼żi─Źena! Mogao se videti i ure─Ĺaj za izvla─Źenje vlage iz meda prilikom samog vrcanja, uduvavanjem suvog, umereno toplog vazduha u centrifugu. Ostale zanimljive eksponate mo┼żete pogledati na fotografijama, jer smatramo da nema svrhe oduzimati prostor u ─Źasopisu na njihovo opisivanje.┬á
Izlo┼żba p─Źelinjih proizvoda pored proizvoda u standardnom obliku ponudila je i novitet kao ┼íto su med u prahu i mekane kapsule mati─Źnog mle─Źa u vidu gela kineske firme Youither Bioscience,┬áwww.youither.com. ─îak proizvode i liofilizat mati─Źnih i trutovskih larvi. Njihov standardni proizvod, liofilizovani mati─Źni mle─Ź~ u kapsulama ko┼íta 10 dolara (pakovanje od 100 kapsula).

Prezentacija radova

Svakog dana prezentacija radova odvijala se u tri sale istovremeno. Pratili smo sve što je bilo iole interesantno. Ali, krenimo redom i prezentujmo najzanimljivije radove.

Pojava varoa otpornih na amitraz u Evropi

Jedan rad (autor S. M. A. Pires sa saradnicima, Instituto Politecnico de Braganca, Braganca,┬á[email protected]) je izvestio o pojavi otpornosti varoe na amitraz u Portugaliji. Na ┼żalost, autor rada se nije pojavio na njegovoj prezentaciji, tako da vam mo┼żemo preneti samo izvod iz apstrakta, po┼íto nas organizator (iako je obe─çao objavljivanje kompletnih radova na sajtu┬áwww.apimondia2005.com┬ádve nedelje nakon Kongresa) jo┼í uvek nije udostojio objavljivanja kompletnih radova. Autori nas obave┼ítavaju da je varoa u Portugaliji otkrivena tek 1986. godine. P─Źelari su u borbi protiv nje ─Źesto koristili amitraz (Apivar, Acadrex). Prate─çi razli─Źite proverene me─Ĺunarodne izve┼ítaje o pove─çanju otpornosti varoe na amitraz i sve brojnijim reklamacijama p─Źelara na slabu efikasnost preparata Apivar (francuske trake sa amitrazom), autori su odlu─Źili da tokom 2003. i 2004. sprovedu opse┼żno testiranje kako bi prona┼íli p─Źelinje zajednice koje parazitira varoa otporna na amitraz u kontinentalnom delu Portugalije. Pribli┼żno 1 200 p─Źelara je u─Źestvovalo u eksperimentu. U pribli┼żno 17% zajednica nalazi se populacija varoa otporna na amitraz. Amitraz je kod njih u terenskom eksperimentu dostigao prose─Źnu efikasnost od samo 60,1% (maksimalna je bila 80%). Ovo je potvrda teze o kojoj je ─Źasopis P─Źelar ve─ç pisao u julskom broju za 2005. da postoji mogu─çnost pojave otpornosti varoe i na amitraz, ┼íto mo┼że odvesti na┼íe p─Źelare u nova razo─Źarenja. Zna─Źi, treba biti oprezan i ipak menjati preparate u razumnim granicama.┬á
Kroz isti eksperiment su iskoristili priliku i utvrdili broj zajednica u kojima se razvija populacija varoe otporna na fluvalinat, samo je taj projekat vodio A. Murilhas (University of Evora, Evora,┬á[email protected]). Utvrdili su da kod 57% zajednica egzistira varoa otporna na fluvalinat, gde je njegova prose─Źna efikasnost bila samo 26,4% (a maksimalna 60%).

Novosti o oksalnoj kiselini

Moramo da naglasimo da su radovi o oksalnoj kiselini izazvali najve─çu pa┼żnju posetilaca Kongresa. Tra┼żilo se mesto vi┼íe, jer je nekoliko desetina ljudi stajalo. Gladni novih saznanja, pa┼żljivo smo pratili izlaganja autora.┬á
Najzanimljiviji nam je, naravno, bio Antonio Nanetti iz Italije (Consiglio per la Ricerca e la Sperimentazione in Agricoltura, Istituto Nazionale di Apicoltura, Bologna,[email protected]), jedan od najboljih poznavalaca oksalne kiseline. Na po─Źetku je rekao kako je oksalna kiselina veoma popularna u Evropi za tretiranje zajednica bez legla, jer je jeftina i efikasna, a p─Źele je dobro podnose. Najpopularnije su metode nakapavanja i sublimacije. Sublimacija je po njemu skupa i zahteva ve─çe za┼ítitne mere prilikom tretmana. Za nakapavanje se u Italiji preporu─Źuje rastvor oksalne kiseline koji sadr┼żi 4,2% oksalne kiseline, ┼íto se dobija me┼íanjem 1 grama dihidrata oksalne kiseline u kristalu sa 10 mililitara vode i 10 grama ┼íe─çera. Drugim re─Źima, u me┼íavinu jednog litra vode i jednog kilograma ┼íe─çera treba sipati 100 grama dihidrata oksalne kiseline (tj. 60 grama na litar rastvora). Ovde moramo da napomenemo da se u eksperimentima na zapadu pokazalo da je ovo veoma visoka doza, i da mo┼że da ┼íkodi p─Źelama. Zato se i kod nas preporu─Źuje 35 grama na litar rastvora. Rastvor se pravi tako ┼íto se pome┼íaju litar vode i kilogram ┼íe─çera, pa se od dobijenog rastvora odmeri potrebna koli─Źina, recimo jedan litar. Nakon predavanja pri┼íli smo predava─Źu i zamolili ga za neka poja┼ínjenja, oduzev┼íi mu tako oko 45 minuta vremena. Me─Ĺutim, njegova predusretljivost je bila tako iskrena, da verujemo da mu to nije smetalo. Naprotiv. Ovde ─çemo sva na┼ía saznanja preneti kao integralnu informaciju.┬á
Pokazalo se, na osnovu rezultata eksperimenata, da je mnogo manje va┼żno koliko oksalne kiseline ima u rastvoru, nego koliko ima ┼íe─çera! Do sada je u literaturi mogla da se na─Ĺe preporuka o malo─Źas pomenutom na─Źinu pravljenja rastvora ┼íe─çernog sirupa, ali se nigde nije obja┼ínjavalo za┼íto. U 2001. godini stiglo nam je uputstvo od vi┼íe autora (G. Liebig, K. Tampel, R. B├╝chler) da se kiselina sipa u 20%-ni ┼íe─çerni sirup. Tako je moglo da se zaklju─Źi da nije bitna koncentracija ┼íe─çera u rastvoru. Sada smo kona─Źno saznali da je to bila zabluda. Eksperimenti pokazuju da samo pri 60% ┼íe─çera u rastvoru oksalna kiselina pokazuje najbolje dejstvo! Ako je ┼íe─çera manje, opada efikasnost. Pitali smo za┼íto je to tako. Odgovorio nam je da p─Źele ne uzimaju rastvor oksalne kiseline, bez obzira koliko ima ┼íe─çera u njemu, zbog njegove velike kiselosti. Naime, oksalna kiselina daje najkiseliji rastvor (pH=1) od svih drugih kiselina uvr┼ítenih u eksperiment (pogledajte tabelu). ┼áe─çer u rastvoru slu┼żi da bi zajedno sa oksalnom kiselinom privla─Źio vla┼żnost iz vazduha i odr┼żavao dovoljnu vla┼żnost koja je neophodna za kvalitetnije dejstvo oksalne kiseline. Kada je relativna vla┼żnost vazduha vi┼ía, efikasnost kiseline se pove─çava i obrnuto. To su potvrdili i ovogodi┼ínji eksperimenti u Srbiji, jer je u ki┼ínim danima u fijoci ispod mre┼że bilo vi┼íe opale varoe! ┼áe─çer je zna─Źi sinergist oksalne kiseline.┬á
Jo┼í je Milani 2001. utvrdio da je efikasnost oksalne kiseline vi┼íe nego duplo ve─ça kada je relativna vla┼żnost vazduha 75% nego kada je 42%. Zato bi i leti i zimi trebalo voditi ra─Źuna da kod primene oksalne kiseline relativna vla┼żnost vazduha u narednim danima bude ┼íto ve─ça.┬á
Kako autor ovog rada tvrdi, efikasnost oksalne kiseline poti─Źe isklju─Źivo od kiselosti, mada se ne zna ta─Źno kako. Kiselina ne ulazi u telo varoe ni na koji na─Źin (─Źak ni inhalacijom), ve┼í je dejstvo verovatno isklju─Źivo kontaktno. Ispitivali su i u telu varoe nisu na┼íli kiselinu. Utvrdili su da je sama kiselost rastvora mnogo bitnija za efikasnost protiv varoe, nego ┼íto je bitna sama toksi─Źnost oksalne kiseline. Jer, u jednom eksperimentu tretiranja nakapavanjem dobili su efikasnost kod standardnog rastvora (pH=1) od ─Źak 98,7%, dok je isti takav rastvor, neutralizovan na pH=7 pokazao efikasnost od neverovatno niskih 8,3%!
Nisu utvrdili nikakav uticaj na leglo niti bilo kakvo o┼íte─çenje legla. Matica je normalno nosila, ne smanjuju─çi nosivost ako se tretira u periodu kada legla ima. Ne uti─Źe na odgajanje zimskih p─Źela kada se tretira u periodu sa leglom (avgust).┬á
Oksalna kiselina je namenjena prevashodno zimskom tretmanu (od po─Źetka novembra do nove godine), kada nema legla, jer tada daje maksimalnu efikasnost. Ako se primenjuje i u drugim delovima godine, tokom godine je ne bi trebalo dati vi┼íe od 3-4 puta. Kako nam je tvrdio, kiselina se tokom leta u ko┼ínici zadr┼żava svega nekoliko dana. Zato se tokom leta tretman oksalnom kiselinom mo┼że ponavljati u periodu od najmanje 2 nedelje, ali je letnja efikasnost mnogo ni┼ża od zimske, svega 40-50%. Ovo ponavljanje tretmana ne uti─Źe na maticu.┬á
Me─Ĺutim, treba imati u vidu da se radi o toploj Italiji. U eksperimentima koje je nekoliko p─Źelara obavilo ovog leta u Srbiji tretiraju─çi oksalnom kiselinom u avgustu, pokazalo se da se oksalna kiselina zadr┼żava u ko┼ínici i do 27 dana, a i poslednjeg dana nije pokazivala tendenciju opadanja efikasnosti (dodu┼íe, uslovi su bili idealni, po┼íto je vla┼żnost vazduha bila veoma visoka). Naravno, ne zna se koja je to koli─Źina kiseline u pitanju i da li bi do┼ílo do predoziranja kada bi se u potpunosti pratilo navedeno uputstvo, ali je ─Źinjenica da je u ko┼ínici ima bar mesec dana pri visokoj vla┼żnosti vazduha.┬á
Informacija o letnjoj efikasnosti oksalne kiseline nije se do sada mogla na─çi u literaturi. Nanetti je prvi saop┼ítio taj podatak, a mi ga u praksi proverili u Srbiji, o ─Źemu mo┼żete da ─Źitate jo┼í u ovom broju.┬á
U eksperimentu ─Źije je rezultate izneo na Kongresu, Nanetti je sa saradnicima poku┼íao da utvrdi kako ta┼íno uti┼íe na efikasnost oksalne kiseline smanjenje njene koncentracije ili smanjenje koli─Źine ┼íe─çera u rastvoru. Eksperiment je paralelno sprovo─Ĺen i u kontinentalnom delu zemlje (Modena), i u primorskom delu (Siena). Svaku eksperimentalnu grupu ─Źinilo je 50 p─Źelinjih dru┼ítava. Prva grupa je tretirana standardnim rastvorom (60 grama dihidrata kiseline na litar 60%-nog sirupa), druga grupa rastvorom sa manje kiseline (45,7 grama kiseline na litar 60%-nog sirupa), dok je tre─ça imala znatno manje ┼íe─çera, ─Źak upola manje (62,8 grama kiseline na litar 30%-nog sirupa).┬á
Pokazalo se da se efikasnost u prvoj i drugoj grupi skoro ne razlikuje (87,7% prema 87,1% oborenih varoa), iako je koncentracija kiseline znatno smanjena (za 23,8%). Me─Ĺutim, kod tre─çe grupe gde je ┼íe─çer smanjen za ─Źak 50%, efikasnost je iznosila samo 70,3%, ┼íto je bilo i statisti─Źki zna─Źajno. Prirodno opadanje varoe je u kontinentalnom delu zemnje dostizalo 13,6%.┬á
U ovom eksperimentu su dru┼ítva u kontinentalnom delu zemqe u┼íla u zimu sa prose─Źno 8 840 p─Źela, dok su u mediteranskom delu brojala prose─Źno 10 530 p─Źela. Kod dru─Źtava koja su bila u kontrolnoj grupi i nisu tretirana prose─Źno uginu─çe je iznosilo u kontinentalnom delu 20%, a u mediteranskom 26,6%. Uginu─çe u grupi tretiranoj standardnim rastvorom u kontinentalnom delu je iznosilo 26,7%, a u mediteranskom 12,5%. Zna─Źi, u kontinentalnom delu vi┼íe od kontrole (za 6,7%), a u mediteranskom manje (za 14,1%). Dru┼ítva tretirana rastvorom sa manje ┼íe─çera imala su ve─çe uginu─çe p─Źela, u kontinentalnom delu 32,1%, a u mediteranskom 18,9%. Grupa sa manjkom oksalne kiseline nije se znatno razlikovala od grupe sa normalnom (za uslove Italije) dozom. Ono ┼íto nas interesuje jeste da u kontinentalnom delu kod primene standardnog rastvora uginu─çe p─Źela nije zna─Źajno izmenjeno tremanom oksalnom kiselinom. Ali, bitno je i to da rastvor sa manje ┼íe─çera uti─Źe na ne┼íto ve─çe uginu─çe p─Źela. Izmerili su i da je u grupi sa manje ┼íe─çera u rastvoru, u prole─çe bilo manje legla u odnosu na netretirana dru┼ítva (za 21% manje), ┼íto nije slu─Źaj kod grupe tretirane standardnim rastvorom (6,4% manje). Me─Ĺutim, autori smatraju da to nisu adekvatni parametri, jer nije utvr─Ĺena statisti─Źka zna─Źajnost, pa im ne treba pridavati valj┼żnost.┬á
U svom drugom radu, Nanetti je ispitivao sudbinu oksalne kiseline u p─Źelinjoj zajednici putem radiohemijskih ispitivanja. P─Źelinjoj zajednici je dat 41 mililitar standardnog rastvora oksalne kiseline. Pomo─çu uba─Źenog radioaktivnog markera utvr─Ĺivano je prisustvo oksalne kiseline iz razli─Źitih uzoraka uzetih iz te ko┼ínice u predstoje─çih mesec dana. Relativno visoko beta zra─Źenje prona─Ĺeno je u sve┼że izgra─Ĺenom vosku i sve┼że izlu─Źenim vo┼ítanim plo─Źicama. U ostatku istra┼żivanja potvr─Ĺena je hipoteza da p─Źele metaboli┼íu oksalnu kiselinu poreklom od na┼íeg tretmana. In vivo i in vitro eksperimenti ukazuju da se metabolisanje oksalne kiseline vr┼íi putem dekarboksilacije, ─Źija enzimska priroda tek treba da bude utvr─Ĺena budu─çim istra┼żivanjima.┬á
U tre─çem radu, Nanetti je sa saradnicima ispitivao kako se oksalna kiselina pona┼ía u p─Źelama i na p─Źelama kojima je u ┼íe─çernom sirupu dodata njena mala koli─Źina (1,7 grama po dru┼ítvu). Drugo dru┼ítvo je tretirano sublimacijom (1,4 grama ─Źiste oksalne kiseline). Oba dru┼ítva su bila sli─Źne snage. Iz njih je uziman po uzorak od 50 p─Źela na 0, 24, 48, 72, 96 i 168 sati. Posle ne┼żnog ispiranja, seciran je digestivni sistem p─Źela. Posle 24 ─Źasa, u oba dru┼ítva se kod p─Źela na┼íla pribli┼żno ista ukupna koli─Źina oksalne kiseline (8,5 mikrograma po p─Ź~eli). Kasnije je kod dru┼ítava tretiranih sublimacijom ustanovljena manja koli─Źina oksalne kiseline u digestivnom sistemu.┬á
Naredni korak je ura─Ĺen na p─Źelama uzetih iz dru┼ítva 24 ─Źasa nakon tretmana nakapavanjem oksalnom kiselinom, koje su prethodno pokazivale visok nivo oksalne kiseline u digestivnom traktu. Po 30 p─Źela je stavljeno u svaki od ─Źetiri laboratorijska kaveza gde su hranjene rastvorom meda (1:1) po ┼żelji (ad libitum). P─Źele uzete pre tretmana su slu┼żile kao kontrola. Konzumiranje hrane i smrtnost p─Źela su mereni tokom 16 dana. U prvih 24 i 48 sati uzimanje hrane je bilo statisti─Źki ni┼że kod tretiranih p─Źela, ali prose─Źan unos kod jedne p─Źele tokom ─Źitavog perioda (1 022,5 miligrama po p─Źeli) nije bio statisti─Źki zna─Źajan. Tokom 16 dana, kumulativni mortalitet je iznosio 45,8% i 42,8% kod tretiranih i kontrolnih (netretiranih) p─Źela. Ta razlika nije bila statisti─Źki zna─Źajna. Eksperiment pokazuje da kontaminacija oksalnom kiselinom kod tretiranja mo┼że da ima privremeni uticaj na p─Źelinji odnos prema hrani. Nije utvr─Ĺena statisti─Źki zna─Źajna razlika u smrtnosti p─Źela. Rezultati potvr─Ĺuju da nema akutnog trovanja p─Źela oksalnom kiselinom pri kori┼í─çenju uobi─Źajenih doza. Ovde treba ponovo naglasiti da je za njih „uobi─Źajena“ doza skoro dva puta ve─ça od one koju mi u Srbiji ve─ç koristimo i posti┼żemo dobre rezultate.

Uticaj tretmana mravljom i oksalnom kiselinom na larve u p─Źelinjoj zajednici

Dr Ale┼í Gregorc iz Slovenije (Poljoprivredni institut Slovenije,┬á[email protected]) zapo─Źeo je svoje izlaganje tvrdnjom da tretman mravljom i oksalnom kiselinom dovodi do smrti odre─Ĺenog broja ─çelija p─Źelinjih larvi, pa je poku┼íao da utvrdi distribuciju mrtvih ─çelija na larvama. Za utvr─Ĺivanje ─çelijske smrti kori┼í─çena je tzv. TUNEL tehnika. Kod trodnevnih i petodnevnih larvi izlo┼żenih oksalnoj kiselini, na─Ĺena je ─çelijska smrt kod 25% epitelijalnih ─çelija srednjeg creva 5 sati nakon tretmana. Nivo ─çelijske smrti se pove─çava na 70% do 21. sata, dok je morfologija epitela jo┼í uvek nepromenjena. Nakon 50 sati od tretmana, ─çelijska smrt se dokazuje u 18% epitelijalnih ─çelija trodnevne larve, i 82% kod petodnevne larve. Zna─Źi, kod starijih larvi ima vi┼íe ─çelijske smrti nego kod mladih larvi. Sporadi─Źna ─çelijska smrt nalazi se i u masnom tkivu larve 5 sati nakon tretmana. Na 21 sat od tretmana ─çelijska smrt nalazi se kod 4% epitelijalnih ─çelija srednjeg creva. Isparavanje mravlje kiseline dovodi do jo┼í rasprostranjenije ─çelijske smrti u perifernim, kutikularnim i subkutikularnim tkivima. Kod dvodnevne larve, 50 sati nakon tretmana utvr─Ĺuje se ─çelijska smrt od 70% do 100% epitelijalnih ─çelija srednjeg creva.┬á
Odmah nakon predavanja, prvo pitanje iz publike je postavio dr Wolfgang Ritter iz Nema─Źke, rukovodilac sekcije p─Źelinjeg zdravlja. Interesovalo ga je da li je ovo istra┼żivanje utvrdilo konkretne i manifestne ┼ítete po p─Źelinje larve i zajednicu uop┼íte, va┼żne za p─Źelara prakti─Źara. Odgovoreno mu je da autor ne mo┼że da odgovori na to pitanje te da ─çe ono biti tema budu─çih istra┼żivanja. Ali, sude─çi po dosada┼ínjim saznanjima, utvr─Ĺeno je da kod odraslih p─Źela nema zna─Źajnijeg pove─çanja smrtnosti (kod ovakvih razmatranja treba imati u vidu i ono na ┼íta se malo misli, a to je da druge hemikalije tako─Ĺe znatno ┼ítete p─Źelama i ─Źak ubijaju mnogo p─Źela, cimiazolhidrohlorid recimo ubija i 200-300 p─Źela po tretmanu, dok od oksalne padne samo nekoliko p─Źela). Va┼í urednik ─Źasopisa P─Źelar je tokom prezentacije ovog rada (kog je pro─Źitao pre prezentacije) sedeo pored malo─Źas pomenutog Nanetti-ja, posmatraju─çi njegovu mimiku i prativ┼íi ┼íta zapisuje u svoju bele┼żnicu. To nam je bilo jako va┼żno, jer je takore─çi samo dan ranije izjavio da oni u Italiji nisu utvrdili nikakvu ┼ítetu po leglo ili p─Źele prilikom primene oksalne kiseline. Odmah nakon predavanja, pri┼íli smo mu i pitali ga kako ocenjuje rezultate ovog istra┼żivanja. Mirnim glasom prepunim samopouzdanja izjavio je da su se oni bavili sli─Źnim istra┼żivanjima i da nisu ustanovili nikakve ┼ítetne efekte vezane za prakti─Źno p─Źelarenje. Ovo nam najvi┼íe li─Źi na onu pri─Źu: ko ne uzme, kaja─çe se, a ko uzme, kaja─çe se ┼íto nije uzeo vi┼íe (┼íto nije uzeo ranije).

Timol i kre─Źno leglo

U jednom ┼íirem eksperimentu obavljenom u Gr─Źkoj tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou sa saradnicima (Aristotelov univerzitet u Solunu,┬á[email protected]) je ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja kre─Źnog legla ─Źiji je izaziva─Ź gqivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je kori┼í─çen preparat Apiguard (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Ovo je va┼żno za praksu p─Źelara koji redovno koriste ili se spremaju da koriste timol protiv varoe, jer je ovo njegovo zna─Źajno sporedno dejstvo.

Timol u satnoj osnovi?

Istra┼żiva─Źi iz Portugalije, H. Garcao, R. ├ülvares i M. Vilas-Boas ([email protected]), do{li su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu, po┼íto se on dobro rastvara u mastima. Eksperiment su izveli kod 21 dru┼ítva u LR ko┼ínicama, koje su podelili u tri grupe. Jedna je bila kontrolna, a preostale dve su se razlikovale po koli─Źini timola i broju uba─Źenih satnih osnova u koje je impregniran timol. Posle ubacivanja takvih osnova u ko┼ínicu, dobili su ve─çe padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 grama timola u svakoj, koje su dodavane u razmaku od deset dana, nego jedna satna osnova sa 18 grama timola u sebi.

┼áest virusa p─Źela na p─Źelinjacima na┼íih suseda ma─Ĺara

P. Forgach, Zs. Tapaszti, M. Rusvai i T. Bakonyi iz Budimpe┼íte ([email protected]) izvestili su o svom istra┼żivanju prisutnosti virusa u Ma─Ĺarskoj. To su virus akutne paralize p─Źela (ABPV), virus crnog mati─Źnjaka (BQCV), virus hroni─Źne paralize p─Źela (CBPV), deformi┼íu─çi Wing virus (DWV), ka┼ímirski p─Źelinji virus (KBV) i virus me┼íinastog legla (SBV). Uzorci koje ─Źine odrasle p─Źele uzimani su od 1999. do 2004. godine sa 52 ma─Ĺarska p─Źelinjaka iz raznih regiona. Uzorci su proveravani na prisustvo varoe i iz infestiranih uzoraka je varoa uzimana kao poseban uzorak.

Ocena efikasnosti fluvalinata, kumafosa, timola, oksalne i mravlje kiseline protiv varoe u isto─Źnoj Kanadi

David Saintonge i P. Dubreuil (Fakultet veterinarske medicine u Montrealu, [email protected]), kao i Pierre Giovenazzo (Fakultet za nauku i tehniku u Kvebeku) izvestili su o svom zajedni─Źkom istra┼żivanju sprovedenom 2003. godine na vi┼íe grupa p─Źelinjih dru┼ítava, sa po 30 zajednica u svakoj grupi. Letnja i jesenja ispitivanja suzbijanja varoe obavljena su u provinciji Kvebek, kako bi se utvrdila efikasnost vi┼íe razli─Źitih strategija borbe:┬á
1) tretman po─Źetkom jula uz upotrebu ili oksalne kiseline (4%-ni rastvor, jednokratno nakapavanje 100 ml rastvora po dru┼ítvu) ili mravlje kiseline (65%-ni rastvor, jednokratno primenjen sa po 35 ml pomo─çu tzv. Mitewipe ispariva─Źa) u ko┼ínicama sa dva nastavka;┬á
2) tretman sredinom septembra uz upotrebu ili mravlje kiseline (65%-ni rastvor, trokratno primenjen u razmaku od 5 dana, sa po 35 ml rastvora u Mitewipe ispariva─Źu) ili timola (jedna ThymovarR plo─Źa koja je delovala tokom 30 dana) ili fluvalinata (dve ApistanR trake koje su delovale u ko┼ínici tokom 42 dana) ili kumafosa (dve Check-MiteR trake koje su delovale u ko┼ínici tokom 42 dana). Odabrani tretman je obavezno pra─çen jednokratnim tretmanom oksalnom kiselinom (4%-ni rastvor, nakapavanje 100 ml rastvora po dru─Źtvu) u oktobru, novembru ili decembru, kada legla nema.┬á
Podaci prikupljani tokom letnjeg tretmana nisu pokazali nepovoljne efekte na sakupljanje meda i odgajanje legla. Iako je letnji tretman oksalnom kiselinom pratilo pove─çano padanje varoe, nijedan od tretmana nije doveo do smanjenja septembarske populacije varoe. Povi┼íene koncentracije mravlje kiseline u medu izmerene su u ko┼ínicama koje su tretirane mravljom kiselinom (24-64 mg/kg). Podaci prikupljeni tokom jesenjeg tretmana pokazuju da tretman bilo timolom, mravljom kiselinom ili kumafosom, pra─çen tretmanom oksalnom kiselinom u kasnu jesen ili ranu zimu, pokazuje sli─Źnu efikasnost (timol: 95,2%; mravlja kiselina: 98,1%; kumafos: 95,5%), sa pronala┼żenjem manje od 50 varoa po ko┼ínici u aprilu 2004. godine (┼íto je ideal koji nauka zahteva od zimskog tretmana – primedba urednika). Kod ko┼ínica tretiranih fluvalinatom dobijena je ni┼ża efikasnost (91,2%). Zajednice kod kojih je prirodni osip varoe u septembru prelazio 50 varoa dnevno, tokom zime su imale smrtnost ve─çu od 50% bez obzira na primenjenu kombinaciju tretmana.┬á
Kao zaklju─Źak, mo┼że se navesti da podaci govore da je jednokratni tretman mravljom ili oksalnom kiselinom u julu bezbedan za p─Źele, ali ne pokazuje dovoljnu uspe┼ínost koja bi se odlikovala smanjenom populacijom varoa u jesen. Tako─Ĺe, mo┼że se jasno zaklju─Źiti da je primena timola ili mravlje kiseline, pra─çena tretmanom oksalnom kiselinom zimi kada nema legla, pokazala podjednako visoku efikasnost kao i primena kumafosa.┬á
Nije na odmet prokomentarisati ove rezultate. O─Źigledno se pokazalo da tretman mravljom ili oksalnom kiselinom po─Źetkom jula ima odre─Ĺenu manje ili vi┼íe zadovoljavaju─çu efikasnost, ali je period od po─Źetka jula do sredine septembra sasvim dovoljan da se varoa vrati na stari broj. Poznat je i stav savremene nauke (saop┼íten na seminaru na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 26. marta ove godine) da tretman bilo kojim sredstvom u sezoni koje ne daje efikasnost ve─çu od 90%, dovodi do ponovnog povratka varoe na stari broj ve─ç za ne┼íto vi┼íe od mesec dana u normalnim p─Źelinjim zajednicama. Ako je efikasnost ni┼ża od 80%, to se de┼íava ve─ç za dvadesetak dana.

Uticaj intenzivnog sakupljanja propolisa na prinos meda i populaciju p─Źelinje zajednice

H. Afrouzan, GH. Tahmasbi i R. Ebadi (Institut za istra┼żivanja u animalnoj nauci, Karaj, Iran, [email protected]), sproveli su interesantno istra┼żivanje. Tokom 1999. i 2000. godine upore─Ĺivali su prinos propolisa kod ─Źetiri razli─Źita metoda sakupljanja propolisa (razli─Źite konstrukcije skupljanja). Koristili su mre┼żu sa okcima promera 1,4 mm, Tarpaulin skuplja─Ź, Fiber skuplja─Ź i Rolandov zvonasti skuplja─Ź (na ┼żalost, nisu nam dostupne kompletne informacije o kakvim se skuplja─Źima zapravo radi). Merenja su vr┼íena tokom 3,5 meseci u 1999. godini i 2,5 meseca u 2000. godini. Prinos propolisa je utvr─Ĺivan dva puta nedeljno, snaga zajednice jednom mese─Źno, a prinos jednom godi┼ínje, u jesen. Utvr─Ĺena je statisti─Źki zna─Źajna pozitivna korelacija izme─Ĺu snage dru┼ítava i prinosa meda, kao i izme─Ĺu snage dru┼ítava i prinosa propolisa. Nije utvr─Ĺen nikakav negativan uticaj intenzivnog sakupljanja propolisa na snagu zajednica i prinos meda.

Dezinfekcija pribora kontaminiranog sporama ameri─Źke trule┼żi

Jedan interesantan rad do┼íao je iz Instituta za p─Źelarstvo u Dolu (─îe┼íka). Autori D. Titera i M. Haklova ([email protected]), ispitivali su 17 registrovanih preparata ─Źiji proizvo─Ĺa─Źi tvrde da mogu uni┼ítiti spore ameri─Źke trule┼żi. Veoma visoku efikasnost zabele┼żili su kod preparata DismozonR (aktivna materija: magnesium monoperoxyphtalate). Preparat je ekolo┼íki podoban, ali i veoma skup. Vreli rastvor kausti─Źne sode (natrijum hidroksid) je efikasan kod sitnog p─Źelarskog pribora i alata, ali je i veoma opasan za ─Źoveka. Najbolji efekat pokazala je sme┼ía u kojoj ima 5% kausti─Źne sode i 0,5% natrijum hipohlorita i to na sobnoj temperaturi.

Le─Źenje gihta p─Źelinjim otrovom

Siu-Wan Ip (Medicinski kolex, Taichung City, Tajvan, [email protected]) i Chung-Ming Huang (Institut za imunologiju i reumatologiju, Taichung City, Tajvan) izvestili su o terapijskom postupku provedenom kod pacijenata sa gihtom. Najve─çi problem im je bila pojava alergije na p─Źelinji otrov kod nekih pacijenata. Pacijenti su dobijali terapiju tri puta nedeljno tokom 10 meseci. Pacijentova serumska IgG i IgE antitela su pra─çena svake dve nedelje, da bi se otrov pravilno dozirao. Ustanovili su da nivo IgG raste ve─ç nakon 24 ─Źasa od terapije, i da ostaje na stabilnom nivou 3 nedelje posle tretmana, dok nivo IgE raste na isti na─Źin, ali opada posle 2-3 nedelje. Posle primljene desetomese─Źne terapije, zapa┼żen je manji inflamatorni odgovor i znatno smanjenje bolnih senzacija. Melitin iz p─Źelinjeg otrova je transmembranski peptid koji se bori protiv zapaljenskog odgovora u imunskim bolestima.

Antivirusno i antioksidativno dejstvo propolisa

Ahmed Hegazi i Faten Abd El Hady (Nacionalni istra┼żiva─Źki centar u Gizi, Egipat, [email protected]) dokazali su sna┼żno antivirusno (protiv NDV i IBDV) i antioksidativno dejstvo egipatskog propolisa. Identifikovali su mnogo sastojke propolisa koje smatraju aktivnim principima (dimethylallyl caffeate, phenylethyl caffeate, myriceten, luteolin, luteolin-3-methylether, pinocembrin, acacetin, quercetin-3,3-dimethylether, apigenin quercetin-7-methylether, chrysin, quercetin, hesperetin, pinostrobin, galangin-7-methylether, pinobankasin), kao i neke koji su otkriveni po prvi put u propolisu (biochanin A, 7-hydroxy-4-methoxyflavone).

Antikancerogeno dejstvo propolisa

Rak debelog creva se sve ─Źe┼í─çe javlja kod ljudi. Tra┼że se potencijalno preventivne supstance u hrani, po┼íto je dokazano da na─Źin ishrane uti─Źe na smanjenje rizika od obolevanja. K. Kanazawa, K. Shimizu, T. Hashimoto (Kobe univerzitet, Kobe, Japan, [email protected]), T. Sakai (Medicinski univerzitet, Kjoto, Japan) i Y. Matsuura (P─Źelarski centar Yamada, Tomata-gun, Japan) dokazali su da je artepillin C iz brazilskog propolisa hemoprotektivna materija protiv raka debelog creva. On prolazi kroz intestinalne Caco-2 ─çelije i inkorporira se u jetrine Hep G2 ─çelije u vidu aktivne forme, bez ikakve konjugacije, te spre─Źava jaka oksidativna o┼íte─çenja dezoksiribonukleinske kiseline (DNA). Zatim je artepillin C ispitivan kao materija sa preveniraju─çom aktivno┼í─çu na pojavu raka debelog creva kod mi┼íeva, kao i kod ljudi (rak WiDr ─çelija). Mi┼íevima kojima je davan karcinogeni azoxymethan, oralno je dat propolis u dozi od 80 mg/kg, zatim 160 mg/kg njihove mase, kao i artepillin C (10 mg/kg) ┼íto je redom umanjilo u─Źestalost pojave aberantnih kriptnih fokusa za 39,2%, 43,7% i 43,4%. U WiDr ─çelijama artepillin C dozno zavisno inhibi┼íe ─çelijski rast. Ostatak rada prezentuje efekat na dubokom histolo┼íkom nivou, ┼íto ─Źitaocima sigurno ne bi bilo zanimljivo. Va┼żno je da je propolis koji sadr┼żi artepillin C ipak hemoprotektivna materija protiv raka debelog creva.

Apiterapija bronhogenog adenokarcinoma

Rak plu─ça je veoma te┼íka bolest, uglavnom neizle─Źiva. Pokazalo se da p─Źelinji otrov spre─Źava umno┼żavanje ─çelija raka kod bronhogenog adenokarcinoma. To su pokazali S. W. Ip i C. M. Huang ([email protected]), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu. ┼íezdesetpetogodi┼ínji Kinez je imao stalni ka┼íalj, pad telesne mase i gubitak apetita tokom tri meseca. Na rendgenskom snimku i kompjuterizovanoj tomografiji je utvr─Ĺeno da ima u desnom plu─çnom krilu ─Źvrsto tumoroliko tkivo dimenzija 3├Ś2,5├Ś2,5 cm. Biopsija je potvrdila da se radi o adenokarcinomu. Nije utvr─Ĺeno postojanje metastaza u limfnim ─Źvorovima. Pacijent je ┼żeleo da pre operacije bude podvrgnut apiterapiji. Primao je p─Źelinji otrov na svaka dva dana i propolis u kapsulama, 800 mg ─Źetiri puta dnevno. Nakon 6 nedelja terapije, kompjuterizovana tomografija je pokazala da se tumor smanjio na veli─Źinu od 1├Ś1├Ś0,5 cm. Ostatak tumora je hirur┼íki odstranjen. Nastavljena je terapija p─Źelinjim otrovom na svaka dva dana i propolis kapsulama, 800 mg dva puta dnevno, narednih 12 meseci. Nije do┼ílo do ponovne pojave tumora godinu dana nakon operacije. Na osnovu ovog rada, autori nagla┼íavaju da melitin ima i dejstvo na ─çelije raka, ali i viruse. Smatraju da bi p─Źelinji otrov i propolis jo┼í kako mogli da na─Ĺu mesto u terapiji bronhogenog adenokarcinoma plu─ça u budu─çnosti.

Nepo┼żeljna prskalica?

Veoma ─Źesto, p─Źelari koriste ru─Źnu (ba┼ítensku) prskalicu u radu sa p─Źelama, bilo da umire p─Źele (umesto dima), bilo da primene neki lek protiv varoe. K. Theodoropoulos, A. Papachristoforou, V. Goundy i A. Thrasyvoulou (Laboratorija za p~elarstvo, Poljoprivredni fakultet, Aristotelov univerzitet u Solunu, [email protected]) ispitivali su uticaj aplikovanih kapi te─Źnosti na uklanjanje p─Źelinjih jaja iz sa─ça, ┼íto je jedna od posledica ovakvog rada. ┼Żeleli su da utvrde ta─Źne efekte. Izvedena su dva eksperimenta, jedan u septembru 2003. godine, a drugi u avgustu 2004. godine. Ramovi sa leglom eksperimentalnih ko┼ínica (koje su imale ujedna─Źenu povr┼íinu legla i pribli┼żno isti broj p─Źela) prskani su razli─Źitim te─Źnostima: 1) rastvor amitraza (MitacR); 2) rastvor mle─Źne kiseline; 3) rastvor ulja anisa i 4) voda. Postojala je i peta grupa, koja nije prskana ni─Źim. Prskani su svi ramovi na svakih 5 dana. Markirano je 100 jaja u svakoj ko┼ínici prilikom tretmana, a ─Źetiri dana nakon prskanja brojane su prazne ─çelije (p─Źele su uklonile jaja).┬á
U prvom eksperimentu, dobijeni su slede─çi procenti uklonjenih jaja: 56,7% za amitraz, 66,8% za mle─Źnu kiselinu, 33,8% za anis, 19% za vodu i 4,9% za kontrolu (netretirana grupa). U drugom eksperimentu, dobijeni su ne┼íto druga─Źiji rezultati: 87,7% za amitraz, 89,9% za mle─Źnu kiselinu, 34,7% za anis, 39,2% za vodu i 6% za kontrolu. Smatramo da je bilo koji komentar izli┼ían.

Apiterapija hroni─Źnog osteomijelitisa

Me─Ĺu hirurzima se ─Źesto mo┼że ─Źuti slede─ça simboli─Źna izreka: U glavu mo┼żete dunuti, u grudnu duplju pljunuti, u stoma─Źnu duplju urinirati, ali u kost ni─Źim ne smete dirati. Tu se ┼żeli re─çi koliko je ko┼ítano tkivo osetljivo. Autori S. W. Ip i C. M. Huang ([email protected]), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu, izvestili su o neverovatnom uspehu u le─Źewu hroni─çnog osteomijelitisa (zapaljenje ko┼ítane sr┼żi). To je ozbiljna infekcija koja se te┼íko le─Źi. Neadekvatno le─Źena, rezultuje avaskularnom nekrozom kosti. Pacijenti sa ovom bole┼í─çu imaju povremene napade jakih bolova uz pojavu gnoja. Tridesettrogodi┼ínja Kineskinja je 17. maja 1992. imala te┼íku saobra─çajnu nesre─çu, u kojoj je do┼ílo do te┼íkog o┼íte─çenja leve noge. Imala je vi┼íestruki otvoreni prelom leve butne kosti (femur), i obe leve potkolene kosti (tibia i fibula). Hirurg joj je preporu─Źio amputaciju noge, jer se razvio gnojni osteomijelitis, ali je ona odbila. Tokom 12 narednih godina pre┼żivela je veliki broj epizoda bola i gnojenja. Od 2. avgusta 2004. godine dobijala je redovno p─Źelinji otrov tri puta nedeljno tokom 16 nedelja. Radi uskla─Ĺivanja doziranja, svake dve nedelje su proveravani nivoi IgG i IgE antitela u serumu. Svi problemi su nestali nakon terapije. Zaklju─Źuju da je melitin, glavna komponenta p─Źelinjeg otrova, dobro poznat antimikrobni i citoliti─Źki transmembranski peptid (protein) koji uti─Źe i na Gram pozitivne i na Gram negativne bakterije. Smatraju da p─Źelinji otrov ima budu─çnost i u prevenciji infekcija.

Apiterapija celulitisa

Celulitis je akutno, difuzno ra┼íireno, zapaljensko stanje ko┼że koje se karakteri┼íe lokalnim bolom, crvenilom, otokom i ose─çajem topline (prakti─Źno predstavlja zapaljenje vezivnog tkiva). Autori S. W. Ip i C. M. Huang ([email protected]), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu, izvestili su o kori┼í─çenju melitina, dobro poznatog transmembranskog antimikrobnog proteina iz p─Źelinjeg otrova u le─Źenju ovog oboljenja, i kako ka┼żu, iznena─Ĺeni su visokim uspehom moderne apiterapije. Posle saobra─çajne nesre─çe, kineskinja stara 55 godina dobila je celulitis desne noge. Primala je p─Źelinji otrov svakodnevno, zajedno sa kapsulama propolisa, 800 mg ─Źetiri puta dnevno. Celulitis je u potpunosti izle─Źen nakon tri nedelje terapije.┬á
Celulitis mogu izazvati razli─Źite bakterije (na primer S. aureus i S. Pyogenes). Bakterija mo┼że da dospe u epiderm kroz pukotine na ko┼żi, ogrebotine, posekline i hirur┼íke rane. P─Źelinji otrov sadr┼żi sna┼żne antimikrobne peptide. Do dana┼ínjeg dana, nisu prona┼íli nijednu jedinu bakteriju koja je otporna na p─Źelinji otrov. Kombinacija p─Źelinjeg otrova i propolisa nudi sna┼żan antimikrobni tretman protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija kod infekcije ko┼że i vezivnog tkiva.

Program APITOX u borbi protiv narkomanije

Nekoliko ruskih autora sa Instituta za klini─Źku apiterapiju (pod vodstvom Igora Krivopalova, [email protected]) izvestilo je o uspehu njihovog programa APITOX koji podrazumeva primenu p─Źelinjeg otrova u borbi protiv narkomanije (o ovom programu je ve─ç pisano u stranim ─Źasopisima). Tretman se sastoji iz dva koraka: prvi je u periodu apstinencijalnog sindroma, a drugi u periodu remisije.┬á
U apstinencijalnom sindromu, MSD peptid i adolapin daju sna┼żan analgetski efekat (protiv bolova), stimuli┼íu─çi stvaranje endogenog opioidnog peptida i usporavaju─çi sintezu prostaglandina E. Melittine daje sedativni efekat kompleksnim uticajem na provo─Ĺenje nervnih impulsa kroz ki─Źmenu mo┼żdinu. Normalizuju se fizi┼íko stanje pacijenta, metaboli─Źki procesi, reolo┼íke osobine krvi.┬á
U fazi remisije redukuje se potreba za drogom (aktivacijom osetljivih sistema organizma uz pomo─ç p─Źelinjeg otrova). Normalizuju se narav i spavanje (sedativni efekat koji daju secapine i tertiapine). Nestaju astenija, uznemirenost i stres.┬á
Vi┼íegodi┼ínja istra┼żivanja pokazuju da je ovakav tretman efektniji od standardnog. Redukcija glavnih simptoma apstinencijalnog sindroma se javlja kod 75,4% pacijenata u prva 2-3 dana. Fizi─Źke komponente apstinencije se odr┼żavaju najvi─çe do 10 dana kod 47,5% pacijenata, najvi┼íe tri nedelje kod 37,3% i najvi┼íe ─Źetiri nedelje kod 9,8%.┬á
Veoma je va┼żno da se do┼ílo do ovakvih saznanja. Pre nekoliko meseci upitao sam primarijusa Petra Borovi─ça sa Instituta za za┼ítitu zdravlja Srbije iz Beograda, jednog od najve─çih srpskih stru─Źnjaka za bolesti zavisnosti (najvi┼íe se bavi duvanom), da li ima saznanja da se u svetu iko bori protiv pu┼íenja, alkoholizma ili narkomanije upotrebom p─Źelinjih proizvoda. Odgovor je bio negativan. Danas to sigurno ne bi bio.

Apiterapija infantilne cerebralne paralize

Pod rukovodstvom istog autora, prezentovan je i rad o terapiji infantilne cerebralne paralize p─Źelinjim otrovom u kombinaciji sa apikineziterapijom, uz uklju─Źenje medicinskih preparata na bazi polena, meda, bilja, propolisa i mati─Źnog mle─Źa. Spisak pobolj┼íanja kod pacijenata je impozantan. Utvrdili su da spasti─Źna forma ove bolesti najbolje reaguje na njihovu terapiju.

Apiterapija alkoholizma

Isti autor je poku┼íao da p─Źelinji otrov primeni i kod alkoholizma. Pokazalo se da su komponente p─Źelinjeg otrova kompletna zamena za alkohol. Dolazi do normalizacije mnogih fiziolo┼íkih procesa u organizmu. Uz suptilna obja┼ínjenja, autori ukazuju da je borba protiv alkoholizma te┼íka ako nema zamene alkoholu. Pokazalo se da p─Źelinji otrov znatno uve─çava mogu─çnost izle─Źenja.

Sastav p─Źelinjeg otrova

Stru─Źwaci Istra┼żiva─Źkog instituta za vo─çarstvo i cve─çarstvo iz Odeljenja za p─Źelarstvo (Poljska), T. Szczesna i H. Rybak-Chmielewska ([email protected]), istra┼żivali su koli─Źine tri najdominantnije komponente p─Źelinjeg otrova: melitin, fosfolipaza A2 i apamin. Istra┼żivanja su trajala tri godine, od 2002. do 2004. Melitina prose─Źno ima 64,4% (od 61,15% do 70,15%), fosfolipaze A2 ima 13% (od 11,24% do 15,05%) i apamina 3,1% (od 2,09% do 4,18%). Utvrdili su statisti─Źki zna─Źajnu razliku u sadr┼żaju melitina, zavisno od godine do godine.

Korekcija masno─ça u krvi kod pu┼ía─Źa i kardiovaskularnih bolesnika posle upotrebe me┼íavine meda i perge

Autori Violeta C. Ceksteryte ([email protected]), A. B. Baltuskevicius, J. D. Dambrauskiene sa Poljoprivrednog instituta Litvanije (Dotnuva) izvestili su o svom interesantnom radu. Kod grupe od 36 pacijenata (29 ┼żena i 7 mu┼íkaraca) starosti od 60 do 80 godina, obolelih od kardiovaskularnih bolesti koji su uz to bili i hroni─Źni pu┼ía─Źi sproveli su slede─çi eksperiment. Dva puta dnevno posle obroka je 26 pacijenata (21 ┼żena i 5 mu┼íkaraca) konzumiralo 15 g me┼íavine meda i perge (fermentisani polen) paralelno sa odgovaraju─çim medicinskim medikamentoznim tretmanom. Me┼íavina je napravljena u odnosu 1:1. Standardni pregled krvi sa lipidnim statusom i nivoom ┼íe─çera (glukoze) obavljen je pre tretmana i 4 nedelje nakon njega. Dobijeni podaci upore─Ĺivani su sa kontrolnom grupom od 10 osoba (8 ┼żena i 2 mu┼íkarca) koje nisu konzumirale med i pergu. Utvr─Ĺeno je povoljno dejstvo p─Źelinjih proizvoda u smislu statisti─Źki zna─Źajnog pove─çanja nivoa hemoglobina i limfocita, ali i smanjenja nivoa ukupnog holesterola i lipoproteina niske gustine (LDL, opasna frakcija lipoproteina). Ovaj rad zaista pru┼ża ┼íiroke mogu─çnosti p─Źelarima u osmi┼íljavanju marketin┼íkih aktivnosti za prodaju p─Źelinjih proizvoda.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien