SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

BELA ZASTAVA PRED INVAZIJOM VAROE? ODLUČNO NE!


Već u drugoj polovini jula, shodno svojim biološkim osobinama, varoa počinje da pravi mnogo veće probleme pčelarima. Taj trenutak moramo dočekati spremno, stručno potkovani. To znanje se, naravno, mora pretočiti u praksu. 

Ovde ćemo navesti neke podatke bitne za stvaranje valjane strategije brobe protiv varoe. Pčelari često zaboravljaju neke osnovne podatke o razvoju varoe u ovo doba godine i valja ih podsetiti. Prelomni trenutak za pojavu većih šteta od varoe dogodiće se onda kada pčele budu počele da izbacuju trutove iz košnice, uz skoro istovremeni ili nešto raniji ili kasniji prestanak gajenja trutovskog legla. Tada će doći do preseljenja varoe iz trutovskog u radiličko leglo. Dok trutovskog legla ima u uobičajenoj količini (5-15% u odnosu na ukupno leglo) kod kranjske rase pčela kojom pčelarimo, sve je u redu, jer u takvoj situaciji čak 92% varoa bira trutovske larve za parazitiranje (S. Fuchs, 1990). Kada ono nestane, varoe odlaze u radiličko leglo u kome će se odgajiti zimske varoe. U istom trenutku, matica počinje blago da smanjuje broj poleženih jaja, i onda se isti broj varoa rasporedi u znatno manji broj ćelija sa leglom, pa opterećenje jedne larve radiličkog legla bude mnogo veće nego do tog doba godine. Znači, naizgled odjednom dobijamo veću relativnu zaraženost pčelinje zajednice varoom, dok je apsolutna zaraženost, bar u tom startnom trenutku, potpuno istovetna.
Kasnije će varoa nastaviti svoj razvoj i početi sa oštećivanjem zimskih pčela sisanjem njihove hemolimfe. Imunitet takvih pčela pada, pa je to doba godine kada se češće nego u drugim delovima sezone, može javiti američka trulež legla u zajednicama u kojima postoji infektivni potencijal, tj. dovoljan broj spora. Zato je vrlo važno u tom trenutku pravilno suzbijati varou. Međutim, ni to neće biti dovoljno za dobru pripremu za zimu, ako ne bude dovoljno polenske paše u prirodi.
Takođe treba podsetiti da krajem jula, naročito tokom čitavog avgusta, raste broj varoa na odraslim radilicama, krećući se do oko 50%, za razliku od dotadašnjih 20-30% (tabela).


Uz to, treba znati da varoa, od odraslih pčela, za svog domaćina uglavnom bira mlade pčele koje hrane leglo, ali ipak, celih 20% varoa se opredeljuje za izletnice (Nestor Fernandez, Yves Coineau, 2007), što garantuje bolju disperziju varoe u druge pčelinje zajednice i opstanak vrste. To se najčešće događa prenosom varoe preko cvetova na kojima se varoe mogu da zadrže nakon spadanja sa pčele i više od 7 dana, ali i putem zaletanja pčela, tj. fenomena koji se na engleskom naziva drifting, kada pčela u povratku sa paše uđe u tuđu košnicu (J. L. Gould, C. Grant Gould, 1989). Drugim rečima, u avgustu se na izletnicama nalazi maksimalno 10% od ukupnog broja varoe. Zato je bez opravdanja odlaganje tretmana protiv varoe zato što su izletnice van košnice, ako je već došao optimalni trenutak za tretman.
I nikad ne zaboravite da pred sobom nemate čudovište, već jednog vrlo osetljivog i gracilnog neprijatelja. Varamo se kad mislimo da je varoa savršena i neuništiva. Neka istraživanja pokazuju da njen ciklus razmnožavanja ima mnoge slabe tačke. U čak 20% ćelija legla sa varoom, mužjak varoe ugine pre nego što oplodi ženku (S. J. Martin, 1995, 1996) i iz takvih ćelija ne izlaze nove plodne varoe. Na plodnost varoe itekako utiče i ishrana (A. De Ruijter, 1987; S. Martin, K. Holland, M. Murraz, 1997; C. Otten, S. Fuchs, 1990; P. Rosenkranz, I. Fries, O. Boecking, Sturmer, 1997). Kada je loša, izvodi se manje plodnih varoa. Varoa je manje plodna i ako se hrani na zimskoj pčeli (zato razmnožavanje varoe tokom kasne zime i ranog proleća ne kreće odmah sa prvim leglom, već varoa čeka prvu obilniju polensku pašu), ali i na vrlo mladoj pčeli (koja tek treba da jede polen, kako bi imala dovoljno proteina u svojoj hemolimfi da zadovolji potrebe varoe). Varoi teško pada i zimovanje, iako na prvi pogled mi smatramo da je pčelinje klube raj za varou. Jer, tokom zime, i da ničim ne tretiramo, uginulo bi 50% varoa (I. Fries, S. Camazine, J. Sneyd, 1994). Naravno, ni to nije dovoljno, jer je opet preostalo mnogo varoe u košnici, pa je zimski tretman obavezan, tj. ne sme se propustiti ni po koju cenu kao jedinstvena prilika da zajednicu pčela oslobodimo varoe u maksimalnom procentu. Takva šansa nam se nikad više neće ukazati tokom godine.
Osnovna mera uspeha zimskog tretmana je da u pčelinjem društvu ostane manje od 50 varoa, jer sa tako malim startnim brojem i bez invazije varoe iz drugih pčelinjaka tokom sezone (udaljenost od drugih pčelinjaka minimalno 2 km), mirno možete, bez ikakvog dodatnog tretmana, da sačekate kraj jula. Iako na prvi pogled izgleda nemoguće znati koliko je varoa ostalo u košnici, to zapravo nije tako. Nema ničeg lakšeg u borbi protiv varoe, nego znati koliko je varoa preostalo u zajednici nakon zimskog tretmana. Jedino treba brojati opale varoe! Pošto sredstva za zimski tretman varoe imaju minimalnu efikasnost od 90%, lako ćemo utvrditi koliko je varoe ostalo u društvu. Drugim rečima, ako je u petnaestak dana nakon tretmana opalo 450 varoa, to znači da je tretman preživelo maksimalno 50 varoa, tj. deveti deo opalog broja varoa (9×50 je upravo 450).

Malo podsećanje: Kako varoa utiče na pčele?


Iako svi znamo kako varoa deluje na pčele, nije loše i da se podsetimo šta je sve nauka precizno utvrdila o tome. Varoa direktno i indirektno nanosi štetu pčelama. Indirektno dovodi do varijacija u sastavu hemolimfe. Količina hemolimfe u infestiranoj larvi pada za 10-20% (H. V. Daly, D. De Jong, N. D. Dstone, 1988; Z. Glinski, J. Jarosz, 1984). Dolazi i do promena u ponašanju pčela. Takođe, parazitiranje varoe povećava učestalost drugih oboljenja pčele koje izazivaju virusi, bakterije i gljivice. Dokazano je da u laboratorijskim uslovima varoa može da prenese neke viruse: virus akutne paralize (APV), virus deformisanih krila (DWV) i virus hronične paralize (CPV) (B. Ball, M. Allen, 1988; Batuev, 1979). Virus deformisanih krila je uzročnik pojave deformisanih, tj. nedovoljno razvijenih krila, kod pčela, smanjenja njihove veličine, pa i sledstvene smrti, a ne varoa direktno (L. Bailey, B. Ball, 1991; B. Ball, 1989). I druge studije govore o izmenjenim krilima i smanjenju veličine abdomena, kao i manjoj masi pčele prilikom izleganja iz ćelije (D. De Jong, 1984; D. De Jong, P. H. De Jong, L. S. Goncalves, 1982; J. Marcangelli, L. Monetti, N. Fernandez, 1992; L. Monetti, J. Marcangelli, M. Eguaras, N. Fernandez, 1991; K. Schanton-Gadelmazer, W. Engels, 1988). Dokazane su i neke neznatne, mikrometrijske varijacije (H. V. Daly, D. De Jong, N. D. Dstone, 1988). Varoa takođe stvara, održava i uvećava sepsu, ubacujući bakterije u hemolimfu pčele kroz otvore koje je načinila na kutikuli pčele.
Nakon poklapanja ćelije sa leglom u koju je ušla varoa, dužina života pčele se skrati na samo 14 dana ako je u ćeliju ušla jedna varoa, i na svega 8-9 dana, ako je u ćeliju ušlo više od jedne varoe. Sve to uz podrazumevanu čestu pojavu deformisanih krila i opšte slabosti pčele (H. Shimanuki, N. W. Calderone, D. A. Knox, 1994).
Studije su takođe dokazale da te varijacije postoje zbog fizioloških promena koje varoa izaziva, zato što njen parazitizam proizvodi pad imunološke odbrane (W. Drescher, P. Schneider, 1988).
Konačno, postoje pčelinja društva koja uginjavaju već pri broju varoa od samo 3.000 do 5.000 jedinki, dok neka druga preživljavaju i više od 30.000 varoa. Naučnici još nisu uspeli da objasne ovaj fenomen, mada se opravdano sumnja da je prekretnica između života i smrti zapravo prevelika zaraženost virusima, ali i prisustvo nekih drugih bolesti, naročito nozemoze.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien