SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spo[email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

BOTULIZAM I MED


   Botulizam je teško oboljenje. Izaziva ga bacil Clostridium botulinum. Nalazi se u zemljištu, crevima životinja, riba, ali i čoveka, kao i u namirnicama životinjskog porekla, bilo da su dimljene, sušene ili u konzervama. Može da se nađe i u prašini iz vazduha (Crane, 1983). Prenosi se uglavnom preko suhomesnatih proizvoda, kao i mesnih i ribljih konzervi koje su kontaminirane bacilom iz creva životinja prilikom klanja. Takođe i boranija, grašak, šargarepa i drugo povrće iz konzervi može se kontaminirati još u dodiru sa zemljištem. Prava opasnost leži u toksinu koji luči ova bakterija. Ona se razmnožava u uslovima bez prisustva kiseonika, i u sredini gde je kiselost niska (pH preko 4,6). Kisela sredina ne dozvoljava razvoj bacila, pa i lučenje toksina. Inače, toksin je jedan od najjačih otrova na svetu. Samo 200 g čistog toksina može da ubije sve ljude na Zemlji. 
    U organizmu odraslih, prisustvo bacila u hrani nije opasno, jer kisela sredina u digestivnom sistemu ne dozvoljava njegov razvoj. Opasno je unošenje već gotovog toksina preko hrane čuvane u neodgovarajućim uslovima, ili neadekvatno pripremljene (konzerve). U crevima malih beba vlada niža kiselost, te ako bacil botulizma bude unesen hranom ili vodom, on bi mogao da se razvije i izluči toksin. 
    Pre par decenija se javilo više slučajeva botulizma kod beba u svetu. Izvešteno je o više od 800 slučajeva botulizma od 1976. do 1991. samo u Severnoj Americi (Lilly, 1991). Približno 98% hospitalizovanih beba obolelih od botulizma su bile mlađe od 35 nedelja, što ukazuje na nezrelost digestivnog trakta (Lawrence, 1986). Kao mogući izvor bacila je pominjan i med, koji je proglašen za faktor rizika (Spika, 1989). Utvrđeno je da je 10-15% ukupne količine meda kontaminirano sporama botulizma, ali to ne predstavlja nikakvu opasnost. Med je dovoljno kiseo i pun šećera, te ne dolazi do razmnožavanja bacila i lučenja toksina (Nakano, Sakagushi, 1991). 
    Postavilo se pitanje odakle spore botulizma stižu u med? Utvrđeno je da one mogu da prođu kroz digestivni trakt pčele (Lawrence, 1986), ali i da najverovatnije ne potiču odatle, već iz spoljne sredine. Veštačka ishrana pčela je najčešći kontaminator (Nakano, 1992). Sama češća pojava botulizma kod beba u poljoprivrednim područjima ukazuje na veću mogućnost zagađenja hrane iz prašine i zemljišta (Spika, 1989). 
    Teško je uništiti spore u medu, a ne oštetiti prirodna svojstva meda (Lawrence, 1986; Tew, 1992). Jedini način za koji se za sada smatra da ne oštećuje med jeste izlaganje gama zračenju (Huhtanen, 1991; Tomljanović, 2007). 
    I pored činjenice da kontaminirani med može da uzrokuje botulizam kod veoma male dece, nema nikakvih šansi da ga uzrokuje kod starije dece i odraslih osoba. Međutim, mora se napomenuti da do danas nije pronađen nijedan jedini čvrst dokaz da su spore botulizma iz meda izazvale tzv. infantilni botulizam kod beba. U većini slučajeva ove teške bolesti, obolele bebe nisu imale nikakav kontakt sa medom. Iz čisto preventivnih razloga se ipak ne preporučuje davanje meda deci ispod navršenih godinu dana. A kao što i sami vidite, postoji hiljadu mogućnosti da spore dospeju u organizam bebe. Med je samo jedna od njih. 
    Međutim, naročitu pažnju treba posvetiti u apiterapiji, jer se često za zarastanje rana inficiranih bakterijama otpornim na većinu poznatih i primenljivih antibiotika, koristi premazivanje medom. Verovatnoća da dođe do botulizma lečene osobe je izuzetno mala, ali postoji, pa naučnici danas preporučuju obavezno izlaganje meda gama zračenju pre takve njegove upotrebe. 

 

Dr med. Rodoljub Živadinović, spec. epidemiologije, apiterapeut 

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien