SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

U nemačkom pčelarskom časopisu Die Biene, od septembra 2004. godine, autori dr Reinhold Siede i dr Ralph Büchler iz pčelarskog instituta u Kirchhain-u objavili su rezultate svojih istraživanja koji se odnose na iščezavanje pčela radilica u proleće i leto, u čemu po svoj prilici glavnu ulogu imaju nozemoza i neki prateći virusi, a ne Varroa destructor. 
U Nemačkoj se poslednjih godina sve više javljaju pčelari čija pčelinja društva propadaju u proleće i leto sa simptomima masovne pojave pčela radilica koje puze ispred košnica, ali se ne sakupljaju u gomilice na travi kako je to uobičajeno kada je u pitanju nozemoza, crevna bolest odraslih pčela. Sličnu pojavu je autor ovog članka imao priliku da vidi nešto pre bagremove paše poslednjih godina i na nekim našim pčelinjacima. Pregledom pod mikroskopom je konstatovano prisustvo uzročnika nozemoze (Nosema apis), ali na tome se stalo, jer mi nismo imali mogućnosti ni vremena da tražimo neke druge eventualne uzročnike, kao što je to urađeno u nemačkim istraživanjima. 

U vreme cvetanja uljane repice, ispred leta košnica sve do desetak metara udaljenosti, puzale su pčele nesposobne da polete. To su uglavnom bile starije radilice. Puzeći po travi, ponašale su se individualistički, ne pokušavajući da se sakupe u gomile ili da se umire na vrhu vlati trave. Takve pčele uginjavale su nedaleko, uglavnom ispred samog pčelinjaka. Ovakva pojava je trajala od nekoliko dana do više nedelja. Pre nego što su primećene pčele koje puze, pčelinja društva su se normalno razvijala, da bi ubrzo došlo do smanjenja populacije pčela u košnicama. Starije izletnice su nestajale, u pčelinjim društvima su ostajale samo mlade pčele radilice, koje nisu mogle u potpunosti da pokrivaju leglo. Dalji razvoj je stagnirao. Uobičajena jačina društava i uspeh u paši nisu se mogli postići. 
Uzrok pojave puzajućih pčela može se povezati sa nizom faktora kao što su razne vrste virusa, bakterija Pseudomonas apiseptica zbog koje nastaje septikemija, spiroplazma, rikecije, grinja koja izaziva akarozu, amebe i na kraju nozemoza. Isto tako, ovakva pojava može biti povezana sa delovanjem pesticida i ishranom pčelinjeg društva. Iz ovoga se vidi koliko može biti složena problematika zdravstvenog stanja pčelinjeg društva. 
Pošto je prethodno utvrđeno prisustvo kašmirskog virusa (KBV – kashmir bee virus) u uzorcima pčela iz društava koja su uginula u 2002/2003. godini, nova 24 uzorka puzajućih pčela uzeta su sa 14 pčelinjaka. Primenjujući izuzetno osetljivu PCR metodu, samo na 3 pčelinjaka nađen je kašmirski virus. Istom metodom, u ostalim uzorcima utvrđeno je prisustvo virusa crnog matičnjaka (BQCV). Od ranije je poznato da ovaj virus sam ne uzrokuje pojavu puzajućih pčela ispred košnica, pa se na osnovu toga moglo pretpostaviti da on bez nekog dodatnog faktora ne bi mogao biti uzrok slabljenja društava. Nasuprot tome, na čak 11 pčelinjaka nađena je veoma visoka zaraženost nozemozom, što se najbolje vidi u tabeli. 

U proleće 2004. pčelari su se žalili na pojavu sličnih simptoma i šteta. Institut je rešio da izvrši detaljnija istraživanja na dva takva pčelinjaka. Oba su se nalazila u pokrajini Hesen, i u daljoj analizi stanja biće označavani sa A i B. Pčelinjaci su pripadali dobrim pčelarima kojima je pčelarstvo sporedna delatnost. Pčelinjaci su bili dosta udaljeni jedan od drugog. Prirodni uslovi za život pčela mogli su se smatrati povoljnim. 
Puzajuće pčele pojavile su se na pčelinjaku A u 2003. godini. Pčelinja društva nikako nisu mogla da dostignu normalan razvoj. Nije bilo prinosa meda. Pčelinjak B našao se u istoj situaciji 2003. i 2004. godine. Kada bi se puzajuće pčele podizale u vazduh, nisu mogle da polete. Bile su u stanju da pokreću krila i noge. Nije se moglo primetiti da podrhtavaju i nisu imale isturen jezik. Pčele su po svemu izgledale normalno. Na njima nije bilo varoe. Takve puzajuće pčele su u maju uzete za laboratorijsko istraživanje. Odmah je utvrđena visoka zaraženost nozemozom. Akaroza i amebe nisu nađene. Pošto su pčelari blagovremeno izvršili suzbijanje varoe, ni nje nije bilo na obolelim pčelama. Nije bilo ni simptoma septikemije. Hemolimfa svih obolelih pčela bila je bistra. 
Da bi se utvrdilo prisustvo virusa, vršene su analize posebno glava pčela, a posebno drugih delova. Ako se virusi nađu u glavama pčela, to je dokaz akutnog oboljenja izazvanog infekcijom virusom. Kašmirski virus nije nađen. Pčele sa pčelinjaka A bile su latentno inficirane (bez simptoma) virusom akutne paralize, ali su glave pčela bile slobodne od ove vrste virusa. Zato se može pretpostaviti da ovaj virus nije bio uzrok problema. 
Virus crnog matičnjaka bio je prisutan kako u glavama, tako i u celom telu. Nije bilo moguće dokazati prisustvo virusa hronične paralize pčela (CPV). 
Na osnovu svega izloženog, nemački autori su zaključili da je glavni uzrok slabljenja i propadanja pčelinjih društava bila nozemoza, jer su u 11 od 14 pogođenih pčelinjaka (14 od 24 uzorka) iz 2003. godine nađene spore ove crevne bolesti. Nešto modifikovani simptomi odgovaraju onim za nozemozu. Ova istraživanja su definitivno pokazala da sa nozemoznom infekcijom idu i virusi. Slično je i sa varoom. I ona ide zajedno sa virusima. 
Prema svemu iznesenom, izgleda da je nozemoza kompleksno oboljenje sa kojom kao prateći faktori idu kašmirski virus, virus crnih matičnjaka, ali to u drugim slučajevima mogu biti i filamentozni virus (FV), Y-virus (BVY) ili neki drugi mikroorganizmi. 
Ranija engleska istraživanja, pre nekih 25 godina, pokazala su da kod mešovite infekcije nozemozom i virusom crnog matičnjaka, dolazi do skraćivanja dužine života pčela. Zimske pčele prerano uginjavaju, a mnoge od njih se posle izleta ne vraćaju u košnicu. Kašmirski virus, kao novi jak infektivni faktor, zajedno sa nozemozom dovodi do brzog propadanja pčelinjih društava. U vezi sa tim je i uloga varoe u širenju virusa. Sasvim je moguće da opasnost od nozemoze postaje realno veća nego što je to bilo ranije. 

Ukoliko pčelar češće ne prođe ispred košnica, neće ni zapaziti puzajuće pčele, jer se one često brzo udaljuju od košnica, gubeći se u travi, pa tako slab razvoj društava ostaje neobjašnjen. Jer, kao što je poznato, nozemoza se ne manifestuje uvek uprljanim okvirima i izmetom na poletaljkama. Da bi se povećano uginuće i neobično ponašanje pčela zapazilo, dobro je ispred košnica prostri ter papir ili češće kositi travu. Posle maja, pčele počinju da prirodno žive kraće, pa sve manje ima pčela čijom pretragom ćemo naći spore nozemoze, a to verovatno važi i za prateće viruse. Međutim, zaraženost se može zadržati u latentnom (skrivenom) stanju, pa se ponovo manifestovati u jesen ili sledećeg proleća. 

Pošto u Nemačkoj nije dozvoljeno suzbijanje nozemoze medikamentima kao što je antibiotik fumagilin, odlučujući faktor borbe je način pčelarenja. Preporučuje se izbor pogodnog mesta za pčelinjak i da u okolini tokom proleća i leta ima dosta izvora polena. Sugeriše se što manji broj pčelinjih društava na jednoj lokaciji, da bi se smanjila pašna konkurencija. Traži se da se pčelari odreknu stimulativnog prolećnog prihranjivanja, ali se ne kaže zašto. Ukazuje se na važnost obnove saća i uklanjanje starog tamnog saća iz košnica. Naglašava se da pčele u velikoj meri poseduju osobinu samoizlečenja od nozemoze, i zato ih ne treba mnogo uznemiravati. Ne smeju se jako zaražena i oslabljena pčelinja društva spajati sa onima koja su na izgled zdrava, jer to će samo širiti oboljenje. 

Na kraju članka, autori pišu da svaka pčelinja bolest ima svoje vreme. U Evropi (svakako se misli na Srednju i Severnu Evropu) akaroza i nozemoza su do osamdesetih godina prošlog veka bila oboljenja pčela od prvorazrednog značaja. Danas to mesto pripada parazitu varoi. Ali, jedna vrsta bolesti ne štiti od druge. Zato ne treba biti previše brz i pripisivati sve nejasne štete varoi. Akaroza se danas jedva može naći u Nemačkoj, ali nozemoza ostaje i postaje aktuelna kao i nekada. To još više važi za nas u Srbiji i Crnoj Gori. 
Još jednom napominjem da je više nego sigurno da i na našim pčelinjacima ima mnogo više istih ili sličnih kompleksnih oboljenja u koje mogu biti upleteni mnogi faktori pored sada svima vidljive varoe. Da bi se jedan od tih faktora suzbio (nozemoza), kod nas se još može primenjivati antibiotik fumagilin, ali je pitanje dokle, jer ako je zabranjen u Nemačkoj i EU, onda će u dogledno vreme biti zabranjen i kod nas. Trebalo bi više obratiti pažnju na neke biljne „izvore“ lekova, kao što je to ekstrakt belog luka, koji može poslužiti kao neka vrsta preventive kod pčelinjih društava koja nisu teško zaražena i obolela od nozemoze.