SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Vešti racionalni pčelari mogli su, sredinom prošlog veka, oduzeti med iz košnica a da se ne unište pčele, ali se med nije mogao oduzeti a da se ne uništi saće, a uništavanje saća je bilo velika šteta i za pčele i pčelare.
Pronalazak mašine za istresanje meda iz mednih satova, koja se naziva istresalica ili centrifuga, učinio je veliki preokret u pčelarstvu. Njen pronalazač nije bio veliki pčelarski autoritet, ali je zbog ovog značajnog pronalaska stekao slavno ime u pčelarskom svetu, jer se tek od tada moglo potpuno racionalno pčelariti.
Major FRANjO HRUŠKA je pronalazač centrifuge.
Hruška je po narodnosti bio Čeh, a po zanimanju bio je oficir austrijske vojske. U to vreme jedan deo sadašnje Italije, oko grada Venecije pripadao je Austriji, a Hruška je tada živeo kao major u mestu Dolo, blizu Venecije. U slobodno vreme bavio se pčelarstvom, i tu je 1865. godine pronašao i konstruisao prvu centrifugu za istresanje meda iz saća tako da se ono ne ošteti i da može ponovo poslužiti pčelama za deponovanje meda.
Interesantno je kako je Hruška došao na misao da učini ovaj značajan pronalazak. Hruška je na pčelinjaku izvadio iz košnice komad saća sa otvorenim medom, stavio ga u jednu kotaricu i dao detetu da ga nosi kući. Pčele navališe na med i dečak da bi se odbranio od pčela zavitlao je kotaricom oko sebe. Hruška je uzeo kotaricu i video da je usled zavitlavanja sav med sa donje strane iscurio iz ćelija. Tako se priča, da je na osnovu toga konstruisao prvu centrifugu.
Kakva je izgledala Hruškina (istresalica) centrifuga? Nažalost na to pitanje dobijaju se različiti odgovori. Jedni pčelarski pisci iznose da je to bila jednostavna četvorougla limena kutija, vezana sa četiri konopčića, sa kojima je obrtana u krug; drugi je predstavljaju u obliku plitkog drvenog šafolja sa centrifugalnom mašinom od dva točka spojena kaišem, a za osovinu manjeg točka utvrđena je neka korpa u koju se smeštalo saće sa medom. Treći kazuju da je to bila centrifuga samo za jedan jedini okvir pa je svojom krivinom ličila na krivinu srpa sa ručicom odozgo i levkom odozdo. Jedni pak predstavljaju ovu centrifugu u obliku terazija sa krivom ručicom podešenom za lako kružno kretanje. Međutim, poznati ruski pčelarski stručnjak P. M. Komarov piše da je Hruškina prvobitna centrifuga predstavljala jedno veliko drveno bure u kome je pljoštimice, prema osovini, bilo smešteno osam okvira sa saćem.
Opis centrifuge iz prošlog veka, na našim prostorima, iznosi Milivoj Bugarski u svojoj knjizi „Pčelarstvo“ na strani 204. „Sva je bila od drveta; a oko četiri strane krstače (vretena) bio je vodoravno obavijen i pritegnut kanap u razmacima od 1 cm. Vreteno se nije vrtilo pomoću točkova, nego kanapom. Za glavu vretena (uspravnu osovinu) bio je utvrđen jak kanap, nešto duži od jednog metra sa drvenom ručicom na kraju. Kanap se prvo obavio oko osovine vretena i onda jako povukao, isteglio, te zatim popuštao, da se ponovo obavije i onda se obrtanje za sekund-dva zaustavi pa zatim ponovi i dalje ponavlja dok se med ne izvrca“.
Razume se da su prve centrifuge bile glomazne i neusavršene, ali su kasnije sve više usavršavane. U Americi je 1867. godine L. L. Langstrot pokušao da izradi centrifugu sa zupčastim točkovima, drvenom korpom i metalnim buretom. Još sa većim poletom odaje se usavršavanju centrifuge M. M. Kvimbi. Najzad 1868. godine A. I. Rut izrađuje centrifugu od metala sa zupčastim točkovima uspevši da na ovoj za jedan čas istrese preko 17 kilograma meda.
Ubrzo potom poznati engleski pčelar Tomas V. Kovan uspeva da ustroji dvookvirnu centrifugu sa kutijama, u kojima se vršilo automatsko okretanje strana okvira sa medom. To je podstaklo A. I. Ruta da se još više posveti usavršavanju centrifuge sa mehaničkim samookretanjem okvira u njihovom ležištu. Tada se i kod nemačkih pčelara probudila želja za usavršavanje centrifuge sa samookretanjem okvira u njoj i kočnicom.
Pošto se u Americi sve više povećavala proizvodnja meda, tamošnji pčelari nisu bili zadovoljni centrifugom za postepeno istresanje meda, prvo sa jedne a potom sa druge strane saća, pa se javlja ideja da se konstruiše centrifuga za jednovremeno istresanje meda sa obe strane saća. Tako se pojavljuje Bjukajeva osmookvirna centrifuga sa kasetama kao ležištima pojedinih okvira. Godine 1888. pojavljuje se Bonova centrifuga sa vodoravnom osovinom (kao u vetrenjači) oko koje se okreće osmostrani točak, na kome su pljoštimice raspoređeni u krugu oko osovine okviri za jednovremeno istresanje meda sa obe strane. Ni sa ovom glomaznom centrifugom pčelari nisu bili zadovoljni.
U vreme I svetskog rata američki ratnici pčelari u Evropi sa francuskim pčelarima prave model ratne francuske dvanaestookvirne ručne centrifuge sa uspravnom osovinom, u kojoj se jednovremeno sa obe strane istresa med za 15 do 20 minuta. Međutim, američki se pčelari ne zadovoljavaju ratnim izumom centrifuge već nastavljaju proučavanja za izradu savršenije. To isto čine i nemački pčelari 1926. godine. Tada se Rut i Dejmut vraćaju na usavršavanje ratne francuske centrifuge sa uspravnom osovinom, oko koje su okviri poređani poput položaja paoca u vodoravnom točku, težeći za većom udaljenošću okvira od središta centrifuge, koje ima izgled glavčine u točku. Pošto je za rukovanje nedovoljna ljudska snaga iskorišćena je snaga motora, da bi se od jednog punjenja centrifuge moglo istresti 70 kilograma meda.
Kanadski pčelar Artur Hodžson sa M. Sikatom uspeva da 1923. godine usavrši Bonovu centrifugu, postavljajući na vodoravnu osovinu šest osmoramnih točkova, svaki sa po 8 ležišta sa ukupno 48 okvira, tako da se, koristeći snagu motora, med iz ovih istrese za 10-15 minuta.
Zainteresovan Hodžsonovim uspehom, a predviđajući preimućstvo centrifuga sa glavnom uspravnom osovinom, Rut zapaža, da je potrebno pojačati snagu mašine koja će velikom brzinom okretati okvire sa saćem u centrifugi. I tako se došlo do stvaranja četrdesetpetookvirne centrifuge „Simplisiti“ i drugih sličnih.
Pronalazak centrifuge je omogućio dobijanje čistog meda, tzv. vrcanog meda, kakav je u ćelijama saća. Od tada se na tržištu, pored muljanog i ceđenog, pojavio i istresani (vrcani) med, zašta najveća zasluga pripada majoru Franji Hruški.