Oskudnost literature o upotrebi mlečne kiseline protiv varoe, kod nas je uzrokovala njenu malu primenu.
Mlečna kiselina (C3O3H6) je prirodni produkt, i nije otrov. Proizvode je razni mikroorganizmi, a važnu ulogu igra i u telu čoveka gde učestvuje u razmeni materija. Posebnu ulogu ima u radu mišića, naročito srčanog. Koristi se kao lek protiv psorijaze i nekih drugih kožnih bolesti. Nalazi se u mleku, mlečnim prerađevinama, mesu, medu, kiselim krastavcima, kiselom kupusu, sokovima od povrća itd. Koncentrovana mlečna kiselina (100%) je u obliku belog praha. U suzbijanju varoe upotrebljava se u vidu tečnosti, tj. rastvora određene koncentracije. Obično se nabavlja u vidu 80%-nog rastvora, prilagođenog za upotrebu kao dodatak životnim namirnicama.
Mlečna kiselina je efikasna supstanca u kontroli varoe, ako se pravilno koristi. U društvima bez legla, dva tretmana obaraju oko 90 odsto varoe (Assmar – Wertmulier U., Maul V., Fuchs S., Kaiser E., 1989. & 1990.). Ovi rezultati su afirmisali mlečnu kiselinu, kao sasvim dostojnu zamenu Apitol-u (Apichem-u) i Perizin-u. Slično je i sa oksalnom kiselinom. Kod društava sa leglom, više od 75 odsto varoe se nalazi u poklopljenom leglu. Tu je efikasnost mlečne kiseline redukovana na 20 – 30 odsto, jer ne prodire u poklopljene ćelije legla, kao što to čini mravlja kiselina (Anton Imdorf, 1989.). Pčelari koji u borbi protiv varoe koriste samo mlečnu kiselinu, prisiljeni su da je upotrebe tri do pet puta godišnje, zavisno od sezone tretiranja i stepena zaraženosti društva. Kod svakog tretmana obavezno treba kontrolisati efekat korišćenjem mrežaste podnjače, i voditi evidenciju broja opalih varoa za svako društvo. Danas, to je neminovnost naročito posle pojave rezistencije varoe na dugo upotrebljavane lekove. Nemogućnost uvida u efekat tretiranja bilo kojim sredstvom, zbog neposedovanja mrežastih podnjača godinama unazad skupo košta mnoge pčelare.
Da bi se postigli najbolji mogući rezultati, neophodno je sprovesti prskanje pčela sa obe strane svakog rama u košnici, kao i na zidovima košnice. Ovakvom tretmanu se daje prednost pri temperaturi vazduha većoj od 7 stepeni Celzijusa, kada nema vetra, ujutru ili uveče, pre nego što pčele izlete u prirodu, ili kada se vrate u košnicu. Temperatura nikako ne sme da padne ispod 5 stepeni Celzijusa, a bolje je da bude iznad 10 stepeni. Leti nije poželjno tretirati ako je temperatura ispod 12 stepeni Celzijusa. Pri letnjem tretiranju treba imati u vidu da su trutovi dosta osetljiviji na mlečnu kiselinu od pčela, te da je teže podnose. Mada, prema C. L. Farrar-u, i tokom zime, u svakom društvu ima pedesetak trutova. Za tretiranje treba birati dan kad prognoza vremena ne predviđa mraz naredne noći. Mlečnu kiselinu ne treba da koristimo ni u toku kišnog perioda, kao ni kada je vlažnost vazduha velika. Ceo postupak traje od 5-15 minuta, zavisno od snage zajednice i spretnosti pčelara.
Tretiranje zimi uznemiri društvo, ali mu to bitno ne smeta. Ako se prskanje preduzima posle dužeg hladnog perioda sa mrazevima, poželjno je da se sačekaju dva do tri izleta pčela na čišćenje.
Koristi se ručni atomizer (fini rasprskivač koji daje izmaglicu – pištolj sa dozimetrom) za koji treba izdvojiti i do 125 evra, ili jedan snažan kompresor vazduha. Mogu da se koriste i obične ručne fine prskalice (za cveće), ali je teško odrediti pravu dozu. Međutim, najvažnije je to što kod njih prskanje uvek biva neravnomerno. Dovoljna doza je 5 ml 15%-ne mlečne kiseline za svaku stranu rama prekrivenu pčelama kod švajcarske košnice (Imdorf A., Kilchenmann V., 1990.). Kod košnica sa velikim ramovima u praksi se koristi od 5-8 ml za svaku stranu rama, u zavisnosti od veličine rama. Dr Stefan Berg (2000.) iz Nemačke preporučuje celih 8 ml. Tokom leta, kada u košnici, pa i na ramovima, ima više pčela, doza se povećava i na preko 8 ml po jednoj strani rama. Kod primene leka potrebne su zaštitna maska, naočari i rukavice.
Prilikom zimskog tretiranja rezervoar rastvora kiseline se drži u toploj vodi, da bi mu se održala toplota.
Posle tretiranja mlečnom kiselinom pčele su u šoku i pokušavaju da se zbiju u klube. Ako ga ima, let se obustavlja. Po zatvaranju košnice, čuje se jače zujanje. Sutradan se pčele normalno ponašaju, kao da se ništa nije dogodilo.
Padanje varoe počinje jedan sat posle tretmana, najintenzivnije je nakon 12 časova, a posle 16 časova u fioci podnjače se nalazi 80-90% varoe, ako društvo nije imalo leglo.
Tretiranje mlečnom kiselinom je intenzivan i naporan posao i zahteva mnogo vremena i rada. Iz tog razloga, najviše ga primenjuju pčelari hobisti. U Švajcarskoj oko 60% pčelara ima ne više od 5 košnica, te veliki broj njih koristi mlečnu kiselinu. Mlečna kiselina se koristi i za tretiranje prirodnih i veštačkih rojeva i nukleusa, pre nego što se u njima pojavi zatvoreno leglo. Za pouzdanu kontrolu varoe, 2-3 tretmana bi trebalo da budu sasvim dovoljna.
Dr Stefan Berg iz Nemačke tvrdi da je tretman mlečnom kiselinom skoro idealan za pčele, jer se radi sa količinom mlečne kiseline koja je otprilike ista kao ona koju sadrži čaša jogurta. Berg je uzimao matice i izlagao ih direktnom dejstvu mlečne kiseline, i nije izgubio ni jednu, što nije slučaj kod mravlje i oksalne kiseline. On je i mnogo radio na isprobavanju drugih načina aplikacije, sa ciljem da nađe rešenje za izbegavanje pomenute standardne metode, ali na žalost njegova ispitivanja nisu urodila plodom. Po njemu, u nemačkim uslovima, uz dvostruku primenu u razmaku od 5-7 dana, efikasnost mlečne kisleine se kreće čak oko 97%, a oscilacija efikasnosti je relativno mala: od 94,2 % do 99,8%.
Rezidue u medu
Posle tri tretmana, količina mlečne kiseline u rezervama uskladištenog meda se kreće od 200 mg/kg do 1000-1500 mg/kg (Imdorf A, Kilchenmann V, 1990), gde se maksimalnih 1500 mg/kg postiže odmah po primeni pri upotrebi u jesen. Najveći deo nestane posle 7-9 nedelja (Stoya W, Wachendorfer G, Kary I, Siebentritt P, Kaiser E, 1988). Prema drugim autorima (Bogdanov S, Kilchenmann V, Buhler U, Flurl P, Lavanchy P, 1998.) posle samo 4 nedelje pomenuta vrednost se spušta na oko 500 mg/kg. Ta koncentracija je ispod praga prepoznavanja njenog ukusa pri konzumiranju meda koji iznosi od 800-1600 mg/kg. To bi značilo da može da se upotrebi i u proleće. Ova povoljnost da mlečna kiselina ima najmanji uticaj na ukus meda u poređenju sa ostalim kiselinama koje se koriste u suzbijanju varoe (pre svega, mravlja) trebalo bi da utiče na njenu veću upotrebu, naročito ako se ima u vidu neotrovnost ove kiseline. Mlečna kiselina se i prirodno nalazi u cvetnom medu, gde se održava na nivou od 40-400 mg/kg, sa prosekom od 200 mg/kg. Drugi podaci govore o količini od 10-386 mg/kg meda, s tim što bagremov med u sebi ima manje količine ove kiseline od ostalih vrsta meda. Osoba koja dnevno konzumira 30 g meda, apsorbuje oko 6 mg mlečne kiseline, što nije mnogo, jer poređenja radi, u 180 g jogurta ima oko 1800 mg (Puhan Z, Flueler O, Banhegyi M, 1973.). Za umanjenje akumuliranja mlečne kiseline u medu, dovoljno je suzdržavanje od tretiranja tokom paše. Upotrebljena po propisu, van pašnog perioda, mlečna kiselina ne nosi opasnost od zagađenja meda.
Med prirodno sadrži oba prostorna oblika mlečne kiseline (L+ i D+). Komercijalna mlečna kiselina takođe sadrži mešavinu oba oblika, ali i čista L+ mlečna kiselina je podjednako efikasna u kontroli varoe.
Ne postoje tolerantne vrednosti za mlečnu i ostale kiseline, pošto su one prirodni sastavni delovi meda, ali se uzima kao krajnja granica 40 mAeq kiselina na 1 kg meda. U istraživanjima naučnika (Bogdanov S, Kilchenmann V, Buhler U, Fluri P, Lavanchy P, 1998.) pokazano je da se pri pomenutoj upotrebi kiseline, ova vrednost ne premašuje. Ali, treba znati da sadržaj pojedinačnih kiselina, pa i mlečne, varira od vrste do vrste meda u širokim granicama.
Tako bagremov i med od ruzmarina sadrže 5-10 mAeq/kg, te u sebe mogu da prime više kiselina poreklom od tretmana kiselinama protiv varoe, od recimo livadskog ili lavandinog meda koji prirodno sadrži 30-50 mAeq/kg. Još je 1998. Međunarodna komisija za med predlagala da krajnja granica od tada bude 50 mAeq/kg meda.
Istraživanje Bernard Kraus-a
Pomenuti autor je pri spoljnoj temperaturi od 4-5 stepeni Celzijusa dva puta tretirao pčele 15%-nom mlečnom kiselinom. Tretiranje je izvršeno krajem novembra i početkom decembra 1990. godine, i početkom januara 1991. Dve do četiri nedelje posle drugog tretmana mlečnom kiselinom, na delu društava je korišten Perizin, kao kontrola. Druga, kontrolna grupa je tretirana samo Perizinom. Društva su bila bez legla.
Za prskanje pčela na ramovima je korištena baštenska prskalica od 1 litra (proizvodnja firme Gloria). Po jednoj strani rama korišteno je u proseku 8,2 ml kiseline.
Brojana je opala varoa. Efikasnost tertiranja je bila na zavidnom nivou i kretala se od 90% do 99,9%, sa prosečnom vrednošću od 97,8%. Važno je naglasiti da je razlika između doze koja uništava varou i nanosi makar i neznatna oštećenja pčelinjem društvu, veoma mala. Znači da je veoma važna upotreba kvalitetnih prskalica, kakvih na našem tržištu, bar koliko je poznato autoru ovih redova, još uvek nema, jer može doći do predoziranja.
Četiri dana posle tretiranja mlečnom kiselinom, bilo je oko 95 mrtvih pčela po pčelinjoj zajednici, što nije mnogo, jer je posle tretmana Perizinom uginulo oko 120 pčela po društvu. U isto vreme kod netretiranih zajednica nađeno je oko 20 prirodno uginulih pčela.
Pri povećanju doze sa 15 ml na 16 ml, došlo je do drastičnog povećanja stradanja, čak na 2000-4000 pčela, što pokazuje kako mala promena doze, može drastično da poveća uginjavanje pčela. Ovde treba naglasiti da je, naravno, i 15 ml mnogo, ali je takav tretman preduzet radi eksperimentisanja.
Kod kvalitetnih pištolja dozatora tretiranje je jednostavnije i sigurnije.
Kombinacija tretmana mravljom i mlečnom kiselinom
Tretman mlečnom kiselinom traži preveliki rad, i ne može se preporučiti pčelarima sa velikim brojem košnica. Činjenica da mlečna kiselina ne deluje na varou u poklopljenom leglu je dodatno obeshrabrujuća, toliko da se ne preporučuje prerani tretman njome, recimo tokom avgusta. U tom periodu prednost treba dati mravljoj kiselini.
Anton Imdorf i Verena Kilchenmann iz Instituta za pčelarstvo u Libefildu (Švajcarska) su 1989. pokrenuli istraživanja o kombinovanoj primeni mravlje i mlečne kiseline. Deset društava je tretirano tri puta sa 30 ml 60%-ne mravlje kiseline u avgustu, i početkom septembra (ova tri kratka tretmana se mogu zameniti jednim dugim tretmanom od nedelju dana, koji ima sličnu efikasnost), i dva puta sa 5 ml 15%-ne mlečne kiseline po jednoj strani rama u novembru. Primenjena su i dva kontrolna tretmana Perizinom u novembru i decembru.
Padanje varoe je bilo relativno veliko, jer je prosečno po društvu palo 2814 varoa (najmanje 466, a najviše 8319). Od tri tretmana mravljom kiselinom palo je 86% varoe, a 12,2% od tretmana mlečnom kiselinom u novembru. Ovih pet tretmana je zajedno postiglo odličnu efikasnost od 98,2%. Posle kontrolnog tretmana Perizinom pala je prosečno 51 varoa po društvu (najmanje 0, a najviše 264).
Na početku tretmana su kod dva društva koristili visoke doze preparata, što je dovelo do gubitaka pčela i matica. Pčelari bi trebalo da budu oprezni i da ne natapaju pčele mlečnom kiselinom, već da ih samo ovlaš poprskaju, naročito pri kasnim tretiranjima. Pre tretmana je neophodno regulisati i proveriti aparat koji koristimo za rasprskivanje, kako bismo ravnomerno poprskali pčele. Uz obezbeđenje optimalnih uslova primene, postići će se veoma dobra efikasnost kombinovane upotrebe ove dve kiseline.
Kombinovana aplikacija mravlje kiseline (formic acid – FA) i mlečne kiseline (lactic acid – LA) u odgovarajućem periodu je efikasna u borbi protiv varoe. Njihovim korišćenjem u pomenutim dozama i broju tretmana postiže se efikasnost od 98%. Ovakav tretman se naročito preporučuje pčelarima koji imaju do 10 košnica. Ali, i oni sa više zajednica bi u cilju dobijanja meda bez otrovnih rezidua hemijskih preparata, trebali da pokušaju primenjivanje pomenutih tretmana, naročito ako se uzme u obzir da je kasna jesen i zima period kada nema mnogo radova na pčelinjaku.
Naša pčelarska dužnost je da se upoznamo sa mlečnom kiselinom, i da se pripremimo za vreme koje je već došlo, a to je vreme kada se zahteva proizvodnja meda bez otrovnih rezidua, i u kome je Varroa Destructor postala otporna na većinu do sada upotrebljavanih preparata. Mlečna kiselina već sada zauzima visoko mesto na lestvici dozvoljenih preparata za suzbijanje varoe – tog drskog i opasnog neprijatelja pčela i pčelara.
Važno je znati
Da bi se napravio l5%-ni rastvor mlečne kiseline treba pomešati:
1 litar 90%-ne mlečne kiseline sa 6,0 litara vode
1 litar 80%-ne mlečne kiseline sa 5,2 litara vode
1 litar 70%-ne mlečne kiseline sa 4,3 litara vode
1 litar 60%-ne mlečne kiseline sa 3,4 litara vode
1 litar 50%-ne mlečne kiseline sa 2,6 litara vode.
Šalje se...