SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Otkriće da se kod evropskih pčela osim N. apis može naći i N. ceranae, postalo je vruća pčelarska tema o čemu je među prvima u svetu pisao i naš Pčelar (mart 2006). Skoro svim pčelarima je poznato da je nozemoza bolest odraslih pčela koja je široko rasprostranjena kod nas i da često nanosi velike štete pčelinjim društvima. To se u prvom redu događa krajem zime i u proleće. Nosema apis pripada velikoj i heterogenoj grupi mikroorganizama poznatoj pod imenom Protista u koje spada i Protozoa. Prema najnovijoj klasifikaciji, može se smatrati da su prouzrokovači nozeme visoko specijalizovane mikrosporidijske parazitske gljivice, a ne životinjski mikroorganizmi (I. Fries, R. Martin, A. Meana, P. Garcia-Palencia, M. Higes, 2006). Do sada su opisana samo dva mikrosporidijska parazita medonosnih pčela (Nosema apis Zander, 1909, i Nosema ceranae Fries, 1996). Nosema apis je otkrivena kod evropskih medonosnih pčela (Apis mellifera L, 1758) i to je bila jedna od prvih mikrosporidija koja je opisana (Zander, 1909). Iako su kasnije mnogi autori pisali o životnom ciklusu N. apis, veoma je teško prepoznati i identifikovati vegetativne stupnjeve i oblike pod mikroskopom. U tom pogledu, najlakše je identifikovati spore pod mikroskopom i na tome se i danas zasniva dijagnoza zaraze kod odraslih pčela. U proteklih dvadeset godina učinjeno je mnogo na proučavanju ultrastrukture (Liu, 1984; Fries, 1989) i molekularne karakterizacije (Gatehouse&Malone, 1998) ovog važnog pčelinjeg parazita. Nosema ceranae je izolovana iz azijskih medonosnih pčela (Apis cerana Fabricius 1793) u Kini i nedavno opisana (Fries, 1996). Postoji osnovana sumnja da su još neke mikrosporidije prisutne kod pčela i samo čekaju da budu takođe opisane (Buys, 1977; Clark, 1980). Mnoge vrste mikrosporidija ne mogu se razlikovati pod običnim mikroskopom. To je moguće uraditi i to uz velike teškoće jedino pomoću elektronske mikroskopije. Ne može se isključiti pretpostavka da su mnogi raniji nalazi pripisivani N. apis pripadali N. ceranae ili možda nekoj drugoj vrsti. Unakrsna zaražavanja dveju vrsta pčela (Apis mellifera i Apis cerana) su pokazala da Nosema apis može inficirati Apis cerana, ali da se parazit pri tome razmnožava manje uspešno nego kada je u pitanju evropska medonosna pčela (Fries&Feng, 1995). Takođe se tvrdi da se Nosema ceranae bolje razmnožava kod Apis mellifera nego što je to slučaj sa Nosema apis kada je domaćin azijska medonosna pčela (Fries, 1977), iako za to nisu dati detaljni podaci. Na godišnjem sastanku Društva za patologiju beskičmenjaka 2005. godine (Anchorage, Aljaska) izvešteno je da je nađena prirodna zaraženost novom nozemozom (Nosema ceranae) društava evropske medonosne pčele na Tajvanu (Huang, 2005). Na istom pčelinjaku su bile prisutne obe vrste pčela. Pokazalo se da Nosema ceranae može preći sa Apis cerana na Apis mellifera. Istina, ovom prilikom autori nisu ništa rekli o posledicama ovakvog zaražavanja evropske medonosne pčele. Skoro u isto vreme došlo je do učestalih problema sa nozemozom u Španiji (Martin, 2005). Laboratorijskom analizom po prvi put je potvrđeno da su evropske pčele bile zaražene parazitom Nosema ceranae (Higes, 2006). Do otkrića se došlo primenom sekvencioniranja gena i upoređivanjem sa Nosema apis. Do istih rezultata se došlo pretragom uzoraka pčela i iz Francuske, Nemačke, Italije, Švajcarske, Grčke, Finske, Danske, Brazila, SAD, pa i naše zemlje, o čemu je pisano u Pčelaru (Nanetti, 2006). Nalazi Nosema ceranae u nekoliko geografski udaljenih lokacija u Evropi ukazuju na to da ovaj pčelinji parazit nije nedavno unešen, već da je u pčelinjim društvima hronično prisutan već dugo vremena. Patološki podaci sa španskih pčelinjaka zaraženih sa Nosema ceranae pokazuju da se ne radi o brzom i kratkom trajanju oboljenja, već nasuprot tome, o nespecifičnim simptomima kao što su postepeno slabljenje pčelinje zajednice, veći jesenji i zimski gubici i smanjena produktivnost (!). Nisu zapaženi klasični simptomi nozemoze, kao što su proliv ili puzeće i paralizovane pčele ispred leta. Francuzi su takvo stanje nazvali „suva nozemoza“ (Faucon, 2005). Ovim se objašnjava što su se poslednjih godina otkrivale spore nozemoze u uzorcima pčela bez klasičnih simptoma, što smo i mi u Apicentru primećivali prilikom redovnih pregleda uzoraka mrtvih pčela uzetih sa podnjača u februaru svake godine. Naravno, nije ni nama, kao ni drugima, padalo na pamet da se u vidnom polju mikroskopa može naći neka druga vrsta spora sem od Nosema apis. 

Slika 1: Spore Nosema ceranae (A) i Nosema apis (B) pod običnim mikroskopom sa preparata na staklu pod pritiskom pokrovne ljuspe. Merna crta iznosi 5 mm.

Kao što je prethodno napomenuto, pod običnim mikroskopom teško je odmah zapaziti razliku u veličini spora ove dve vrste nozemoze. Malo pažljivijim posmatranjem i merenjima može se utvrditi konzistentna razlika u veličini spora ove dve vrste pčelinjih parazita. Spore Nosema ceranae su nešto manjih dimenzija nego spore Nosema apis (Fries, 1996). Dužina nefiksiranih spora Nosema ceranae izolovanih iz Apis cerana iznosila je 4,7±0,46 mm, u opsegu 3,3–5,5 mm na uzorku od 25. 
Širina spora iznosila je 2,7±0,25 mm, u opsegu 2,3–3,0 mm, na uzorku od 25 (Fries, 1996). Iako postoji manje preklapanje tako što su najmanje spore Nosema apis manje nego najveće Nosema ceranae, u proseku po veličini su spore Nosema apis približno 1 mm veće po dužini (slika 1). Spore Nosema ceranae ponekad poprimaju manje zaobljenu formu, tako da se stiče utisak neuniformnog izgleda u odnosu na Nosema apis (slika 1). Druga razlika se odnosi na način kako se kod ove dve vrste odvija infekcija u novozaraženim crevnim ćelijama. 

Slika 2: Ćelija srednjeg creva Apis cerana inficirana od Nosema ceranae. Izolovana inficirana ćelija u okolnom zdravom tkivu (HT). D = diplokariotični merozit. DM = merozit koji se deli, HC = ćelijska membrana domaćina (strelice). HN = jedro ćelije domaćina. IS = nezrela spora. SB = sporoblast sa razvojnim polarnim bičem. Merna crta iznosi 5 mm.

 

Kada se zrele spore Nosema apis nađu u epitelijalnim ćelijama Apis mellifera, uvek nalazimo vegetativne oblike (merozite) u susednim ćelijama, što se verovatno odvija kroz intracelularno klijanje spora, rezultujući horizontalnom transmisijom između epitelijalnih ćelija (Fries, 1989). Kada je u pitanju infekcija Nosema ceranae u Apis cerana, samo inficiranje izgleda kao izolovano ostrvo unutar jedne epitelijalne ćelije sa takođe zrelom sporom unutar ćelije domaćina (slika 2). Ovo se objašnjava izostankom horizontalne transmisije između ćelija, jer ni ispražnjene spore nisu nađene unutar ćelija (Fries, 1996). Ako se analizira struktura spora, razlike između ove dve vrste postaju očigledne. Polazni končić (filament) Nosema ceranae je konzistentno kraći od 20 do 23 uvoja (Fries, 1996) upoređeno sa Nosema apis čiji je broj uvoja na končiću uvek veći i kreće se od 26 do 32 (Fries, 1989) (slika 3). Sekvencioniranjem 16S SSU rRNA gena mikrosporidijskog izolata, dolazi se do najjasnije razlike dva pčelinja parazita. 

Slika 3: Presek spora Nosema seranae (A) i Nosema apis (B). D = diplokaria. PF = uvoji na polarnom filamentu (strelice). Merna crta iznosi 0,5 mm.

Treba naglasiti da je ova metoda identifikacije isuviše skupa za praktičnu primenu. Treba očekivati da će se u budućnosti doći do načina za brže i pouzdanije utvrđivanje raspostranjenosti Nosema ceranae, a posebno kada su u pitanju mešovite infekcije u istim pčelinjim društvima. Nije isključena ni pojava hibridnih formi, sa nekim novim, možda i opasnijim posledicama za našu medonosnu pčelu. Znamo da se zaraza sa Nosema apis, a verovatno je to slično i sa Nosema ceranae, može suzbijati određenim preventivnim merama koje sprovodi sam pčelar, ili se tamo gde je to još dozvoljeno, primenjuje antibiotik fumagilin koji zaustavlja razvoj Nosema apis unutar ćelijske strukture. 

Najvažnije zasnanje koje proizlazi iz ovog napisa odnosi se na mogućnost ustanovljavanja prisustva spora Nosema ceranae pomoću običnog mikroskopa, ako se preparat napravi na predmetnom staklu pod ljuspicom i ako se izvrši merenje ili upoređivanje sa sporama Nosema apis. Do skoro se to smatralo neizvodljivim.