SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

OTKRIVANJE MINA POMOĆU PČELA I LASERA


(Tekst objavljen u časopisu Pčelar za avgust 2004. godine)

Od pre izvesnog vremena, naučnicima sa Univerziteta u Montani je poznato da medonosne pčele brzo i lako mogu biti dresirane da otkriju prisustvo eksploziva, odnosno mina u zemljištu. Problem je predstavljalo praćenje pčela na velikoj teritoriji koju one pokrivaju. Uspešno isprobavanje lasera u ovu svrhu je dovelo do uspešnog rešenja. U napisu koji je u American Bee Journal-u 3/2004 objavio Mick Hollen, kaže se da ovo tehnološko otkriće može predstavljati veliku ekonomsku dobit za državu Montanu (SAD). Tvrdi se da postoji ogromno potencijalno tržište za ovaj izum širom sveta. Prema izveštaju Rand corporation koji je nedavno dostavljen Beloj kući, bilo bi potrebno 500 godina za razminiranje poznatih lokacija korišćenjem dosadašnjih metoda. Jerry Bromenshenk, profesor biologije sa Univerziteta u Montani, koji se dugo zalagao za ovakvo dresiranje pčela, kaže: „Mi mislimo da ova tehnologija može skratiti vreme za razminiranje 10 do 15 puta, odnosno na svega 50 godina“. Prema procenama Ujedinjenih nacija, u zemljama u kojima su vođeni ratovi od mina svake godine strada 30 do 40 hiljada osoba. Samo u Angoli je rasejano 6 do 8 miliona nagaznih mina ne računajući na hiljade drugih eksplozivnih naprava. Da bi se pčele dresirale da otkriju miris eksploziva iz mine ili nekog drugog eksploziva, dovoljno je oko 48 časova. Pčele koje se dresiraju na šećernom sirupu sa mirisom eksploziva budu privučene takvim istim mirisom koji isparava iz mine kroz zemljišni pokrivač. Pčele idu ka mirisu kao da je izvor nektara. Na više načina se pokušalo praćenje pčela. Tek kada se pokušalo sa primenom lasera dobijene su prave i skoro neposredne informacije o lokaciji eksploziva. Hiljade i desetine hiljada pčela se sakupljalo oko mesta gde se nalazi eksploziv. „U toku dva ili tri dana mi smo u stanju da odredimo centre koncentrisanja pčela“, kaže Bromenshenk. Pčele za to vreme obrade prostor od 8.000 m2. Dresiranim psima, koji se u tu svrhu koriste od sredine devedesetih godina prošlog veka, potrebno je nekoliko nedelja da pokriju isti prostor, sa svega 71% uspeha. U našoj dnevnoj štampi (Politika) nedavno je opisano korišćenje pasa za pronalaženje mina oko graničnog prelaza Batrovci prema Hrvatskoj. Nasuprot tome, analize su pokazale da su pčele u tom poslu uspešnije (91–95%). „Sa tako visokom efikasnošću i brzinom mi ćemo naići na veliku ponudu da se prihvatimo posla“, kaže Bromenshenk. Primenom lasera, koji radi slično radaru, rešen je problem praćenja pčela i lociranja eksploziva. Za ovu svrhu je pozajmljen laser od uprave National Oceanic and Atmospheric Administration. Primenjen je trodimenzionalni pristup: mine u zemlji, pčele koje lete u vazduhu iznad mina i laser koji nalazi pčele. Sada se radi na razvoju prenosnog lasera, ništa većeg od malog kofera. S obzirom da medonosnih pčela ima širom sveta, one se dresiranjem za kratko vreme mogu uz lako prenosni laser upotrebiti za otkrivanje mina. Bromenshenk ističe ne samo humanitarni značaj ovog otkrića, već ga vidi kao odličan posao. Osnovao je kompaniju za finansiranje i izvođenje ovog, po njemu, potencijalno visokoprofitabilnog projekta. Računa da će ugovor sa samo jednom zemljom biti „težak“ milijardu dolara. Za početak bi bio zadovoljan jednim procentom (10 miliona dolara godišnje). Procenjuje se da će cena usluge biti niža za bar 1/3 u odnosu na konvencionalne metode.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien