Naime, naučnici su detaljno proučavali ovaj med sa Novog Zelanda koji se dobija od grma po imenu manuka, traživši aktivnu komponentu kojoj bi pripisali zasluge. Nedavno, ta materija je pronađena (Christopher. J. Adams, Cherie H. Boult, Benjamin J. Deadman, Judie M. Farr, Megan N.C. Grainger, Merilyn Manley-Harris, Melanie J. Snow, 2008).
Do skoro se med od manuke označavao takozvanim jedinstvenim manuka faktorom – UMF (detaljnije o tome i uopšte o medu od manuke, na srpskom jeziku možete pročitatiOVDE). Što je taj faktor bivao veći, to je med imao jače delovanje, ali se nije znalo koja je supstanca najzaslužnija za takav efekat. Uz to, u pojedinim godinama se taj faktor mogao naći u većim količinama u medu, a u nekim u manjim.
Supstanca kojoj su naučnici nedavno dokazano pripisali ovaj izraziti antibakterijski efekat zove se metil glioksal (Methylglyoxal) ili 2-oxopropanal (C3H4O2).
Sada se i med drugačije označava, više se ne koristi oznaka UMF, već MGO sa brojem uz sebe koji označava broj miligrama metil glioksala na kilogram meda i kreće se od 20 mg do 828 mg.
Poređenja radi, evropski medovi koji takođe imaju ovu materiju u sebi, kao jedan od faktora neperoksidne antibakterijske aktivnosti meda, sadrže je u količini ispod 10 mg/kg meda.
Većina hrane koja potiče od biljaka takođe sadrži ovu materiju, ali ispod 5 mg/kg.
Kafa i kakao sadrže je od 0 mg/kg do 40 mg/kg.
Minimalna količina potrebna za terapijsko delovanje iznosi 100 mk/kg meda, pa se manuka med deklarise oznakama od MGO 100+ pa naviše.
Film na kome možete pogledati ovu biljku i saznati mnogo više o ovoj temi postavljen je na sajtu SPOS-a u rubrici ZA PČELARE / FILMOVI, ili direktno ga možete pogledati OVDE, pod rednim brojem 7. Na istom mestu, pod rednim brojem 8 nalazi se još jedan ultra zanimljiv film na istu temu. Ono što ćete videti je zapravo dehidrirani med od manuke, najjednostavnijim rečima rečeno.
Šalje se...