SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PESTICIDI I PČELE


(Tekst objavljen 1999. godine u jedinom stručnom časopisu za zaštitu bilja u Srbiji BILJNI LEKAR, koji izdaje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, i nije menjan ni prilagođavan savremenijim naučnim saznanjima, već je objavljen u originalu) 

 

 

    Ekonomičnost proizvodnje hrane još uvek zahteva upotrebu pesticida. Često se navodi da čovečanstvo pred sobom ima samo dva puta: jedan je da se polako truje niskim dozama pesticida koji se zadržavaju na plodovima i da tako polako umire, a drugi je da odmah umre od gladi. Upotreba pesticida u vreme cvetanja biljaka se, na žalost, kosi sa ritmom življenja pčelinjih zajednica, koje oprašivanjem pospešuju ekonomičnost proizvodnje, kao i pesticidi. 

OPRAŠIVANJE

    Zavisno od klime, u slučaju kvalitetnog oprašivanja pčelama, prinos kruške i jabuke se povećava i do 12 puta, maline, kupine i višnje 10 do 12, trešnje 10, badema i stranooplodnih šljiva 8, borovnice 5 do 14, suncokreta 2 i južnog voća 3 do 4 puta. Prinos kajsije, breskve i samooplodnih šljiva uveća se do 30%. 
    Pčele rado posećuju cvetove voćaka. Izuzetak je kruška, čiji cvetovi luče aminski miris, pa ih nerado pohode. Zato je za kvalitetno oprašivanje hektara kruške potrebno čak 6-8 pčelinjih društava. Za hektar triploidnih jabuka i stranooplodnih sorti šljiva dovoljne su 3-4 košnice, a za samooplodne šljive samo dve. Za hektar diploidnih jabuka treba doseliti 2-3 košnice. Zasad samobesplodnih trešanja zahteva 4-6 košnica, a jagodasto voće 5-10. Pošto je cvet višnje siromašniji cvetnim prahom, potrebno je 8 košnica. Hektar suncokreta zadovoljava najmanje 1-2 zajednice. U SAD voćari plaćaju pčelarima da dosele svoje pčele u voćnjake (poslednjih godina se za badem plaća čak i do 250 dolara po košnici, u odnosu na nekadašnjih 30-60, jer sada pčela nema dovoljno – napomena autora). Pored takve naknade, pčelari ostvaruju i solidne prihode od sakupljenog meda i polena. Sa hektara maline pčele sakupe 96 kg meda, šumske jagode čak 106, borovnice 47, jabuke 10-47, kruške 20-30 i suncokreta 20-40 kg meda. 

PROPISI

Tačno je da je biljna proizvodnja nezamisliva bez upotrebe pesticida, ali je tačno i to da se njihova upotreba može izbeći u cvetanju. Najveća trovanja pčela nastaju od strane voćara amatera, koji nemaju naviku da uputstvo o upotrebi pročitaju do kraja, već im je interesantan samo deo gde se govori o dozi. Pa i nju, za svaki slučaj, povećaju. Poseban je problem što fabrike pesticida ne umeju da prisile proizvođače bilja, nekim jednostavnim tehničkim rešenjem, da moraju da pročitaju kompletno uputstvo. Jer, svako uputstvo (bar bi tako trebalo da bude, a nije uvek) sadrži napomenu da li je preparat otrovan za pčele. Čini se da ne shvataju da bi im se takav, izuzetno profesionalan, odnos prema poljoprivrednicima višestruko isplatio, jer bi oni sve češće baš njihovim proizvodnim programima ukazivali poverenje. Vrlo često se dešava da važne informacije budu utopljene u niz jednoličnih redova teksta u uputstvu (Od objavljivanja ovog teksta u Biljnom lekaru do danas, svoja uputstva je unapredila jedino firma Agrosava chemicals – napomena autora). Voćare amatere moramo uputiti u to kako se i kada koriste hemijska sredstva, jer prskanje voća u cvetanju dovodi do masovnog uginuća pčela, što drastično smanjuje prinose. Naravno, mora se raditi i na stvaranju idealnog pesticida, koji bi trebao biti bezopasan za pčelu, dok bi istovremeno držao pod kontrolom bolesti i štetočine. Drugi put je stvaranje otpornog bilja. 
    Prema zakonu nije dozvoljeno tretiranje hemijskim sredstvima biljaka u cvetu. Proizvođači koji prskaju bilje su dužni da o tome obaveste okolne pčelare ili Društvo pčelara, najmanje dva dana pre tretiranja. Ugroženi su svi pčelinjaci koji se nalaze na manje od 5 km od tretirane površine. Obavešteni pčelari moraju svoja društva da odsele, ili da ih zatvore. Pčelar je dužan i da pored pčelinjaka istakne tablu sa svojom adresom i telefonom. Takođe nije dozvoljeno prskati na udaljenosti manjoj od 60 metara od pčelinjaka. Paziti i da pčele na putu do paše ne prolaze kroz oblak pesticida. 

NAČIN TROVANJA

Odvija se na tri načina: dodirom, preko organa za varenje i preko organa za disanje pčela. Kontaktni pesticidi deluju preko hitinskog omotača. Barice rastvora za tretiranje ispod voćaka ili na mestima gde se sredstvo meša sa vodom, značajan su uzrok trovanja. Tako su pčele izletnice prve na udaru. Ali, strada i leglo, gde je glavni uzrok trovanja polen, koji pčele unesu u košnicu. Primenjeno sredstvo se lako vetrom prenosi na susedne površine. To je skoro pravilo ako se vrši zaprašivanje ili prskanje iz aviona, kada je brzina vetra veća od 2 m/sekundi, ili je visina leta aviona veća od 5 m. Tretman se kod avioprskanja dozvoljava samo pri brzini vetra manjoj od 2 m/s, a kod aviozaprašivanja 3 m/sekundi. 

SIMPTOMI TROVANJA

Većina pesticida otrovnih za pčele, deluje na nervni sistem. Posle ekspozicije, pre ili kasnije, dođe do paralize vitalnih organa pčela. Prvo stradaju pipci, noge i krila, a zatim usni aparat i drugi delovi tela. Neki preparati izazivaju grčenje i povijanje tela pčele. Otrovana pčela prvo postaje aktivnija, zatim se telo grči, noge se pokreću nekoordinisano, prevrne se na leđa i brzo ugine. U travi, ispred košnica, primećuju se pčele koje bauljaju sa naduvenim i povijenim zadkom, sa raširenim krilima, koje su nesposobne da lete. Tek otrovane pčele su iznemogle, sa neprirodno povijenim trbuhom i sporo se kreću. Otrovanoj pčeli nema pomoći. Stražarice na letu sprečavaju izletnice da uđu u košnicu pri povratku sa paše. Pčele iz košnica izbacuju veći broj mrtvih pčela ili slabo pokretnih i iznemoglih. Agresivnost pčela na pčelinjaku je pojačana. Na cvetovima, listovima i drugim delovima tretiranog bilja, kao i oko njega, nalaze se pčele sa navedenim simptomima ili mrtve. Ispred košnica, na košnicama i u košnici može se naći veći broj uginulih pčela. Društva naglo slabe i jedva pokrivaju leglo. Kod jačeg trovanja prisutne su plaže nepokrivenog legla. Matica smanjuje nosivost. 

TIPIČNI SIMPTOMI TROVANJA PO GRUPAMA PESTICIDA

    1) Organofosforni pesticidi: povraćanje (mokre pčele), dezorijentisanost, bezvoljnost, paraliza. Zadci pčela mogu biti povijeni i naduvani uz nekoordinisane pokušaje čišćenja i prevrtanja. Krila su raširena i udaljena od tela, ali je svako krilo u paru obično prikopčano jedno uz drugo. Pčele uginjavaju u košnici i ispred nje. 
    2) Hlorovani ugljovodonični pesticidi: nekoordinisani pokreti, abnormalne aktivnosti, vučenje zadnjih nogu koje su nepokretne, drhtanje, krila udaljena od tela, ali obično prikopčana jedno uz drugo. Ipak, pčele su sposobne da lete u polje skoro do pred uginjavanje. Zato veliki broj pčela ugine u polju i od polja do košnice. 
    3) Karbamatni pesticidi: nekoordinisani pokreti, agresivnost, nemogućnost letenja, kočenje kao da se pčela ohladila i smrt. Matica često prestaje sa nošenjem jaja, pa se javi nagon za tihom smenom matica. Najviše pčela ugine u košnici. 
    4) Organski pesticidi: npr. dinokap: Slično kao kod hlorovanih ugljovodonika, ali uz često povraćanje. Najviše pčela ugine u košnici. 
    5) Piretroidi i pesticidi biljnog porekla: Povraćanje samo kod visoko otrovnih piretroida, nervozni pokreti, nesposobnost letenja, zatim paraliza i smrt. Pčele uginu između paše i košnice. 
    6) Bioinsekticidi i virusni pesticidi: Nisu otrovni za pčele. 
    7) Neonikotinoidi: Za sada je ozloglašen samo imidakloprid (Gaucho 350 FS, Confidor 200-SL), koji je okrivljen za specifično trovanje pčela, pošto remeti njihovu sposobnost za orijentaciju, pa ne umeju da se vrate u košnicu.

    Dr L. Atkins (SAD) je od 1972. godine ispitivao 31 vrstu pesticida, u pogledu njihovog uticaja na razvojne stadijume legla. Od ispitivanih pesticida 16 je ispoljilo prostu otrovnost, 6 je bilo bez posledica, a 6 su menjali morfogenetske osobine pčela. To znači da larve, lutke i tek izležene pčele ne uginu odmah već se razviju u odraslu pčelu sa nedostacima (svetle su boje, lake i vrlo često sa deformisanim krilima ili bez njih). 
    U Italiji, Egiptu i Japanu su do 1985. godine vršena istraživanja uticaja toksičnosti piretroida na odrasle pčele. Pokazano je da su preparati na bazi piretrina nejednako otrovni za pčele (verovatno zbog prirodnog porekla i dodira pčela sa njima tokom evolucije), kao i da toksičnost zavisi i od rase pčela. 
    Ako se jabuke, višnje ili maline tretiraju ortenom i dimetoatom (Sistemin, Fosfamid, Perfekthion) pre cvetanja, izlučeni nektar postaje otrovan za pčele, dok se kod primene metomila i propoksura toksičnost brzo smanjivala. Kod fosalona nije bilo rezidua u nektaru. Prema ogledima koje su obavili Fiedler i Dreseher 1984. godine, nema trovanja pčela ako se tretiranje ortenom i dimetoatom vrši 7 dana pre otvaranja cvetova. 
    Mnogi insekticidi (naročito organofosforni) su pri visokim temperaturama izuzetno otrovni za pčele. Kad čestice ovih otrova dođu u košnicu, a tamo je temperatura oko 35 oC, dođe do masovnog uginuća. Slično je i kod fungicida na bazi sumpora, koji pri višim temperaturama deluju akaricidno i insekticidno, a posebno kad su u pitanju polisulfidna jedinjenja. Na otrovnost nekih preparata temperatura nema uticaja (lindan). Neki piretroidi mogu na višim temperaturama delovati i kao repelenti. Kod malationa opasnost od trovanja se proteže i do 4 dana po aplikaciji. Pesticidi, kao prašivo, opasniji su od emulzija i suspenzija. Ukoliko je stabilnost pesticida veća, utoliko su opasniji za pčele, jer se zadržavaju na biljci. Toksičnost pesticida po pčele je manja ako se primenjuju uveče, noću i ujutru. 

PREVENTIVNA ZAŠTITA

    Idealna zaštita sastojala bi se u smanjenju upotrebe pesticida. Još je na 28. kongresu Apimondije u Akapulku u Meksiku (1981), dr C. Vidano iz Italije, svojim radom, pružio predloge kako da se spreči neracionalno korišćenje hemijskih preparata u poljoprivredi, te da se tako zaštite pčele. 
    Dr L. Atkins (SAD, 1981) testirao je različite supstance koje bi se dodavale otrovnim preparatima za zaštitu bilja, da bi nakon tretiranja, te supstance odbijale pčele i tako sprečavale masovna trovanja. Tri preparata su se pokazala relativno uspešnim: permetrin, demeton i disulfaton. 
    Ako pčele već moraju da se drže na ugroženom području, poželjno je obezbediti ventilacione mreže za duži boravak pčela u zatvorenoj košnici. Obavezno je povremeno dodavanje sveže vode. Ako su temperature veoma visoke, poželjno je pčele staviti u hladovinu ili prekrivati košnice mokrim sargijama. Pčelari se naročito odlučuju za ovakvu izolaciju ako je sredstvo otrovno kratko vreme. Treba znati da dejstvo arsenovih i fluorovih preparata traje tri do pet dana. Nikotinska sredstva, herbicidi, mineralna ulja i slična sredstva, otrovna su za pčele samo nekoliko sati po tretiranju. Parationski preparati prestaju biti opasni posle dva dana. Pri padu temperature ili povećanoj vlažnosti vazduha, opasnost od trovanja istim preparatom je samim tim produžena, pa se vreme izolacije produži, u odnosu na planirano, za još 1-2 dana. To važi kod direktnog dejstva otrova na pčele. Ali, ako se tretira otrovima sa usporenim dejstvom, pa ih pčele unose u košnicu putem cvetnog praha i meda, te oni dospeju i u vosak, izolacija se mora produžiti za još nekoliko dana. Hronično trovanje preko neznatnih količina rezidua u polenu, vosku, a nekad i medu, može uticati na dugovečnost pčela (što je naročito opasno po zajednicu u toku prezimljavanja). Istraživanja u Francuskoj su odavno pokazala da su za pčele, osim insekticida, toksični i herbicidi i fungicidi. 

SELEKTIVNOST PESTICIDA

    Postoje pesticidi selektivni na pčele, pa su neki od njih već iskorišćeni za suzbijanje parazita pčela. 
    1) Insekticidi selektivni na pčelu i korisnu entomofaunu: diflubenzuron, pirimikarb, tetradifon, brompropilat, amitraz, tetrasul, hlorfentazin, Bacillus thuringiensis, teflubenzuron i propargit. 
    2) Insekticidi relativno selektivni na pčelu: endosulfan, neki piretroidi (svojom repelentnošću), fluvalinat, hexitiazoks, fosalon. Poznato je dejstvo još jednog insekticida na pčele. To je acetamiprid (Mospilan 20 SP), koji nije toliko toksičan po odrasle pčele, ali je zato veoma opasan po sve stadijume pčelinjeg otvorenog legla. 
    3) Fungicidi relativno opasni za pčele (zahtevaju opreznost): triflumizol, flutriafol, neke kombinacije metalaksil-a, dinokap i dinikonazol. 
    4)  Herbicidi relativno opasni za pčele: 2,4-D na bazi dimetil-amino soli; 2,4-D + MCPA + MCPP; 2,4-D + MCPA; 2,4-D + MCPP; 2,4-D + flurekolbutil, joksinil oktanoat, dikamba + mekoprop, dihlorprop + dikamba, dikvat, parakvat, difenzokvat, simazin + amitror + MCPA. 

UZIMANJE UZORAKA

    Uzorci moraju da sadrže oko hiljadu pčela za analizu. Poželjno je pčele staviti na led. Uzeti i uzorke saća, polena i larvi iz zatrovanih košnica. Da bi se potvrdila i utvrdila materija kojom je izvršeno trovanje, uzeti i uzorke tretiranog bilja (lišće, cvetovi i grančice). Poželjna je i prazna upotrebljena amabalaža. Uzorci se uzimaju u prisustvu sudskog veštaka, poljoprivrednog i veterinarskog inspektora. Ako se analizom utvrdi trovanje, može se pokrenuti sudski spor i ostvariti pravo na naknadu. Vrednost nastale štete utvrđuje se sudski. Treba znati da su u proleće, do kraja maja, pčele skuplje za 15%, a plodne matice za 40%. 

ZAKLJUČAK

    Mnogi pčelari su skloni da odgovornost za trovanje pčela pripišu osobama koje tretiranje izvode ili planiraju. Pčelar je dužan da u svako vreme bude u direktnom kontaktu sa obližnjim organizacijama i osobama koje izvode zaštitu bilja, da dobro zna svojstvo otrova koji se koriste u poljoprivredi i njihovo dejstvo na pčele. Mora da ima i sasvim jasnu predstavu u kojoj meri pčele posećuju cvetove na površinama određenim za prskanje, kao i stepen interakcije pčela i pesticidnog oblaka, ako pčele ne pohode tretirane zasade.
 

 

Dr med. Rodoljub Živadinović 

Preuzmite ceo tekst

Nazad