SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA FEBRUAR

Vladimir Hunjadi

ul. Tunislava Paunovića br. 8
21131 Petrovaradin
(021) 6433-271
(063) 86-999-79

Period kada pčele prenose život iz jedne sezone u drugu odvija se od novembra do februara. Tada pčelama treba obezbediti besprekoran mir.
Do januara, sve životne aktivnosti pčelinje zajednice svedene su na minimum. Iznad klubeta se nalazi medna kapa, visine 7–10 cm. To je tada jedini izvor hrane i toplote. Veće zalihe hrane nalaze se levo i desno od klubeta, i tokom jakih zima često su nedostupne pčelama.
Tokom zimskih meseci, do kraja januara, pčele troše najmanje hrane. Prosečna potrošnja u tom periodu je od 0,9–1,1 kg hrane mesečno.
Spremajući zimnicu tokom jula, letnje pčele postavljaju med iznad i oko legla, koji će im u zimskim mesecima poslužiti kao neophodna hrana, ali i toplotni omotač. Mnogi pčelari ne uviđaju značaj ovog pčelinjeg ponašanja, već više obraćaju pažnju na toplotnu izolaciju zidova i poklopnih dasaka svojih košnica. Pčele nikada ne umiru od zime, nego uvek od gladi i bolesti.
Samo besprekorno mirovanje, bez ikakvog uznemiravanja, omogućuje pčelama da i tokom najsurovije zime, i sa minimumom utroška životne energije, prezime i dočekaju lepe prolećne dane. Jer, nije dovoljno da pčele samo prezime i ostanu u životu. Moraju da budu sposobne za brzo umnožavanje broja pčela tokom proleća. To je jedini preduslov za visoku produktivnost tokom nastupajućih paša.
Svako uznemiravanje pčela u zimskom periodu dovodi do stresa pčelinjih zajednica. U slučaju uznemiravanja, pčele uzimaju prekomerne količine hrane i samim tim dolazi do skraćenja života svake jedinke u zajednici zbog nepotrebnog iscrpljivanja.
Pčelinje zajednice treba da imaju potpuni mir i budu u zaklonu od jakih vetrova. Takođe je neophodno da još u toku jeseni, pre uzimljavanja, budu udaljene od blizine prometnih saobraćajnica. Pčelinjak treba da bude tako postavljen i da ga ne uznemiravaju domaće životinje.
Najveću opasnost za loše zimovanje pčelinjih zajednica može da predstavlja i radoznali pčelar (početnik), koji iz znatiželje zaviruje u košnice i tako remeti potreban mir koji su pčele sa velikim naporom stvorile radi bezbednog zimovanja.
Dopuna rezervne hrane morala je biti obezbeđena najkasnije u avgustu i prvim danima septembra. Čvrsta hrana u obliku raznih pogača (šećerne ili medne), može se dodavati pčelama tek u drugoj polovini februara. Ukoliko se pogače dodaju ranije, remeti se željeni mir.
Pčelar treba da interveniše na pčelinjaku samo ukoliko se pojavi topao dan, i pčele imaju uslova za izlet. Zimski izleti su blagodet za svaku pčelinju zajednicu. To su takozvani pročisni izleti na kojima se pčele oslobađaju nagomilanih ostataka hrane u debelom crevu. Naročito su značajni u godinama kada med medljikovac zaostane u zimskim zalihama hrane, naročito zato što on u svom sastavu ima mnogo nesvarljivih materija. Med medljikovac svojim prisustvom dodatno opterećuje svaku pčelu i zajednicu u celosti, pa retki zimski izleti mogu da izazovu neželjene posledice (proliv).
Pčelar može da postavi prostirku (slama, karton i slično), ukoliko je to potrebno, da pčele ne bi ostajale na hladnoj i mokroj zemlji, travi ili snegu. Dešava se da mrtve pčele zaguše leto (češljevi), i tako željeni pročisni izlet ne bude obavljen, što može da izazove katastrofu.
Tokom februara menja se život u zimskom pčelinjem klubetu. Počinje produženje vrste (već tokom januara), pojavljuje se prvo leglo, koje u ovom trenutku nije veliko, ali je značajno. Što je pčelinja zajednica brojnija, tim je i leglo veće. Zajednice sa obiljem polena u svojoj zimskoj hrani imaju leglo većih površina.
Nemojte biti znatiželjni i zavirivati u pčelinje gnezdo (podizati i pomerati ramove), iako postoji mogućnost da se u ovom mesecu pojavi i po koji topao i sunčan dan. Pčelinja zajednica je utrošila mnogo energije da proizvede tako potrebnu toplotu i odgovarajuću vlažnost vazduha (mikroklimu) u rejonu legla, i to ne bi trebalo remetiti bez preke potrebe.
U ovom periodu svaki dan je za nekoliko minuta duži u odnosu na prethodni. Pčele to veoma dobro osećaju. Potrošnja hrane se povećava (u februaru 3–4 kg). Zalihe polena (perga) ispod venaca potrošenog meda imaju veoma veliki značaj za ovo tako važno zimsko leglo. To su prve jedinke mladih pčela koje će u pčelinjoj zajednici nakon dvadesetak dana zameniti pčele uginule tokom zime.
Najbolje je ako pčelar zna da njegove pčelinje zajednice imaju dosta hrane (debele vence meda iznad klubeta), jer onda ne mora da interveniše. Pčelari koji nisu sigurni u kvalitet i količinu hrane u svojim pčelinjim zajednicama, ili su se uverili da je nema u dovoljnoj količini i na pravom mestu, treba da intervenišu čvrstom hranom. Ne sme se dozvoliti gubitak pčelinjeg društva zbog nedostatka hrane.
Često se postavlja pitanje, ako se već mora, kakvu pogaču dati: šećernu, šećernu sa raznim stimulativnim sredstvima, šećernu sa lekovima, mednu ili medno–šećernu.


Da li postoji neka hrana za pčele koja može da zameni med? Ne!

„Med je jedino prirodno slatko. Sve ostale slatke materije se moraju prerađivati, pri čemu se menja i njihova priroda da bi poslužile kao praktična hrana. Med je onakav kakav dolazi iz košnice odlična hrana i ništa se ne može učiniti da bude bolji. Zbog toga su pčelari u jedinstvenom položaju da mogu dati ono što drugi ne mogu.
LJudi nikada nisu bili sposobni da proizvode med ili nešto što sasvim liči na ovaj proizvod.
S druge strane „med“ iz hranilica sa šećernim sirupom ne može biti ni med ni prirodna hrana, kako za pčele tako i za ljude“.
Jugoslovensko pčelarstvo, br. 1–2/1968. str. 23.


Kristalisani med stavljen u plastičnu vrećicu i postavljen iznad klubeta u februaru (sa što manje uznemiravanja), po kvalitetu ne može da zameni nikakva druga hrana.
Med za prihranu pčela koristiti isključivo sa svog pčelinjaka, naravno pod uslovom da su u prethodnoj sezoni pčele bile potpuno zdrave. Ako se koristi med nepoznatog porekla, preporučljivo je odneti ga na ispitivanje najbližem veterinarskom institutu. Ukoliko se otkrije da je med pozitivan na spore bilo koje pčelinje bolesti, takav med se ne može koristiti u prihranjivanju. Uvek koristiti med iz burnih paša.


Batin prsten

Postavljeni drveni prsten ispod poklopne daske, koji omogućava postavljanje po horizontali rama sa kristalisanim medom iznad klubeta, daje iste rezultate. Pošto pokriva celo klube (skoro ceo nastavak) i bolje.
Svetozar Stefanović, Novi Sad


U februaru, na izmaku zime i na početku proleća, pčele su najslabije i najranjivije. Prerađivanjem raznih surogata one crpe svoju životnu energiju, koju treba da prenesu na svoje potomstvo. U proleće, pčelar očekuje brz razvoj svojih pčelinjih zajednica. Mnogi pčelari ne mogu da otkriju razlog zašto je došlo do zaostajanja u razvoju pčelinjih zajednica. Razloge treba tražiti u nedovoljnoj i nedovoljno kvalitetnoj zimnici, kao i nekvalitetnoj prihrani u rano proleće.
Ako se pojavi duži period toplog vremena, u trajanju od nekoliko dana, pčele će sakupljati polen, naročito tamo gde leske ima u izobilju, ali i drugih polenarica. To će biti dodatni stimulans za razvoj pčelinje zajednice. Tek to je momenat kada se pčelinje društvo može dodatno utopliti. Vrećica sa čvrstom hranom će pčele obezbediti i vodom (kondenzacija), koja će u narednom periodu, kako leglo raste, biti sve potrebnija. Pčele će imati preko potrebnu vodu, a manje će izletati tražeći je van košnice, i tako će manje propadati u prirodi. Inače, higijensko pojilo treba postaviti na sunčanom mestu, u zaklonu od vetrova. Potreba koju pčele imaju za vodom negujući leglo je nekoliko puta veća od količine hrane koju potroše.

Preuzmite ceo tekst

Nazad