SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA JANUAR

Rajko Pejanović

Ul. Avrama Vinavera br. 12/6
15000 Šabac
(015) 342-530

Od decembarske kratkodnevice počinje nova sezona, novi razvojni ciklus prirode u neprekidnoj smeni perioda ekspanzije i mirovanja. Iako zima tek počinje, stalni porast dužine dana podstiče živi svet na aktivnost. U svetu biljaka najpre reaguju vrste iz grupe prolećnih efemera. Njihov hormonski kompleks daje signal za početak razvoja, pa uskoro, čim dovoljno otopli, krhki cvetovi proviruju iz snega koji se topi.
I u pčelinjem društvu nastaju velike promene. Dvomesečni period mirovanja se završava, jer pčelinja zajednica poslednjih dana decembra ili početkom januara oseća potrebu za obnavljanjem. Iako i dalje čvrsto zbijene u klube, pčele podižu temperaturu njegove unutrašnjosti, matica polaže jaja i uzgaja se leglo. Počinje nova sezona, novi ciklus razvoja u životu pčelinje zajednice. Zašto baš tada, otkud to „tajno leto usred zime“ kako kaže pčelarski pisac Moris Meterlink (Maurice Maeterlinck)?
Tokom miliona godina dugog procesa evolucije, pčele su se u potpunosti prilagodile uslovima prirodnog okruženja i izgradile mehanizam sigurnog opstanka, zasnovan na promenljivosti broja jedinki u zajednici, sposobnosti regulisanja dužine života pojedinih generacija i sakupljanju, preradi i skladištenju dovoljnih rezervi hrane za period kada je u prirodi nema. Navedeni mehanizam i njegove karakteristike prikazane su na dijagramu, koji je urađen na osnovu izlaganja naučnika ruskog pčelarskog instituta, doktora Krivcova i Lebedeva, u Beogradu, pri čemu sam njihove stavove nastojao prilagoditi našim klimatskim uslovima i kranjskoj rasi pčela. Po ovom stanovištu u životu pčelinje zajednice, tokom godine, postoji 5 jasno izdvojenih perioda:
Prvi počinje sa polaganjem prvih jaja, početkom januara, a traje do polovine marta, odnosno do pojave značajne količine hrane u prirodi. To je period smene generacija. Zimskim pčelama (prikazanim na dijagramu crnom bojom) ističe vek, te postepeno nestaju a njihovo mesto zauzimaju mlade (označene crvenom bojom). Smena generacije starih pčela u toku zime je uslov opstanka zajednice, koja je na brojčanom minimumu snage jer ima najviše do 15 000 pčela. Zahvaljujući dugom veku, naslagama masnog tkiva u svom organizmu i zimskim rezervama prerađene hrane u košnici, one održavaju zajednicu u surovim uslovima kada nema unosa iz prirode. U procesu zamene, kao što je prikazano na dijagramu, brojčano stanje zajednice se ne povećava. Rađa se u proseku onoliko mladih pčela koliko starih odumire. A rezerve hrane i životna energija pčela, troše se pri tom na najracionalniji način.
Polovinom marta, sa pojavom hrane u prirodi, počinje drugi period, nazvan periodom ubrzanog razvoja legla. On traje do trenutka kada zajednica uspe da uzgoji maksimalnu količinu legla. To se u našim uslovima ostvaruje obično u prvoj polovini maja, kad počinje i bagremova paša. Pčelinja zajednica, pojavu većih količina sveže hrane i toplije vreme, dočekuje spremno, jer je do tada izvršila gotovo kompletnu smenu generacija zimskih pčela, pa kreće u brzi razvoj karakterističan za kranjsku rasu. Sposobnost mladih pčela da uzgajaju leglo višestruko je veća, zato je uspešno obavljanje smene generacija prvi uslov za brzi prolećni razvoj. Na kraju ovog perioda zajednica neguje maksimalnu količinu legla. I broj pčela u njoj se povećao. Tada ih može imati do 30 000, odnosno dvostruko više nego u toku zime.
Sa dostizanjem maksimuma količine legla, počinje treće razdoblje u životu zajednice, odnosno period stvaranja viška pčela (označen na dijagramu plavom bojom). Na njegovom kraju, obično u prvoj polovini juna, zajednica dostiže maksimum razvoja i brojčane snage. Leglo je i dalje maksimalno razvijeno, a pčela može biti, u optimalnim uslovima (prema prof. dr Jovanu Kulinčeviću) do 45 000, odnosno trostruko više nego tokom zime. Glavna karakteristika ovog perioda je brojčano jačanje zajednice. Višak pčela, koji u njemu nastaje ima dvojaku ulogu. Najpre da sakupi veliku količinu hrane u staništu, koje u prirodi ima sve više, a zatim da omogući nastajanje novih zajednica deobom, odnosno rojenjem.
Rojenjem se ovaj period završava i počinje četvrti, najduži, koji traje sve dok zajednice ne prestanu sa uzgojem legla krajem oktobra. To je period pripreme za zimu. On ima dve faze. Prvu, koja se završava krajem jula, a karakteriše je ubrzan razvoj legla i jačanje brojčane snage mladih zajednica i drugu, koja počinje dolaskom avgusta, a glavno obeležje joj je uzgoj zimskih pčela i ponovna smena generacija. Tada se smanjuje i brojčana snaga, jer je i manje hrane u prirodi, a letnje pčele iščezavaju.
U poslednji, peti po redu period u godišnjem razvojnom ciklusu, nazvan periodom mirovanja, zajednica ulazi sa polovinom brojčane snage u odnosu na junski maksimum i generacijom zimskih pčela dugog veka (označenom crnom bojom na dijagramu). NJegove osnovne karakteristike su potpuno odsustvo legla i svođenje životnih funkcija kao i potrošnje rezervi prerađene hrane na minimum.
Poznavanje karakteristika navedenih perioda života i razvoja pčelinje zajednice je uslov dobre i uspešne pčelarske prakse. Jer, kao i u svakom poslu, svojim radnjama, pčelar može pospešiti proces razvoja pčelinjih zajednica, ali ga i usporiti nesmotrenim postupcima. Tako, na primer, postavljanje šećernog testa (pogače) iznad klubeta u januaru, koje je u našoj praksi široko prihvaćeno, zajednici ne pomaže, već naprotiv stvara velike probleme. Rezerve prerađene hrane za zimske pčele su pripremile letnje pčele krajem leta prethodne godine. Zimske pčele se preradom šećera iscrpljuju, brže troše i tako skraćuju svoj vek. A već krajem februara ili početkom marta, kad mladih pčela ima u velikom broju, a počinje i unos polena, šećerna pogača može u izvesnoj meri doprineti razvoju zajednice. Ali i tada, više se postiže smanjenjem broja društava na mestu zimovanja, naročito na većim pčelinjacima.
Kod nas je rašireno shvatanje, da na dobro vođenom pčelinjaku, uzgoj legla treba da počinje što kasnije, po mnogima tek u martu, kada će „sačuvana životna energija“ zajednice u povoljnijim uslovima okruženja, dovesti do eksplozivnog razvoja. Ono je potpuno suprotno napred iznetom stavu nauke, da te povoljnije prirodne uslove društvo obično dočekuje sa delimično obavljenom smenom generacije starih pčela.
Jednom, pre desetak godina, bio sam primoran da prihvatim opkladu sa starijim kolegom, relativno poznatim pčelarom, koji je na pčelarskim skupovima kategorično tvrdio, da u januaru ni jedna od stotinak njegovih zajednica nema legla. Kako sam imao suprotno mišljenje, kolega mi je, pred pčelarima, predložio opkladu, da ručak za četvoročlanu komisiju plati onaj ko izgubi, u restoranu „Srpska kruna“ na polovini puta ka pčelinjaku. Prihvatio sam. Četvoročlana komisija u kojoj smo bili i nas dvojica, otišla je na pčelinjak koji je zimovao kod manastira Kaona, na 35 km od Šapca. Bio je 14. januar sa snegom do kolena. Otvorena je prva košnica, koju sam ja nasumice predložio, sa dobrom zajednicom i solidnom rezervom hrane. I gle čuda, već u njoj, prvoj koju smo otvorili, našli smo zatvoreno leglo na dva rama sa obe strane, čiji krugovi su imali prečnik oko 20 cm. Kolega je zanemeo od zaprepašćenja, a naš zajednički prijatelj Brana Đuričić, stari pčelar, pokušao je da spase situaciju srdačno čestitajući domaćinu na snažnoj zajednici, dovoljnim rezervama hrane i naročito na velikom i zdravom leglu. Druge košnice nismo otvarali. Na povratku, mokri i gladni, prošli smo pored „Srpske krune“ ali nismo svratili, opklada nije ispunjena. Povređena sujeta pčelara, koji je bio ubeđen u ispravnost svojih shvatanja, bila je jača od pravila pristojnog ponašanja i obećanja koje je dao, a koje je očigledno bilo bezvredno. Nadam se da prikazana mala dogodovština neće opteretiti ovaj tekst, jer ubedljivo pokazuje da mi o pčelama još uvek malo znamo i da nikada ne smemo da tvrdimo kako smo eksperti za bilo koji segment pčelinjeg života, jer nas one stalno iznenađuju. U januaru, na pčelinjaku obično nema nikakvih poslova. Izuzetno, ako se poremeti mir koji na njemu vlada, potrebno je intervenisati. Slika prikazuje jednu takvu situaciju koju može izazvati detlić ili žuna.
Ali, pravo je vreme za obavljanje nekih poslova koji će olakšati rad u predstojećoj sezoni. Mogu se izvršiti popravke na postojećoj opremi ili nabaviti nešto od nove. Korisno je užičiti potreban broj ramova, nabaviti satne osnove, koje pre upotrebe treba da odleže izvesno vreme i slično.
Rasterećen fizičkih poslova, pčelar može i treba da odvoji vreme za podizanje nivoa svog pčelarskog obrazovanja. Mlađi da nauče, a stariji da ne izgube korak, kako se to kod nas kaže. Tome služe posete predavanjima, proučavanje stručne literature, čitanje časopisa Pčelar i kontakti sa kolegama koji imaju više iskustva, a najčešće i više uspeha u pčelarskoj delatnosti.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien