SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA JUN

Branislav Karleuša

Ul. Đorđa Jovanovića br. 7
11000 Beograd
(064) 20-40-604
[email protected]

U mesecu junu znanje i veština pčelara dolaze do punog izražaja. Ukoliko u ovom trenutku uspešno odgovori na izazove prirode i ćudi pčela, ne samo što će mu ostatak sezone biti plodonosan, već će i narednu dočekati sa zadovoljstvom.

Pčelinja paša


Retke su godine da u ovom mesecu cveta rani bagrem kao, na primer 1991. kada je 2. juna počelo lučenje nektara na nadmorskoj visini do 200 m. Ako i ima paše za pčele sa njegovih cvetova, onda je to na severnim obroncima planina iznad 500 m nadmorske visine Ova godina u tom pogledu neće biti izuzetak. 
Zbog visokog vodostaja reka u aprilu i maju, za očekivati je da će cvetanje bagremca, divljeg duvana i ostalog bilja u priobalju reka, početi nešto kasnije od uobičajenog vremena – na samom početku juna. Ove biljke su imale izobilje vlage a to je uslov da izdašno luče nektar. Ako imate mogućnosti, preselite pčelinjak na jedan od ovih terena. Dosta nektara i obilje polenovog praha će nadoknaditi trud. 
U prvoj dekadi juna, lipe u naseljima otvaraju prve cvetove kao što to čine i stabljike graorice, žutog i belog kokoca, konjskog bosiljka i drugog bilja po poljima. Od industrijski gajenih kultura, pčele mogu da sakupljaju nektar facelije, a sredinom juna i sa cvetova detelina.
O Svetoj Trojici se kose livade. Nepokošeno će procvetati i, uz nektar divljih kupina, majčine dušice, crne drače, te mnogobrojnog bilja što samoniklo raste po pustarama, dati dovoljno hrane za život pčela. Potrošači meda traže livadski med ali ukoliko pčelar želi da i njega ima u ponudi mora da preseli pčelinjak na terene iznad nadmorske visine od 900 m koji cvetaju nešto kasnije i nude mnogo više nektara. 
Krajem druge dekade ovog meseca najčešće počinje i paša sa lipa u šumskim sklopovima. Najizdašniji su obronci Fruške Gore, Đerdapske klisure, okolne šume Donjeg Milanovca i Majdanpeka. Puno je lipa i unutar Deliblatske peščare ali, usled klimatskih uslova, ovo prelepo, ekološki zdravo prostranstvo sa kojeg su med (bagremov) posluživali na dvoru Marije Antoanete, izuzetno retko daje viškove lipe za vrcanje. Pčelari i pored toga ovamo doseljavaju pčele zbog obilja polenovog praha i pripreme pčelinjih društava za najizdašniju pašu naše velike ravnice – suncokret. Retke su godine kada ratari ovu kulturu seju tako rano da procveta u poslednjim danima juna. 

U košnici


Pčelinja društva su potpuno razvijena. Čak i kod onih koja su izimela sa manjim brojem pčela, matice sada dobro nose i leglom ispunjavaju plodište. Ostatak prostora u njemu je popunjen medom od bagrema. Ako je poklopljen, ostaće tu sve dok u prirodi ima nektara za dnevne potrebe društva, dok će ostale ćelije pčele isprazniti i napraviti mesto za polen. Nesrazmeran odnos raspoložive količine polena u prirodi i nedostatka slobodnog prostora za njegov smeštaj u košnici, gotovo u pravilu podstiče rojenje pčelinjih društava. Priroda u mesecu junu pruža upravo takve uslove. 

Na pčelinjaku


U ovom trenutku puno je raznovrsnih poslova. Pčelarima koji žele da uvećaju broj pčelinjih društava pomaže sama priroda. Uslovi za odgoj matica su idealni. Ukoliko pčelinjak već nije na nekoj od burnih paša (bagremca, facelije) u toku su pripreme za medobranje lipe i suncokreta. Na prvi pogled to ne iziskuje veštinu jer matice već dovoljno dugo nose veoma dobro i pčela je toliko da pored samog gnezda zaposedaju brojne ramove medišta ali, za potpuno iskorišćenje paše, neophodno je da u pčelinjem društvu preovlađuje i nagon za sakupljanjem hrane. Zajednice koje roje najčešće donesu malo meda, a da problem bude veći, rojev nagon će uticati na smanjeni prinos čak i ako se javio u poslednjih šest nedelja pred početak paše. Takve zajednice podbacuju u proseku za 30% u odnosu na društva u kojima su matice nosile neometano. 
Mali je izbor postupaka za odlaganje rojevog nagona. Jedan od uspešnih je objavljen 1893. godine u časopisu američkih pčelara pod naslovom Demareov (Demaree) plan. Neobično ime ovog postupka je pretpostavljalo da pčelar poznaje okolinu, da je kroz ponašanje pčela uočio trenutak u sezoni u kojem većina zajednica ulazi u rojev nagon, te da neposredno pre toga preduzme nešto (planirano) u nameri da ih odvrati od rojenja.
Demare je pčelario sa Dadan-Blatovom košnicom i maticu bi samo sa ramom legla ostavio u jednom nastavku. To telo bi popunio sa praznim satovima i onim sa satnim osnovama, te postavio na podnjaču. Ostale ramove legla bi poređao u drugo telo i nastavio nad novo plodište razdvojivši nastavke pregradom za maticu.
Demareov metod se primenjuje i danas, bilo u izvornom obliku bilo sa manjim ili većim izmenama. Žarko Simin, velikan srpskog pčelarstva, predlagao je da se podeljeno društvo (dosta rano u sezoni jer mu je bagrem predstavljao razvojnu pašu) iskoristi kako bi se uvela druga matica. Obe bi nosile sve do samog početka cvetanja suncokreta a zatim bile spojene u jednu zaista orijašku zajednicu koja je na ruskim sortama kao od šale donosila stotinak kilograma meda. 

A… kad paše nema?


Postoje područja na kojima u toku juna, a potom i jula, nema intenzivnih paša. Ima i pčelara koji ne sele svoj pčelinjak. Oni se, iz godine u godinu, suočavaju sa problemom da njihova društva, snažna posle bagrema, nastavljajući obimno negovanje legla brzo troše zalihu hrane. Krajem juna, kada meda u košnicama gotovo da nema, matice bitno smanje polaganje jaja i zajednice stanu da tavore tako da ih je, kasnije, teško oporaviti ili pripremiti za zimu. Majstori pčelarenja sa prostora južno od Save i zapadno od Dunava se u ovim okolnostima služe jednim, na prvi pogled, neobičnim postupkom. Nakon bagrema, iz oko 4/5 društava na pčelinjaku, odstrane maticu. Najčešće ih poklone mlađim pčelarima koji osnivaju ili uvećavaju pčelinjak, a od njih, za uzvrat, dobiju pomoć bilo pri traženju matica bilo kod vrcanja meda. Nakon sedam dana obezmatičena društva pažljivo pregledaju i ponište sve matičnjake. U narednih desetak dana zajednice tretiraju protiv varoe a zatim, sredinom juna, svakoj ponude larvice iz kojih će odnegovati nove matice. Larve je moguće i presaditi, ali najprikladniji način u ovim okolnostima je Alejev metod. Niz ćelija, isečenih u vidu trake, u kojima su tek zamlečene larve, ili čak jaja, se umetnu u saće jednog od centralnih ramova. Dovoljno je deset ćelija iz kojih se na svaku ostavljenu odstrane po dve susedne larve. Dobiju se dva ili tri prelepa matičnjaka. Mlada matica će proneti sredinom jula. Društva su sačuvala zalihe meda, količine polena su čak i uvećane i do jeseni, uz malo prihrane ako je to potrebno, razviće se u vitalne zajednice spremne da prezime i dočekaju jedinu obilnu pašu na toj lokaciji.
Jun mesec, kao ni jedan drugi u sezoni, nudi izobilje mogućnosti. Na pčelaru je da ga iskoristi na onaj način koji mu najviše odgovara.

Preuzmite ceo tekst

Nazad