SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA JUN

Vladimir Hunjadi

Ul. Tunislava Paunovića br. 8
21131 Petrovaradin
(021) 6433-271
(063) 8699-979

ZA PODSEĆANJE


Nerado se podsećamo bezpašnog leta posle loše bagremove paše 2004. godine. Jesen je takođe bila bezpašna sa slabim i nedovoljnim prilivom hrane, kada su mnogi pčelari očekivali vrcanje, a pčele nisu imale dovoljno hrane ni za svoje životne potrebe. Čekajući da pčele pripreme kakvu takvu zimnicu, većina pčelara je zakasnila sa davanjem veštačke hrane pčelama. Kasno prehranjivanje je prouzrokovalo izrabljivanje zimskih pčela, koje su već, na mnogim pčelinjacima, bile desetkovane najezdom varoe. Većina takvih pčelinjaka propala je već tokom jeseni.
Kvalitetnu zimnicu svojim pčelinjim zajednicama su mogli da obezbede uglavnom seleći pčelari. Lipova paša u Vojvodini, a i suncokretova na mnogim njivama, dale su zadovoljavajuće rezultate, kako za vrcanje tako i za stvaranje zimskih zaliha. 
Sve do polovine januara 2005. godine zima je bila blaga, i izgledalo je kao da je neće ni biti. Posle navedenog perioda došlo je do naglog i dugog zahlađenja, sa niskim temperaturama, koje su se zadržale sve do prvog aprila. Mnoge pčelinje zajednice koje nisu bile dobro pripremljene sa dovoljnim brojem zimskih pčela, očišćene od varoe, snabdevene kvalitetnom i dobro raspoređenom hranom, nisu dočekale taj spasonosni prvi april. 
Ali tu nije kraj. Kišovito i prohladno proleće nastavlja da uzima svoj danak. One pčelinje zajednice koje su bile srednje jačine do prvog aprila, izašle su iz zime slabe i sa nedovoljnim brojem pčela. Počele su da neguju leglo veličine dlana na dva do tri rama, i nisu dočekale smenu generacija. Pošto im je život isticao, broj pčela se smanjivao iz dana u dan. Odnegovano leglo malih površina ostajalo je nezbrinuto sa svega nekoliko pčela i maticom. Na nekim pčelinjacima to su bili veći i bolniji gubici od zimskih. Takvo propadanje pčelinjih zajednica trajalo je tokom celog aprila, sve do prvog maja. Tokom navedenog perioda, slabe pčelinje zajednice bile su konstantno izložene tihoj grabeži. Smanjenje leta nije davalo željene rezultate, njega jednostavno nije imao ko da brani. 
Veliki gubitak pčela u ovakvim situacijama mnogi pčelari pripisuju lošim vremenskim prilikama, ali glavni krivac je ipak pčelar. Razlozi su razni: lenjost, nedostatak vremena, a najgore je ako se sve to desilo iz neznanja. U tom slučaju, tragedija propadanja pčelinjih zajednica će se neminovno ponoviti i naredne zime.

PISMO PČELARIMA ZA JUN


Pčelarima čiji su pčelinjaci desetkovani tokom zime i proleća, tokom maja i juna predstoji odgovoran i složen posao. Prazne košnice treba ponovo naseliti pčelama. Tragedija zimskih gubitaka će se nastaviti ako rojevi budu formirani u julu ili avgustu. Kasni rojevi nikada ne uspevaju da pripreme kvalitetnu hranu, kao i da odneguju dovoljan broj zimskih pčela.
Jun je poslednji mesec u godini kada postoji mogućnost formiranja kvalitetnih rojeva. Majski rojevi i matice daju najbolji kvalitet pčela u prezimljavanju i narednoj godini. Kako se proizvode kvalitetne matice? „Pcelar“ je do sada, zahvaljujući našim kolegama pčelarima, kao i mnogim naučnim radnicima, objavio mnogo radova. Oni pčelari koji nisu savladali ovaj složeni posao, treba blagovremeno da nabave matice od poznatih proizvođača. Tehnika pravljenja veštačkih rojeva, može se takođe naći na stranicama prethodnih brojeva „Pčelara“.
Pošto je jun mesec sa najdužim danima u godini, novoformirani rojevi sa mladom maticom imaju na raspolaganju najviše radnih sati svakog dana, da kvalitetno omasove svoju zajednicu. Tokom tog perioda, novoformirani rojevi moraju da se nalaze na lokaciji sa obiljem polena i nektara, tj. moraju da žive u izobilju. Usled nedostatka hrane iz bilo kog razloga, pčelar mora da interveniše veštačkom hranom.
Ne zaboravite da u julu i rojevi, kao i proizvodna društva, treba da pripremaju zimnicu i poklope med, koji pčelar ne sme ni da pomisli da vrca iz plodišta.
Pčelinje zajednice koje su izašle iz zime brojne i kvalitetne (jake), u maju i junu treba izdašno koristiti za proizvodnju veštačkih rojeva, uz dobru tehniku pčelarenja. Pored mogućnosti da se razrojavaju, jedino one će biti sposobne da donesu tokom maja, juna i jula viškove meda za vrcanje.
Prva polovina maja protekla je sa hladnim i kišovitim danima. U takvim vremenskim situacijama, maksimalno razvijena društva su velika potencijalna opasnost po pojavu rojevog nagona. Ako pčelar na vreme ne preduzme odgovarajuće mere u tehnici pčelarenja, tj. u sprečavanju rojevog nagona, opasnost nagona može da bude prisutna sve do kraja juna, pa čak i duže. Rojevi nagon neopisivo smanjuje radno raspoloženje svake pčelinje zajednice. 
Na varou ni u jednom momentu ne smemo da zaboravimo. Pored biološke zaštite, oksalna kiselina uz pravilnu upotrebu i uz pomoć žičane podnjače, daje dobre rezultate u borbi protiv varoe. Ako u borbi protiv varoe na našim pčelinjacima koristimo fluvalinat ili amitraz u bilo kom obliku, nakon tretmana saće i takav vosak koji je bio kontaminiran ne smemo više da koristimo u medištima za dobijanje meda.
Podsetimo: mnogi pčelinjaci su nastradali protekle zime, zato što nisu imali zaokruženu zaštitu od varoe tokom avgusta. Svako jaje koje matica položi od prvog avgusta pa dalje, biće zimska pčela. U to leglo varoa više ne sme da ulazi.

Preuzmite ceo tekst

Nazad