SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA MAJ

Milan Jovanović

Ul. Radoja Krstića br. 37/16
37240 Trstenik
(063) 8325-970, (037) 713-335
www.apiaryum.co.yu, [email protected]

Maj je dobio ime po Maji, staroitalskoj boginji prirode, plodne zemlje i biljaka. To je mesec sunca i toplote, mesec kada sve oko nas cveta, raste i razmnožava se i kada dani postaju primetno duži.
Rimljani su prvih dana maja održavali svečanosti u čast Flore, boginje cveća. Svaka anketa će sigurno pokazati da je za većinu ljudi ovo najlepši mesec u godini.
A za većinu pčelara, maj predstavlja mesec „bujanja bagrema“ i „brujanja rojeva“. I pčele i pčelari imaju pune ruke posla.

Robinia pseudoacacia


Francusko kraljevstvo je imalo uvek dobro uređene parkove, a tražile su se raznovrsne i jedinstvene biljke. Evropa je dobila prvi bagrem 1601. godine kada je baštovan francuskih kraljeva Anrija IV i Luja XII Žan Robin (1550–1629) doneo bagrem iz Kanade, a inače bagrem potiče iz Virxinije. Čuveni švedski botaničar Linnaeus je po imenu ovog baštovana i njegovog sina Vespasiana Robina (1579–1662) bagremu dao ime Robinia pseudoacacia (acacia od grčke reči „acis“ – bodlja, pseudo – lažno), a zovu ga još i crni skakavac – black locust (Saint-Jean de Creve Coeur&Jean Hector, 1786; NJiliam NJithers,1842; David S. Michener). Početkom XVIII veka bagrem je počeo da se širi Nemačkom, Austrijom i Mađarskom.
Cvetanje bagrema zavisi od položaja i vremenskih prilika, a beleške mnogih naših pčelara govore da kod nas bagrem najčešće cveta od 6. do 20. maja (S. Kupusinac; T. Mladenović, B. Atanasković, P. Cvetković, 2000). Prosečno vreme početka cvetanja bagrema je od 11. do 16. maja. Najranije cvetanje bagrema je pored Dunava i donjeg toka Save (7–9 dana ranije), a razlog za to su topli sunčevi zraci koji se odbijaju od vodene površine. Pri prognozi cvetanja potrebno je da se na svakih 100 m nadmorske visine doda 4–6 dana kasnijeg cvetanja bagrema. 
Velika je verovatnoća da u mnogim krajevima naše zemlje ove godine prinosi neće biti veliki, jer sve one godine kada je bagrem cvetao pre 30. aprila (1951, 1961, 1968) su bile slabo medonosne (S. Kupusinac). 
Dakle, u većini slučajeva je bolje da bagrem procveta u drugoj polovini maja zato što je tada vreme stabilnije, toplije je, a sve to povoljno utiče na lučenje nektara. I ona društva koja su zaostajala u razvoju tada su jača i spremnija. Ovo nije pravilo, jer postoji još mnogo faktora (temperatura, jačina sunčeve svetlosti, vlažnost vazduha, vlaga zemljišta, vetar), ali podaci pokazuju da, kada se prinos upoređuje sa vremenom cvetanja, to je uglavnom bilo tako. 
Što se pčele duže zadržavaju na cvetovima bagrema, to bagrem manje medi, a ako je zadržavanje kraće onda treba očekivati veći unos (Gluhov). Ovde bih napomenuo da pčela dužim zadržavanjem na cvetu bagrema direktno utiče na smanjenje lučenja nektara pošto se brzo završava proces oplodnje, a biljka onda smanjuje aktivnost svojih žlezda nektarija.
Prinos zavisi i od starosti zasada. Ako je starost preko 30 godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36. godini iznosi 192 kg meda po hektaru. Najbolje medi bagremova šuma od 15 godina starosti i daje do 418 kg meda po hektaru (Keresztesi, 1975). 
Jedno staro bagremovo drvo (20–30 godina starosti) daje godišnje oko 8 kg meda, ali se pri proračunu uzima cifra od 0,5 kg meda po stablu (Gluhov).
Prema Batleru i Šontagu, za 24 časa cvet bagrema izluči 1 mg šećera (inače, nektar sadrži 55% šećera). 
Srednji prinos na jednoj dobroj paši je od 10–15 kg meda (S. Kupusinac), a prema beleškama Budimira Atanaskovića za period od 20 godina prosečan prinos po društvu je iznosio 14 kg, dok je prosek po proizvodnom društvu iznosio 20,5 kg. 
Veliku prednost imaju stacionarni pčelinjaci u brdsko-planinskim predelima, jer bagremova paša traje duže (ponekad čak 10 dana), zato što prvo procveta onaj bagrem na južnim padinama brda (prisoja), dok onaj na severnim padinama (osoja) cveta nešto kasnije.
Oni pčelari koji su imali pašu od uljane repice treba da izvrcaju taj med jer brzo kristališe pa će, ako se pomeša sa bagremom, pokvariti njegov izvanredan kvalitet. 
U mnogim krajevima se preklapa cvetanje maline i bagrema pa izviđačice u raznim pravcima usmeravaju pčele izletnice. Kao i sve druge biljke, i bagrem svojim veoma aktivnim žlezdama nektarijama mami pčele izletnice da zagnjure u njegove cvetove kako bi izvršile zadatak oprašivanja u jednom lancu koji je uredila „savršena inteligencija“ tvorca prirode. Ali, ako su pčele navikle na cvetove neke druge biljke, može da se desi da nešto kasnije pređu na cvetove bagrema što može dovesti do značajnijih gubitaka. Bagrem prosečno medi od 10–12 dana i svaki dan je veoma bitan, pa mnogi pčelari dresiraju pčele (N. P. Jojriš, 1977), kako bi ove maksimalno iskoristile cvetove bagrema ne dangubeći na drugom slabo medonosnom okolnom bilju. Situacija je drugačija ako se pčele doseljavaju na bagremovu pašu, jer izviđačice odmah idu za jačim „mirisom“, pa izletnice nemaju potrebu za odvikavanjem.
Veoma je teško „tempirati“ idealan broj i odnos pčela u toku bagremove paše. Za vreme paše broj pčela enormno raste, a medenje bagrema varira iz godine u godinu. Ne medi bagrem baš uvek sedmog dana najbolje, ali bitno je da društva neposredno pred cvetanje bagrema budu određene jačine pošto samo dobro pripremljena pčelinja društva efikasno iskorišćavaju bagremovu pašu.
Konkretno, prinos možemo očekivati od onih društava koja neposredno pred cvetanje bagrema imaju 8 ramova sa leglom u DB košnici, tj. 12–14 ramova sa leglom u LR košnici. Leglo mora biti sa kontinuiranim razvojem, jer može da se desi da su pčele sa mladom i kvalitetnom maticom desetak dana pred cvetanje bagrema odnegovale isto toliku količinu legla.
Ako društva nismo dovoljno razvili za bagremovu pašu onda treba misliti na naredne paše (drugi bagrem, livada, kesten, lipa, suncokret, vrijesak) kako bi nadoknadili propuste iz prethodnog perioda. Potrebno je društva držati u dobrom radnom raspoloženju i isključiti stalnu pretnju rojevog nagona.

Rojeva groznica


Sklonost ka rojenju je normalna osobina pčelinjeg društva i nasleđuje se (Snjarm control, US Department of Agriculture; V. I. Lebedev, 2000; prof. dr Jovan Kulinčević, 2006). Pored genetskog opterećenja, razlozi nastajanja rojevog nagona su i prenatrpanost pčelama, prenatrpanost leglom i hranom, stara matica, neadekvatno rastojanje između ramova, neadekvatna ventilacija… (Iako je više nego sigurno da se pojačana sklonost ka rojenju nasleđuje, ta osobina se sve manje pominje kao glavni uzrok rojenja. Ako pčelar preduzme sve potrebne mere i spreči pojavu drugih faktora koji utiču na rojenje, rojenja neće biti bez obzira na jaku genetsku sklonost – napomena urednika). 
U odnosu na zimske pčele, mlade pčele u proleće imaju sposobnost da hrane četiri puta više larvi od zimskih. Kod mladih pčela hraniteljica širina alveola ždrelnih žlezdi dostiže 130 mikrometara, a kada takve pčele postanu izletnice dolazi do smanjenja na 62 mikrometra (Taranov, 1985). 
Pretpostavljam da je jedan od glavnih razloga rojevog nagona i obrazovanja rojevih matičnjaka (koji je samo posledica adekvatnog sklopa drugih pomenutih faktora) upravo opterećenost ždrelnih žlezdi kod mladih pčela (mnogo je prisutno i perge i meda). Ovo postaje izraženije kada je prostor prenaseljen i kada pčele ne mogu adekvatno da priđu odgovarajućim larvama. Temperatura postaje nešto veća pa takve pčele idu uglavnom ka rubovima ramova, gde se i nalaze matičnjaci. 
Neki pretpostavljaju da, usled prenatrpanosti, dolazi do loše distribucije matične supstance pa usled toga društvo ulazi u rojevi nagon. Međutim, ovu pretpostavku koju mnogi citiraju bih lično isključio iz prostog razloga što raspored matičnjaka govori nešto drugo, dok je usled prerade nektara uvek prisutna određena vlažnost koja je idealna materija za transportovanje feromona kroz vazduh (Dražić, Kezić, 2000). 
Mnogobrojne larve pčela svih starosti koje se nađu u blizini rojevih matičnjaka ukazuju da je matica bila tu pre i posle započinjanja gradnje matičnjaka. Kada se javi „kritična gustina“ u ulicama gnezda, pčele počinju da se skupljaju ili ispod gnezda ili ispred košnice. Dešava se da se rojevi nagon ugasi upravo onda kada se u donjem nastavku ostavi matica sa nešto praznih ramova i otvorenim leglom. Pre toga se poruše svi rojevi matičnjaci pogodni za „pražnjenje“ hraniteljica. Iznad se stavi matična rešetka i prazan nastavak ili polunastavak sa praznim ramovima dok u trećem nastavku ostane poklopljeno leglo (slika 1). Poenta je u tome da je zajednica pregrađena, „razrojena“ na dva dela (donji i gornji nastavak) tako da su pčele hraniteljice u donjem nastavku sada dobile prostora da bez ikakve gužve rasterećuju svoje žlezde. Matica ima mesta za zaleganje, a za četiri dana počeće dodatno da se povećava površina pod otvorenim leglom.
Procenat uspešnosti zavisi i od starosti matičnjaka, a najteže je kada su matičnjaci zatvoreni. Ukoliko nađemo jaja u zvončićima, procenat uspešnosti je skoro stoprocentan. Na slici 2 je dat šematski prikaz kako postupiti u određenoj situaciji u zavisnosti od mogućnosti.
Nijedan način saniranja nije 100% siguran i treba se prvo truditi da do nagona ne dođe. Jedna od varijanti je i veštačko razrojavanje takve pčelinje zajednice i prenošenje iste na više od 5 km od pčelinjaka, a kada se matice spare, zajednice spojiti ili umnožiti pčelinjak.
Profesionalni pčelari rade drugačije pokušavajući da relativno uštede u vremenu. Umesto proširivanja, oni plodišta pred pašu sužavaju na što manji broj nastavaka. Posle 4 dana matica se uklanja, a 10 dana kasnije svi matičnjaci se odstranjuju da bi se posle nekoliko dana dodala mlada oplođena matica. Na ovaj način nema obaveznih kontrola na 7 dana (Brother Adam). 
Inače, svakih sedam dana moramo vršiti kontrolu. Kod LR košnice, sa zadnje strane podižemo gornji nastavak pod uglom od oko 45° i pogledamo sa donje strane, a kod DB košnice vadimo centralni ram sa leglom.
Posebna opasnost vreba od dugih kišnih dana koji se javljaju u maju, pa je to još jedan razlog više da za svaki slučaj posedujemo rezervne nastavke. Krov i podnjače mogu se improvizovati ili u različitim kombinacijama koristiti krovove drugih društava.
Ventilaciju ne treba zanemariti, a oni koji nemaju mrežaste podnjače treba da iskoriste sve prazne nastavke i postave ih na podnjaču. Da ne bi došli u ovakvu situaciju, pčele moramo konstantno opterećivati gradnjom saća, a matici ostavljati prostor za jaja.
Prvi znaci mogu biti gomilanje pčela u grozd ispod ramova što nam ukazuje na to da je rojevi nagon na pomolu i da moramo izvršiti proširivanje gnezda (ako već nije kasno). Važan predznak je i ako vidimo osvežene stare ili nove „zvončiće“, tj. nezalegnute početke rojevih matičnjaka.
U maju je i prvi ili drugi ciklus odsecanja trutovskog saća upotrebom rama građevnjaka, koji ujedno služi i za sprečavanje nastajanja rojevog nagona. Stavljamo ga u sredinu legla.

Rojenje


Oni koji ne vrše nikakvu kontrolu rojenja, mogu ostati i bez pčela i bez meda. Ako se roj uhvati u blizini pčelinjaka najbolje je uzeti jedan ram otvorenog legla (slika 4) i staviti ga u neposrednu blizinu roja. Kada matica i veći deo pčela pređe na ram, staviti ga u jednu praznu košnicu (slika 5) i čekati dok sve pčele ne uđu (slika 6). 
Najčešće rastojanje naseljavanja roja od matične zajednice je između 300 m i 4 km (Lindauer, 1951; Seeley, Morse, 1977), a mogu se naći i do 10 km (D. Villa, 2004). Samo 5% pčela roja posećuje novo mesto pre izlaska roja (Seeley, Morse, 1977; Villa, 2004).
Prema jačini roja određujemo broj dodatih ramova. Roju na slici 7 su dodata po tri rama sa satnim osnovama sa obe strane centralnog rama. Bilo je malo i trebalo je odmah dodati još po dva rama sa satnim osnovama. Inače, ovaj roj je uhvaćen 14. maja prošle godine i iste godine na bagremovoj paši dao ceo LR nastavak meda.
Veličina roja varira u zavisnosti od mnogo faktora (klime, rase, zapremine košnice iz koje je roj izašao…). Zajednice koje se nalaze u predelima sa dugom i hladnom zimom preferiraju veću zapreminu gnezda, a samim tim daju i veće rojeve (Seeley, Morse, 1977; Jaycox, Parise, 1980, 1981).
Fell i saradnici (1977, NJujork) posle merenja izveštavaju da se težina roja kreće od 0,3 kg do 5,3 kg (prosek 1,5 kg), dok Rinderer i saradnici (1982, Južna Luizijana) navode raspon od 0,2 kg do 2,2 kg (prosek 0,9 kg). 

Dodavanje nastavaka


Prvi nastavci i polunastavci koji se dodaju na početku bagremove paše treba da budu sa 50% izvučenih ramova i 50% sa osnovama (Lebedev).
LR košnici dodajemo nastavak tako što iz drugog plodišta izvadimo dva rama sa medom i ubacimo u sredinu trećeg nastavka. Podrazumeva se da se nastavljaju samo plodišta koja su gusto zaposednuta pčelama i kada saće uzduž satonoša pobeli.
Sva prazna mesta u trećem nastavku treba popuniti sa praznim izvučenim ramovima i osnovama, a na mesto dva oduzeta rama iz plodišta dodati izvučene ramove. 
Kod DB košnice takođe dodajemo polunastavke (slika 3). Pojedina društva već imaju dodate polunastavke (dodate u voćnoj paši), a da bi pčele lakše prešle u medište treba nožem saseći mednu kapu na nekoliko centralnih ramova i otvoriti direktan prolaz pčelama u medište.

Zamena matica i proizvodnja rojeva


U toku bagremove paše treba izvršiti odgovarajuće pripreme za zamenu matica i proizvodnju rojeva, a to podrazumeva pripremu i dezinfekciju nastavaka, odabir odgajivačkih društava, pripremu osnova matičnjaka, punjenje oplodnjaka…
Najbolje je formirati rojeve odmah po završetku bagremove paše kako bi efikasno iskoristili svaki dan proleća, jer prava snaga razvoja je upravo u ovom mesecu.
Da bi to realizovali moramo na vreme obezbediti matice. Ako sami odgajamo matice moramo turnus započeti mesec dana ranije, a ako to nismo uradili, najbolje je kupiti matice, jer ako zajednice pustimo da same odgajaju matice onda gubimo mnogo.
I za kraj bih dodao da je ovo idealan mesec za sakupljanje cvetnog praha. Ako u košnicama imamo dosta okvira sa cvetnim prahom onda iz svake zajednice treba uzeti po 1–2 ovakva rama, složiti ih u nastavke i dodati zajednicama koje će ih zaliti medom i poklopiti. Potom takve okvire stavljamo u skladište i čekamo uzimljavanje kada pčele podsetimo na miris već davno prošlog maja.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien